Preokret na tržištu - zašto euribor raste

Referentna kamatna stopa euribor, koja se koristi za određivanje kamatne stope na kredite s promenljivom kamatnom stopom, postepeno je opadala skoro do kraja prošle godine, što je bila dobra vest za one koji su se zadužili ili razmišljaju o zaduživanju.

Međutim, u prvim danima nove godine desio se preokret - euribor raste. Prilikom određivanja kamatne stope s promenljivom kamatnom stopom, banke najčešće koriste šestomesečni euribor, ređe tromesečni, a oba su pretposlednjeg dana 2024. dostigla najniže vrednosti od početka godine, nakon čega je vrednost počela da raste.

Za razliku od najnižih vrednosti na kraju prošle godine, šestomesečni euribor je u ponedeljak bio za tri, a tromesečni euribor za skoro četiri odsto viši. 

Veći euribor uz zadržavanje bankarskih marži znači skuplje zaduživanje. Da pojasnimo - euribor određuje Evropska bankarska federacija, dok Evropska centralna banka (ECB) određuje ključne kamatne stope. Odluke ovog drugog indirektno utiču na euribor. Od tri ključne kamatne stope ECB, ona koja je najtešnje povezana sa euriborom je ključna depozitna stopa - kamatna stopa po kojoj se nadoknađuje novac koji banke deponuju kod centralne banke preko noći. Ovo je fiksirano na tri odsto od 18. decembra.

Na decembarskom sastanku zvaničnika Evropske centralne banke neki su se već pitali da li bi januar 2025. mogao doneti veći rez. "Ne razmišljam o tome", rekla je tada predsednica ECB Christine Lagarde, insistirajući na tome da dalja politika zavisi od podataka koji budu stizali.

Šta je podstaklo rast euribora

Analitičar Bloomberg Adrije Mihael Blažeković objašnjava da su rastu euribora pomogle neizvesnosti zbog mogućih američkih carina i porast decembarske inflacije u evrozoni na 2,4 odsto (godišnje). Veća inflacija se uglavnom može pripisati sezonskoj potrošnji za praznike i skromnom povećanju cena gasa.

"Očekujemo da će buduće carine biti više usmerene i selektivnije, a ne da će u velikoj meri uticati na celokupnu ekonomiju EU. Ovo bi trebalo da podrži trenutni put smanjenja stope ECB. Pored toga, dalje smanjenje stope ECB proizilazi iz kontinuiranog pada industrijskih podataka iz Nemačke, što ukazuje na upornu ekonomsku slabost."

 

 

Podaci o višoj inflaciji na kraju godine nisu iznenadili, ali su stručnjaci izrazili očekivanja da će ECB na narednom sastanku 30. januara ponovo sniziti kamatne stope. Da li je to tačno i koliko će rez biti dubok, ostaje da se vidi.

Charlie Cornes, ekonomista Centra za ekonomska i poslovna istraživanja je, prema pisanju Bloomberga, rekao je da se u prvoj polovini godine očekuje samo jedno smanjenje. Gledajući najnovije podatke u evrozoni, glavni ekonomista Hamburg Commercial Banka Cyrus de la Rubia upozorio je da su troškovi u uslužnom sektoru u decembru porasli još snažnije nego u novembru, verovatno zbog većih plata. Neki od viših troškova prebačeni su na kupce, što je dovelo do viših prodajnih cena.

"Za monetarnu politiku, to znači da bi centralna banka trebalo da ostane oprezna i samo neznatno snizi kamatne stope u prvom kvartalu 2025. godine", kaže on.

Gde će biti kamate do kraja godine

Blažeković ostaje pri svojoj prognozi za 2025. godinu.

"Očekujemo da će se tromesečni euribor do kraja godine približiti dva odsto, uglavnom zbog očekivanog smanjenja referentne kamatne stope ECB."

Niži euribor će doneti niže kamatne stope na kredite sa promenljivom kamatnom stopom, što može da podstakne veću kapitalnu potrošnju kompanija širom EU.

"Manji troškovi finansiranja bi takođe mogli da povećaju profitne marže i da obezbede povoljno okruženje za rast posao", navodi analitičar Bloomberg Adrije.

Srednja prognoza kaže da će kamata pasti na 2,5 odsto do kraja prvog kvartala 2025. godine (50 baznih poena manje nego sad), i na dva odsto do kraja drugog kvartala, što je nivo koji će ECB, prema očekivanjima, zadržati.