Guverner NBS pogodila da će inflacija u julu pasti na 12,5 odsto

Potrošačke cene u julu 2023. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 12,5 odsto, saopštio je u petak Republički zavod za statistiku (RZS) i potvrdio ono što je guverner Jorgovanka Tabaković najavila još početkom avgusta, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio pre dva dana: da će međugodišnja inflacija pasti na pomenutih 12,5 odsto.

Guverner je takođe rekla da u julu gotovo da nije bilo rasta potrošakih cena, što je potvrdio RZS. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u julu, u odnosu na jun 2023. godine, u proseku su niže za 0,1 odsto. To je inače, prvi put posle 19 meseci da su cene pale na mesečnom nivou, tako da je njihov rast bar za sada zaustavljen. Potrošačke cene u julu u poređenju sa decembrom 2022. u proseku povećane za šest odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u julu 2023. godine, u odnosu na prethodni mesec, pad cena je zabeležen u grupama: hrana i bezalkoholna pića (-1,4 odsto) i odeća i obuća (-0,2 odsto). Rast cena zabeležen je u grupama: rekreacija i kultura (3,4 odsto), alkoholna pića i duvan (1,7 odsto), oprema za stan i tekuće održavanje (0,9 odsto), restorani i hoteli (0,7 odsto) zdravlje (0,5 odsto), transport (0,2 odsto) i komunikacije (0,1 odsto).

 

Najviše je poskupela hrana u proteklih godinu dana, to jest za 20,4 odsto, a inflaciju iz meseca u mesec podgreva povrće koje poskupelo za 30,4 odsto u odnosu na 2022, a čak 42,9 odsto u odnosu na jul prošle godine. Tu su, kao i prethodnog meseca mleko, sir i jaja, koji su međugodišnje poskupeli za 28, 4 odsto. Osim toga, električna energija za domaćinstva je poskupela za 22,3, a gas za 25,8 odsto u odnosu na 2022.

Inflacija se iz meseca u mesec kreće silaznom putanjom i teži ka zacrtanom cilju od osam odsto na kraju godine, a najnoviji podaci dolaze dan pošto je Narodna banka Srbije (NBS) saopštila svoju najnoviju odluku o kamatnoj stopi - da je neće povećavati i da ostaje 6,5 odsto.

Guverner očekuje da inflacija u narednim mesecima nastavi da pada. Prema njenim rečima, primetno je smanjenje troškova u poljoprivrednoj i industrijskoj proizvodnji, što bi trebalo da se povoljno odrazi na cene soje, pšenice, kukuruza, kao i industrijskog bilja, suncokreta, šećerne repe i uljane repice, a indirektno i na proizvodnju mesa, ulja, šećera, brašna, hleba i drugih namirnica.

Na smanjenje inflacije utiče, kako je istakla, i smanjenje domaće tražnje, a to se vidi po padu količinskog prometa u trgovini na malo. S druge strane, istakla je da i dalje postoje faktori koji utiču na povećanje inflacije, od kojih su najjači marže trgovinskih lanaca i pojedinih proizvođača hrane.

Međugodišnja inflacija šesnaesti mesec beleži dvocifrenu stopu rasta, a najviši nivo je dostigla ove godine u martu, kada je bila 16,2 odsto, da bi zatim u aprilu bila 15,1, u maju 14,8 odsto, a u junu 13,7 odsto.

Cene hrane prednjače sa međugodišnjom stopom rasta, koja je znatno veća od ukupne inflacije i uprkos tome što je većina svetskih cena hrane u opadanju, što nam ukazuje da trenutno dominiraju domaći uslovi.

(Ažurirano kroz ceo tekst i precizirano u četvrtom pasusu .)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar