Oštro usporavanje godišnjeg rasta potrošačkih cena u Bosni i Hercegovini (BiH) ne iznenađuje, jer su se fundamenti potrošnje u BiH poslednjih godina pogoršavali, što nije bio slučaj kod većine država regiona, smatra glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez.
Naime, godišnja inflacija u BiH je u maju iznosila 6,5 odsto, u Hrvatskoj 7,9 odsto, a u Srbiji čak 14,8 odsto.
Pad cena na godišnjem nivou nastavljen je u junu, kada su potrošačke cene u Hrvatskoj bile za 7,6 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je godišnja inflacija u Srbiji iznosila 13,7 odsto.
Opširnije
Recesija u SAD sve manje izvesna, ekonomisti preispituju prognoze
Neki od prognostičara koji su prvi predvideli recesiju u SAD počinju da preispituju svoje stavove kako inflacija pada.
21.07.2023
ECB nije ubedila ekonomiste da će kamate dugo ostati visoke
Većina (doduše mršava) ekonomista u Bloombergovoj anketi očekuje da će poslednje povećanje kamatne stope doći u septembru.
21.07.2023
Slabija inflacija podstakla evropska tržišta
Britanski FTSE 100 skočio je 1,8 odsto pošto je inflacija u UK pala više nego što se očekivalo.
19.07.2023
Inflacija u EU u junu pala na 6,4 odsto, najniža od februara 2022.
Prema objašnjenju statističara, u junu je najznačajniji doprinos rastu cena došao od cena hrane, alkoholnih pića i duvana.
19.07.2023
Što se tiče BiH, podaci za jun dostupni su za nivo Federacije BiH (FBiH), gde su potrošačke cene pale, a godišnja inflacija smanjena na 3,5 odsto, sa 5,8 odsto, koliko je iznosila u maju ove godine. Inflacija u Republici Srpskoj ne posustaje za razliku od FBiH, a podatke za celu BiH očekujemo ove sedmice.
Zašto je tolika razlika u kretanju cena u zemljama regiona?
Knez ističe da je sezonalnost cena jedan od bitnijih signala formiranja višemesečnog trenda inflacije, a kao primer navodi intenzitet sezonskog rasta cena odeće početkom proleća i jeseni, koji prilično dobro reflektuje stanje osnovne potražnje domaćinstava.
"Zbog toga je indikativno za stanje potražnje domaćinstava da su cene u Bosni i Hercegovini od početka godine porasle nešto više od jedan odsto, što je tri puta manje nego u Hrvatskoj i Sloveniji, a čak pet puta manje nego u Srbiji", navodi Knez.
Dodaje da su, na primer, depoziti domaćinstava u odnosu na pretpandemijsko vreme u BiH smanjeni za osam odsto u realnim iznosima, odnosno prilagođeno za rast potrošačkih cena u istom periodu.
Istovremeno, u Srbiji su po istom principu posmatranja depoziti domaćinstava povećani za jedan odsto od kraja 2019. godine, dok je još snažniji rast od sedam odsto, odnosno osam odsto zabeležen u Hrvatskoj i Sloveniji.
"Drugim rečima, domaćinstva danas imaju realno više ušteđevine u drugim zemljama, dok je štednja domaćinstava u Bosni i Hercegovini realno manja nego pre nekoliko godina", ističe Knez.
U BiH su nepovoljni efekti realnog pada štednje na kupovnu moć donekle anulirani promenama neto plata.
Neto plate su u realnim iznosima porasle skoro devet odsto od kraja 2019. godine, međutim istovremeno je čak i snažniji rast od skoro 10 odsto zabeležen u Srbiji, tek nešto slabiji na osam odsto u Hrvatskoj, a realno su plate u Sloveniji smanjene skoro jedan odsto.
"Poslednji element u celoj priči formiranja potrošnje je nivo nezaposlenosti, koja je u BiH na očekivanih 13 odsto ove godine i viša od svih zemalja u regionu, osim u Severnoj Makedoniji, gde bi stopa nezaposlenosti trebalo da bude na približno istom nivou kao u BiH. Stopa nezaposlenosti u Srbiji bi ove godine trebalo da iznosi prosečnih devet odsto, dok u Hrvatskoj pada prema šest odsto, a u Sloveniji još nižih četiri odsto", poručuje Knez.
Podsećamo, Bloomberg Adrija je pisala da globalne cene hrane padaju.
Globalne cene hrane nastavile su da padaju i u junu predvođene padom cena šećera, biljnih ulja, žitarica i mlečnih proizvoda, dok su cene mesa ostale na majskom nivou. Kada je reč o Bosni i Hercegovini, potrošači svedoče kontinuiranom rastu cena hrane, iako se beleži blagi pad pojedinih prehrambenih artikala.
- U pisanju pomogla Mirela Haskić Suša.
.webp){kind=icon}