Virus sniženja cena hrane širi se regionom, ali ne obara inflaciju

Virus sniženja cena koji je zahvatio region krenuo je od Crne Gore, pre desetak dana je stigao u Srbiju, a potom je zahvatio Hrvatsku i proširiće se na Republiku Srpsku, a od srede i na Severnu Makedoniju. Sve se radi u nameri da se pomogne građanima da prebrode poskupljenja hrane, ali je odabir namirnica, smatraju analitičari, isuviše skroman da bi se zaista zaustavila inflacija, koja je, recimo, u Srbiji i dalje dvocifrena i u avgustu je iznosila 11,5 odsto, dok je u Hrvatskoj 8,4 odsto.

Vlada Crne Gore je u martu ove godine kreirala "Antiinflacionu korpu" u koju je uvrstila 25 proizvoda i ograničila cene. Trgovci su imali izbor da li će učestvovati u ovoj akciji, kao i koje proizvode iz korpe će prodavati po ograničenim cenama.

Po tom receptu, u Srbiji su snižene cene između 20 i 40 odsto za 20 proizvoda, a od ove nedelje će se akciji "Bolja cena", pridružiti još 16 proizvoda. Među njima je povrće (pasulj, luk, grašak i kupus), koje kod nas iz meseca u mesec gura inflaciju i rekorde je po poskupljenjima (34,5 odsto u avgustu međugodišnje), ali i još neki prozivodi koje konzumira najveći broj građana i za koje je opozicija pitala zašto nisu na listi, poput ulja ili brašna.

Model je potom preuzela hrvatska vlada, koja je u četvrtak takođe zamrzla cene za trideset prehrambenih proizvoda i artikala.

Pavle Medić, ekonomista u CEVES-u, rekao je za Bloomberg Adriju da dogovor o sniženju cena u Srbiji nema potencijal da obori inflatorna očekivanja. Prema njegovim mišljenju ova mera više podseća na meru socijalne nego antiinflatorne politike.

"Imajući u vidu da odobrenih 20 proizvoda čini u suštini inferiorne supstitute određenih proizvoda, a to su proizvodi slabijeg kvaliteta, a druge zemlje koje su primenjivale ovakve mere, na primer, Francuska je išla sa mnogo širim obuhvatom od čak 5.000 proizvoda. Da se išlo sa ovako širim obuhvatom, vi ne biste morali toliko drastično da srežete te cene." 

Bolje je zamrnzuti rast cena više proizvoda 

Ivan Odrčić, analitičar BBA, takođe smatra da će ograničenje cena tridesetak artikala u Hrvatskoj imati efektivno vrlo slab do nikakav uticaj na ukupno kretanje inflacije, ponajviše zbog toga što cene prehrambenih artikala tradicionalno na mesečnom nivou padaju ili stagniraju čim se završi turistička sezona.

Dodaje da su pritom bitni činioci globalno smanjenje cena tih kategorija, kao i izduvavanje pregrejane potražnje i niži energetski troškovi.

Depositphotos

 

"Rezultat toga ne moramo potvrđivati listanjem trgovačkih kataloga, u kojima je već vidljivo da su cene za mnoge od ovih proizvoda niže od one maksimalno određene odlukama Vlade, već se očekuje silazan trend istih do kraja godine i uprkos vladinim merama", kaže Odrčić.

Medić objašnjava da je dodatni problem taj što će ta politika morati da bude napuštena u određenom trenutku. "Mnogo bi bolje politike bilo da se na širem obuhvatu zamrzne ili uspori rast cena nego da se na manjem drastično obori."

Medić dodaje i da se postavlja pitanje šta će se dogoditi kada dogovor između trgovaca i države prestane da važi i kada se cene od početka 2024. godine vrate na 60-70 odsto više nivoe, ali to nije jedini izazov kada je inflacija u pitanju jer u oktobru sledi povećanje akciza od osam odsto, pa u novembru poskupljenje struje i gasa. Imate mere fiskalne politike od povećanja plata do ovih opet mera univerzalnog davanja koje su takođe jako inflatorne.

"Kada se pogleda, meni se čini da je trenutno politika proinflatorna, a ne antiinflatorna."

Tvrdi da u maloprodaji nije došlo do povećanja marži između 2021. i 2022. godine. S druge strane, kaže, brine da se marže nisu nimalo spustile i da je maloprodaja celokupan teret inflacije uspela da prenese na potrošače.

"To eventualno ukazuje da postoji neka povreda konkurencije i to jeste nešto čime bi država i Komisija za zaštitu konkurencije trebalo da se pozabave”, navodi Medić.

Nedavno je i Dragan Stojković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za Bloomberg Adriju upozorio da uzrok problema treba tražiti tamo gde postoji najslabija konkurencija. To su određene kategorije poput mlečnih proizvoda, šećera i ulja. Ako se pogledaju poslovni rezultati nekih prerađivača, može se videti da oni ostvaruju veće zarade nego trgovci, naglašava Stojković.

"Postoji termin inflacija pohlepe i neki su koristili rast cena sirovina da povećaju cene svojih finalnih prozivoda", dodaje naš sagovornik.

Edvard Šušak/HINA

 

 

Međutim, Emil Tedeschi, čelnik Atlantica, regionalnog proizvođača prehrambene robe koji ima proizvodnju i u Srbiji i Hrvatskoj, rekao je da njegova kompanija nema prostora za spuštanje marži.  On je za to da se razgovara i dođe do konsenzusa da za jedan deo proizvoda trgovci i proizvođači pronađu prostora da bi zaštitili one najviše ugrožene.

"Za bilo kakvu politiku sile, zavrtanja rukava nisam iako to nije niti moguće jer cene formira tržište, a Vlada nema do kraja instrumente da bi mogla zaustaviti rast cena svih artikala u maloprodaji, ali razumem da se može razgovarati o potrošačkoj korpi", rekao je za Bloomberg Adriju.

Porez na ekstraprofit trgovaca ne postoji 

Na pitanje da li je sniženje cena u Srbiji zapravo kompenzacija za naplatu poreza na ekstraprofit trgovcima Mihailo Gajić, ekonomista LIBEK-a, kaže da nigde u EU ne postoji porez na ekstraprofit za trgovinske lance. Taj porez se naplaćuje samo bankama i energetskim kompanijama.

On naglašava da lista odabranih proizvoda koji su na sniženju ne utiče na obaranje inflacije jer u korpi dobara koja utiču na inflaciju učestvuje oko 500 pojedinačnih proizvoda.

"Kada se posmatra ukupna suma dobara koja se gleda za inflaciju zaista ne može značajnije uticati na smirivanje inflacije", kaže Gajić.

Navodi primer Francuske (koja je u julu spustila inflaciju na 4,3 odsto) i u kojoj postoji veći deo proizvoda 'made in France' koji se u dogovoru vlade i trgovinskih lanaca prodaju po nižim cenama. Ne postoji tačna lista proizvoda. Svaki trgovinski lanac je sam odabrao listu proizvoda čije će cene biti znatno niže.

Ukoliko se srpska vlada odluči za proširenje liste proizvoda za sniženje cena, pitanje je, kaže, šta će biti sa trgovinskim lancima kod nas.

"Kao banke i proizvođači automobila, trgovinski lanci su tu da ostvare profit. Tako da ako ne mogu da imaju marže koje im omogućavaju normalno funkcionisanje, oni će morati ili da povećaju marže na sve druge proizvode ili da se povuku. Veliko proširenje ove liste moglo bi da ima negativne efekte na druge stvari”, kaže Gajić.

Ipak, u Hrvatskoj je izvršni direktor i član Upravnog odbora Fortenova grupe Fabris Peruško prošle nedelje najavio akciju koja važi od petka u Konzumu i obuhvata dodatna sniženja za oko hiljadu artikala u Hrvatskoj.

Podsećanja radi, kao što je Blooomberg Adrija već pisala, najveći profit u Srbiji prošle godine je imao sektor trgovine. Godinu je završio sa dobitkom od skoro 215 milijardi dinara. Taj dobitak je, vidi se iz izveštaja Agencije za privredne registre, čak za 26,4 odsto veći nego u 2021. godini. Ali ne duguju trgovci ovo samo inflaciji. Naprotiv, da su im prilivi rasli samo u skladu sa njom, bili bi veći za 10,3 odsto. Toliko su prošle godine porasle cene na malo u Srbiji.

Glavni razlog zbog čega trgovci odlučuju da snize cene mogao bi da bude pad prometa u trgovini za oko tri odsto na kraju jula i očekivani rast naplate PDV-a , koji je najbolji pokazatelj koliko se troši u Srbiji. 

(Ažurirano u prvom pasusu podatkom da će se Severna Makedonija u sredu pridružiti ovoj akciji.)

- U pisanju pomogli Nikolina Oršulić, Danijela Polonijo i Marko Perožić. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar