Inflacija u Adria regionu drastično varira

Oštro usporavanje godišnjeg rasta potrošačkih cena u Bosni i Hercegovini (BiH) ne iznenađuje, jer su se fundamenti potrošnje u BiH poslednjih godina pogoršavali, što nije bio slučaj kod većine država regiona, smatra glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez.

Naime, godišnja inflacija u BiH je u maju iznosila 6,5 odsto, u Hrvatskoj 7,9 odsto, a u Srbiji čak 14,8 odsto.

Pad cena na godišnjem nivou nastavljen je u junu, kada su potrošačke cene u Hrvatskoj bile za 7,6 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je godišnja inflacija u Srbiji iznosila 13,7 odsto.

Što se tiče BiH, podaci za jun dostupni su za nivo Federacije BiH (FBiH), gde su potrošačke cene pale, a godišnja inflacija smanjena na 3,5 odsto, sa 5,8 odsto, koliko je iznosila u maju ove godine. Inflacija u Republici Srpskoj ne posustaje za razliku od FBiH, a podatke za celu BiH očekujemo ove sedmice.

Zašto je tolika razlika u kretanju cena u zemljama regiona?

Knez ističe da je sezonalnost cena jedan od bitnijih signala formiranja višemesečnog trenda inflacije, a kao primer navodi intenzitet sezonskog rasta cena odeće početkom proleća i jeseni, koji prilično dobro reflektuje stanje osnovne potražnje domaćinstava.

"Zbog toga je indikativno za stanje potražnje domaćinstava da su cene u Bosni i Hercegovini od početka godine porasle nešto više od jedan odsto, što je tri puta manje nego u Hrvatskoj i Sloveniji, a čak pet puta manje nego u Srbiji", navodi Knez.

Dodaje da su, na primer, depoziti domaćinstava u odnosu na pretpandemijsko vreme u BiH smanjeni za osam odsto u realnim iznosima, odnosno prilagođeno za rast potrošačkih cena u istom periodu.

Istovremeno, u Srbiji su po istom principu posmatranja depoziti domaćinstava povećani za jedan odsto od kraja 2019. godine, dok je još snažniji rast od sedam odsto, odnosno osam odsto zabeležen u Hrvatskoj i Sloveniji.

"Drugim rečima, domaćinstva danas imaju realno više ušteđevine u drugim zemljama, dok je štednja domaćinstava u Bosni i Hercegovini realno manja nego pre nekoliko godina", ističe Knez.

U BiH su nepovoljni efekti realnog pada štednje na kupovnu moć donekle anulirani promenama neto plata.

Neto plate su u realnim iznosima porasle skoro devet odsto od kraja 2019. godine, međutim istovremeno je čak i snažniji rast od skoro 10 odsto zabeležen u Srbiji, tek nešto slabiji na osam odsto u Hrvatskoj, a realno su plate u Sloveniji smanjene skoro jedan odsto.

"Poslednji element u celoj priči formiranja potrošnje je nivo nezaposlenosti, koja je u BiH na očekivanih 13 odsto ove godine i viša od svih zemalja u regionu, osim u Severnoj Makedoniji, gde bi stopa nezaposlenosti trebalo da bude na približno istom nivou kao u BiH. Stopa nezaposlenosti u Srbiji bi ove godine trebalo da iznosi prosečnih devet odsto, dok u Hrvatskoj pada prema šest odsto, a u Sloveniji još nižih četiri odsto", poručuje Knez.

Podsećamo, Bloomberg Adrija je pisala da globalne cene hrane padaju.

Globalne cene hrane nastavile su da padaju i u junu predvođene padom cena šećera, biljnih ulja, žitarica i mlečnih proizvoda, dok su cene mesa ostale na majskom nivou. Kada je reč o Bosni i Hercegovini, potrošači svedoče kontinuiranom rastu cena hrane, iako se beleži blagi pad pojedinih prehrambenih artikala.

 

- U pisanju pomogla Mirela Haskić Suša.