Marže trgovaca i proizvođači drže inflaciju u Srbiji dvocifrenom

Srbiju za desetak dana očekuju julski podaci o rastu potrošačkih cena, koji će svakako ostati dvocifreni i daleko iznad inflacije zemalja u Adria regionu.

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković već sada očekuje da međugodišnja inflacija u julu padne na 12,5 odsto i da u narednim mesecima nastavi da ide nadole, ako ne bude nekih nepredviđenih okolnosti. Kao što je više puta do sada ponovila, do kraja godine inflacija bi trebalo da bude osam odsto.

Tabaković je na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava rekla da je međugodišnja inflacija u junu bila 13,7 odsto i da u julu skoro da i nije bilo mesečnog rasta potrošačkih cena.

Tabaković je kazala da su ključni faktori za smanjenje inflacije restriktivne politike NBS i Evropske centralne banke, kao i smanjenje uvozne inflacije, koja je činila najveći deo inflacije.

Depositphotos

 

Dodala je da je primetno smanjenje troškova u poljoprivrednoj i industrijskoj proizvodnji, što bi trebalo da se povoljno odrazi na cene soje, pšenice, kukuruza, kao i industrijskog bilja, suncokreta, šećerne repe i uljane repice, a indirektno i na proizvodnju mesa, ulja, šećera, brašna, hleba i drugih namirnica.

Na smanjenje inflacije utiče, kako je istakla, i smanjenje domaće tražnje, a da to se vidi po padu količinskog prometa u trgovini na malo.

S druge strane, istakla je da i dalje postoje faktori koji utiču na povećanje inflacije, od kojih su najjači marže trgovinskih lanaca i pojedinih proizvođača hrane.

Takođe i analitičari BBA očekuju usporavanje inflacije, ali su čak optimističniji od NBS, budući da predviđaju da ćemo ovu godinu završiti sa inflacijom od sedam odsto, što je ipak najveća stopa u region.

Marina Petrov, analitičarka Bloomberg Adrije, povodom junske inflacije rekla je da Srbija četrnaesti mesec zaredom beleži dvocifrenu stopu rasta, i pokazala se jako perzistentnom, iako joj visoka baza iz prethodne godine matematički obezbeđuje opadajući trend.

Cene hrane prednjače sa međugodišnjom stopom rasta od 23 odsto, koja je znatno veća od ukupne inflacije (13,7 odsto međugodišnje, CPI), uprkos tome što je većina globalnih cena hrane u opadanju, što nam ukazuje da trenutno dominiraju domaći uslovi. Inače, potrošačke cene su u junu u odnosu na maj 2023. u proseku povećane za 0,7 odsto.

"Vidimo nešto brže usporenje inflacije u narednim periodima, imajući u vidu da su cene proizvođača na domaćem tržištu značajno usporile (+0,6 odsto u junu 2023, na račun efekata nižih cena energije), kao i da domaća tražnja polako posustaje (maloprodaja u padu od februara 2023)",  ocenjuje analitičarka Bloomberg Adrije.

Depositphotos

 

Ona ukazuje da postoji dodatni prostor da se tražnja smanji i na taj način spusti pritisak s rasta cena, pogotovo što je sam nivo trgovine u maloprodaji u 2023. oko 20 odsto realno veći u odnosu na pretpandemijsku 2019, ukoliko se posmatra prvih pet meseci.

"Budući da je Srbija uvozno orijentisana, usporenju inflacije doprineće i pad cena proizvođača industrijskih proizvoda iz uvoza (-4,3 odsto međugodišnje u junu 2023). Sve u svemu, trenutni izgledi idu u prilog našem viđenju da će se stopa inflacije do kraja godine naći na oko sedam odsto, jer očekujemo da će inflacija zapravo jače usporiti tek u drugoj polovini godine", ocenjuje Petrov.

U poređenju za zemljama regiona, Srbija najlošije stoji, odnosno kod nas inflacija najsporije pada. Na primer, godišnja inflacija u BiH je u maju iznosila 6,5 odsto, u Hrvatskoj 7,9 odsto, a u Srbiji čak 14,8 odsto. Pad cena na godišnjem nivou nastavljen je u junu, kada su potrošačke cene u Hrvatskoj bile za 7,6 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je godišnja inflacija u Srbiji iznosila 13,7 odsto, a u Bosni i Hercegovini potrošačke cene su porasle za 10,2 odsto međugodišnje.

Zašto je tolika razlika u kretanju cena u zemljama regiona?

Andrej Knez, glavni analitičar Bloomberg Adrije, ističe da je sezonalnost cena jedan od bitnijih signala formiranja višemesečnog trenda inflacije, a kao primer navodi intenzitet sezonskog rasta cena odeće početkom proleća i jeseni, koji prilično dobro reflektuje stanje osnovne potražnje domaćinstava.

"Zbog toga je indikativno za stanje potražnje domaćinstava da su cene u Bosni i Hercegovini od početka godine porasle nešto više od jedan odsto, što je tri puta manje nego u Hrvatskoj i Sloveniji, a čak pet puta manje nego u Srbiji", navodi Knez.

Dodaje da su, na primer, depoziti domaćinstava u odnosu na pretpandemijsko vreme u BiH smanjeni za osam odsto u realnim iznosima, odnosno prilagođeno za rast potrošačkih cena u istom periodu.

Istovremeno, u Srbiji su po istom principu posmatranja depoziti domaćinstava povećani za jedan odsto od kraja 2019. godine, dok je još snažniji rast od sedam odsto, odnosno osam odsto zabeležen u Hrvatskoj i Sloveniji.

"Drugim rečima, domaćinstva danas imaju realno više ušteđevine u drugim zemljama, dok je štednja domaćinstava u Bosni i Hercegovini realno manja nego pre nekoliko godina", ističe Knez.

Dok potrošači u regionu strahuju od novih poskupljenja, prema pisanju Bloomberga, u Evropi se veliko povećanje cena hrane i drugih svakodnevnih potrepština bliži kraju. To je poruka koja dolazi glasno i jasno od velikih evropskih trgovačkih kompanija za maloprodaju i za široku potrošnju. Nakon naglog rasta u poslednje dve godine, cene za mnoge proizvode trebalo bi da se stabilizuju, iako još uvek ne padaju, u narednim mesecima. Kako su cene rasle, tako je i količina prodate robe opala, jer su potrošači prešli na jeftinije proizvode privatnih marki ili se okrenuli nemačkim diskontnim prodavcima Aldi i Lidl.