Srpski potrošači pozvani na bojkot trgovinskih lanaca u petak

Udruženje građana Efektiva pozvalo je potrošače u Srbiji da u petak 31. januara bojkotuju velike trgovinske lance -  Delhize, DIS, Univerexpot, Mercator i Lidl zbog visokih cena prehrambenih proizvoda. Ovaj poziv usledio je nakon što je ista inicijativa pokrenuta najpre u Hrvatskoj, a potom najavljena i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori za poslednji dan januara.

"Pozivamo na bojkot. Vreme je da potrošači uzvrate udarac. Cene hrane u Srbiji su među najvišima u Evropi. Potrošači u Hrvatskoj su u petak 24. januara bojkotom smanjili prihod trgovinskih lanaca za 47 odsto", kaže Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja Efektiva, za Bloomberg Adriju i dodaje da je inicijativa pokrenuta nakon predloga i sugestija potrošača.

 

 

To i ne čudi, jer potrošači već godinama nose teret visokih cena prehrambenih proizvoda na svojim leđima. Od decembra 2019. do decembra 2024. hrana u Srbiji je poskupela je za 61 odsto,  dok je ukupna inflacija, u istom periodu rasla sporije, oko 41 odsto.

 

 

Analiza Eurostata, koja je objavljena u junu prošle godine, pokazuje pak da su cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji zaključno sa 2023. godinom bile na oko 96 odsto proseka EU, pri čemu 18, od analizom obuhvaćenih 37 zemalja, ima viši nivo cena hrane od Srbije.

S druge strane, prosečne plate i penzije iako rastu, daleko su od evropskih. Rast bruto zarada u periodu januar - novembar 2024. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 14,2 odsto nominalno, odnosno 9,1 odsto realno, dok je prosečna neto zarada veća za 14,1 odsto nominalno, odnosno devet odsto realno. 

Prosečna  neto zarada, obračunata za novembar 2024. godine ,iznosila je 100.738 dinara. 

 

Dragan Stojković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ranije je rekao za Bloomberg Adriju da vlade u svetu često pritiskaju i u javnosti govore o cenama, što bi i kod nas trebalo češće da se radi i da se to ističe kao bitno. Prema njegovom mišljenju, organizacije potrošača takođe treba češće da ukazuju na one koji preteruju sa cenama. Glavno pitanje jeste pronaći uzrok rasta cena.

"Treba javno isticati učesnike koji generišu visoke cene. Nekada su problem trgovci, a nekada oni od dobavljača dobijaju nove više cene i samo ih primenjuju. Često prerađivači znaju da budu glavni generatori visokih cena."

Postoji problem, ali ne i rešenje 

U Srbiji je država tek prošle godine zakoračila u rešavanje ovog problema, ali zasad bez vidljivih rezultata.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je 10. oktobra postupak protiv četiri maloprodajna lanca u Srbiji zbog osnovane pretpostavke da su narušili konkurenciju zaključivanjem restriktivnog sporazuma. Ako se dokaže da su iste cene za 35 proizvoda deo dogovora između Delhaizea, Mercatora, Univerexporta i DIS-a, u nameri da spreče konkurenciju, platiće kaznu najviše 10 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda.

Međutim, ova priča i dalje čeka svoj epilog.

Na pitanje Bloomberg Adrije šta je Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila nakon više od tri meseca analize ovih trgovinskih lanaca, iz te institucije su odgovorili:

"Komisija za zaštitu konkurencije u skladu sa svojim ovlašćenjima i načinom rada tela za zaštitu konkurencije ne može da komentariše i iznosi detalje iz postupka zbog interesa njegovog vođenja i zaštite prava stranaka u postupku, kao i da prejudicira rokove i svoje postupanje."

Depositphotos

I guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je tokom proteklih godinu dana više puta ukazivala na ponašanje proizvođača, prerađivača, pa i trgovaca, koji su podgrevali inflaciju. Tako je jednom prilikom rekla da, nažalost, mnogi koriste situaciju i to što je inflacija svuda u svetu da bi neopravdano povećavali cene proizvoda (za koje obično nemamo vremena da idemo da tražimo gde su jeftiniji i koje svakodnevno moramo da kupujemo u prvoj prodavnici) kao što su mleko, hleb i slično.

Koliko zarađuju trgovinski lanci

Šest trgovinskih lanaca u Srbiji - Delhaize, Merkator S, Aman, Univerexport, Gomex i Metro - ostvarilo je profit od ukupno 11,847 milijardi dinara (101 milion evra) u 2023, godini u kojoj je zvanična inflacija bila 7,6 odsto. Taj poslovni rezultat bolji je za 15,5 odsto ili za 14 miliona evra u odnosu na godinu ranije, kada je ova šestorka imala 87 miliona evra čiste zarade.

Prvo mesto i dalje samouvereno drži Delhaize, koji je 2023. završio sa profitom od 7,7 milijardi dinara (skoro 66 miliona evra). To je bezmalo dvostruko bolji rezultat od ostalih pet igrača na tržištu imaju zajedno. 

 

 

Ko je kriv, trgovci ili proizvođači

Po narudžbi Vlade Srbije, Republički zavod za statistiku utvrdio je da nisu samo trgovci krvi za visoke cene hrane. U martu 2024. godine statističari su analizirali marže u trgovini i proizvodnji hrane i došli do podatka da prosečna stopa bruto marže u trgovini iznosi 14,9 odsto, a u proizvodnji prehrambenih proizvoda iznosi 54,1 odsto, što je 3,6 puta više.

 

 

 

U Hrvatskoj počeo bojkot prošle nedelje

Nakon potrošačkog bojkota maloprodajnog sektora koji je u petak, 24. januara, prepolovio vrednost izdatih računa u Hrvatskoj (smanjivši prihode trgovaca u maloprodaji za 32 miliona evra), platforma "Halo inspektore" pozvala je potrošače na novi bojkot: da se u petak 31. januara suzdrže od bilo kakve kupovine, ali i da dan ranije, u četvrtak, započnu jednonedeljni potpuni bojkot tri trgovačkih lanaca - Lidla, Eurospin i DM.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar