Gde se u inflaciji sakrio kurs

Iako je ostao delimično van fokusa, kurs evra u odnosu na dolar takođe je tokom poslednjih meseci imao blagi uticaj na jačanje inflacije u evrozoni. Kakvu je ulogu on tačno odigrao u celoj priči oko kretanja cena, ali i njegov uticaj na spoljnu trgovinu evrozone, objašnjava Marina Petrov, viša analitičarka makroekonomije i tržišta kapitala Bloomberg Adrije.

U svetlu aktuelnog, sad već višegodišnjeg inflatornog talasa, promena deviznog kursa imala je izravan tzv. "pass through" efekt na inflaciju. Kad se vrednost evra u odnosu na dolar smanjuje, što je bio slučaj do kraja prošle godine, tada poskupljuje proizvod ili sirovina koju uvozimo iz zemalja koje u razmeni koriste dolar, pa se samim time povećavaju prodajne cene, odnosno podstiče inflacija.

Trenutni inflatorni ciklus bio je specifičan po tom pitanju jer inflacija nije uvezena putem određenog trgovinskog partnera čije su cene porasle, već putem određenih sirovina koje su u jednom naletu ekstremno poskupele, pogotovo cene energenata – nafte i prirodnog gasa. To ne znači da se promena deviznog kursa nije osetila u stopama inflacije, već da ona nije bila dominantna. Cene se relativno brzo prelivaju s jednog na drugo tržište i njihov se efekat dalje vidi u trgovinskim tokovima.

Cenovna konkurentnost evrozone prema najvećim trgovinskim partnerima u velikoj je meri osetljiva na kurs evra u odnosu na dolar, pogotovo ako imamo u vidu da je američki dolar globalno dominantna valuta razmene. Svako jačanje evra za pet odsto povećava cenu izvoznog dobra na dolarska tržišta za tih istih pet odsto.

Kad domaća valuta slabi, konkurentnost se poboljšava, pa se pruža mogućnost za jačom prodajom ili čak ulaskom na nova tržišta. Međutim, s druge strane postoji i uvozni deo, u kom slabija domaća valuta znači i skuplji uvoz. Kakve će u svemu tome biti posledice za neku kompaniju, zavisi od toga koliko se ona zapravo oslanja na trgovinske tokove.

Što više njen izvoz premašuje uvoz sirovina i poluproizvoda koje koristi, toj kompaniji više odgovara slabljenje domaće valute, usled efekta na rast potražnje koju potiče bolja cenovna konkurentnost. Na duži rok je depresijacija svakako pozitivna za spoljnotrgovinski bilans jer se izvoz poboljšava, ali raste i domaća potrošnja domaćih proizvoda u odnosu na uvozne, sada skuplje proizvode.

Svakako je nužno razlikovati depresijaciju valute, koja je posledica tržišnih kretanja, i devalvaciju. Devalvacija je namerno obaranje vrednosti valute i nešto što centralne banke rade kako bi poboljšale izvoz, pogotovo ako se smatra da je valuta precenjena i da kao takva šteti ekonomiji.

Deprecijacija je dugoročno pozitivna za vanjskotrgovinsku bilancu | Bloomberg

Devalvaciju uglavnom uslovljava određena makroekonomska slika i ona može mnogo bolje da se kontroliše i usmeriti na cilj. Deprecijacija (ili aprecijacija) s druge strane podložna je očekivanjima i signalima tržišta, odnosno makroekonomsko okruženje joj se dalje prilagođava i daje povratne informacije.

Trend jačanja evra koji je počeo krajem prošle godine nastaviće se, monetarna politika Evropske centralne banke zaostaje korak-dva za američkim Fedom, a tokovi kapitala idu u prilog evru, kao i rast sklonosti prema riziku. To će se svakako dalje oslikati na trgovinski bilans evrozone jer će cenovna konkurentnost biti lošija, a posledično i izvoz. Međutim, potražnja se globalno pokazala vrlo otpornom, stope inflacije smiruju se, a poverenje potrošača oporavlja, pa će time posledica na smanjenje izvoza biti blaža od onoga što samo jačanje evra implicira.