Globalne cene hrane 24 odsto niže u odnosu na vrhunac iz 2022.

Globalne cene hrane su u avgustu pale za 2,1 odsto, prekinuvši rast zabeležen u julu i gurnuvši FAO indeks cena hrane 24 odsto ispod najviše tačke dostignute u martu 2022. godine. Snižene su cene mlečnih proizvoda, biljnih ulja, mesa i žitarica, dok su cene šećera blago porasle.

Globalne cene žitarica su u avgustu pale za 0,7 odsto u odnosu na jul za 14,1 odsto u odnosu na avgust 2022. godine. Međunarodne cene pšenice pale su za 3,8 odsto, uglavnom zbog veće sezonske dostupnosti nekon žetve u nekoliko vodećih izvoznika na severnoj polulopti. Međunarodne cene krupnog žita takođe su pale, za 3,4 odsto. Cene kukuruza pale su sedmi mesec zaredom, dosegnuvši najnižu vrednost od septembra 2020, podstaknute obilnim globalnim zalihama iz rekordne žetve u Brazilu i početka žetve u Sjedinjenim Američkim Državama. FAO indeks cena svih vrsta pirinča je u avgustu porastao za 9,8 odsto na mesečnom nivou, dosegnuvši 15-godišnji nominalni maksimum, odražavajući poremećaje u trgovini nakon julske zabrane Indije za izvoz belog pirinča "indica".

Nakon kratkotrajnog rasta u julu, cene biljnih ulja pale su za 3,1 odsto u avgustu. Pad je posledica nižih svetskih cena palminog, suncokretovog, sojinog i repičinog ulja. Najveći pad, od osam odsto, zabeležen je kod suncokretovog ulja zbog smanjenja uvozne potražnje koja se poklopila s obilnom ponudom velikih izvoznika.

Cene mlečnih proizvoda su za četiri odsto niže i beleže osmi uzastopni mesečni pad te su 22,4 odsto niže u poređenju sa avgustom prošle godine. Najviše su pale cene punomasnog mleka u prahu zbog obilne ponude, posebno iz Okeanije tokom sezonskog povećanja proizvodnje, uz usporavanje tempa uvoza iz Kine, usprkos tome što su količine uvoza ostale relativno visoke.

Meso je na mesečnom nivou i za tri odsto jeftinije, a na godišnjem za 5,4 osto. Najviše su pale međunarodne cene ovčjeg mesa, uglavnom zbog povećanog izvoza iz Australije i zbog slabije potražnje iz Kine. U avgustu su nastavile da  padaju svetske cene mesa živine ponajviše zbog obilnih zaliha, posebno iz Brazila, uprkos velikim kupovinama nekoliko vodećih uvoznika u Istočnoj Aziji i na Bliskom istoku.

Hrana glavni pokretač inflacije

Šećer je na mesečnom nivou poskupeo za 1,3 odsto te je za 34,1 odsto skuplji u poređenju sa avgustom prošle godine.  Povećana zabrinutost zbog uticaja vremenskog fenomena El Niño na izglede za globalnu proizvodnju podstakla je rast svetskih cena šećera. U Indiji su ispodprosečne kiše u avgustu štetno uticale na razvoj useva šećerne trske, dok će na proizvodnju šećera iduće sezone, očekuje se, negativno uticati dugotrajne suše na Tajlandu.

Cene hrane u Bosni i Hercegovini su prema poslednjim statističkim podacima pale za 0,9 odsto u julu, ali su i dalje 8,7 odsto više nego u julu prošle godine. Hrana je i dalje glavni pokretač inflacije u svim zemljama Adria regiona, čije cene u većini zemalja rastu dvostruko brže od ukupnih stopa.

Kako cene energenata beleže međugodišnji pad, u kategorijama energije i transporta pojavili su se deflatorni pritisci, što je stopu inflacije povuklo naniže, naveli su analitičari. "Predviđamo da će se ovaj učinak nastaviti jer se cene u okviru ovog segmenta prelivaju na druge kategorije. Glavni pokretač inflacije u svim zemljama Adria regiona i dalje je hrana, čije cene u većini zemalja rastu dvostruko brže od ukupnih stopa. Iako svetske cene hrane padaju, preovladavaju domaći činioci ponude, posebno ako imamo u vidu nepovoljne vremenske uslove za poljoprivredu", navodi se u izveštaju analitičkog tima.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar