Godišnja inflacija u Srbiji u oktobru je pala na 2,8 odsto, pokazala je zvanična statistika objavljena u sredu, što je nešto manje od vrednosti koju su očekivali analitičari. Pad inflacije bio je vođen sektorom roba, koje čine tri četvrtine strukture u obračunu ukupne inflacije, a koje su u proseku poskupele za 2,1 odsto, dok su usluge (na koje otpada preostala četvrtina) ostvarile prosečni rast cena od 4,8 odsto.
Na godišnjem nivou najveća poskupljenja zabeležena su u sledećim kategorijama i potkategorijama: nakit i satovi (27,3 odsto), kafa, čaj i kakao (23,2 odsto), ostale usluge (118,2 odsto), paket-aranžmani (116,6 odsto) i veterinarske i druge usluge za životinje (115,3 odsto). Voće, koje je letos bilo rekorder po rastu cena, sada je skuplje za 13,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je povrće pojeftinilo za čak 14,9 odsto.
Opširnije
MMF upozorava na rizike u vezi sa poslovanjem NIS-a
MMF očekuje da će privredni rast u Srbiji ove godine iznositi 2,1 odsto, dok bi sledeće godine mogao da poraste na tri odsto.
30.10.2025
Rast BDP-a Srbije dva odsto u trećem kvartalu
Gotovo u svakom tromesečju rast privrede Srbije nije mnogo odmakao od dva odsto.
31.10.2025
Srbi najradije čuvaju novac u bankama, iako daleko veće prinose donose ETF-ovi
Iako su kamate na štednju u Srbiji niske, brojni građani i dalje drže velike iznose u bankama, dok se alternativne mogućnosti ulaganja polako otkrivaju.
30.10.2025
Banke u obavezi da pomognu klijentima u finansijskim teškoćama – šta donose najnovije olakšice
NBS uvodi trajni mehanizam zaštite građana koji zbog teških životnih okolnosti ne mogu redovno da izmiruju svoje obaveze.
15.10.2025
Pad cena očitan je i u segmentima: ostali prehrambeni proizvodi, računarska oprema, oprema za prijem, snimanje i reprodukciju zvuka i slike, veći alat i oprema za kuću i vrt...
Prethodno je anketa ekonomista koju je Bloomberg sproveo od 5. do 7. novembra pokazala da se u oktobru očekuje inflacija od 2,9 odsto. Za novembar tekuće godine se predviđa rast na tri odsto, a za novembar 2026. godine 3,5 odsto.
Podsetimo, oktobarski podaci pokazali su dalji pad u odnosu na 2,9 odsto, koliko je inflacija iznosila u septembru, kada je naglo pala na nivo ispod ciljane vrednosti od tri odsto. Ovo hlađenje je usledilo nakon što je srpska vlada usvojila uredbu o ograničenju trgovačkih marži od 1. septembra, u cilju smanjenja cena za više hiljada proizvoda u trgovinskim lancima u zemlji.
Mada je za strane analitičare toliki pad bio neočekivan, domaći stručnjaci su predviđali da će vladina uredba, kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20 odsto i koja je više puta menjana, doneti rezultate po pitanju sniženja cena, navodeći da je ova državna mera bolje postavljena nego prethodna dva puta, kada su se sprovodile akcije "Bolja cena" i "Najbolja cena".
Depositphotos
Na ovo pitanje nedavno se osvrnuo i Međunarodni monetarni fond (MMF), čija je delegacija posetila Beograd, a po završetku druge revizije naveli su da se očekuje "umeren rast inflacije" u 2026. godini, nakon što su već izneli predviđanje da će prosečna inflacija u Srbiji u 2025. iznositi 4,6 odsto.
Prema njihovoj oceni, trenutni stav monetarne politike i dalje je odgovarajući i nastavlja da podržava makroekonomsku stabilnost Srbije, pored ostalog tako što se ne fokusira na privremene fluktuacije cena. S obzirom na to da bi efekti ograničenja cena i trgovačkih marži trebalo da nestanu tokom vremena, vlast bi trebalo da budno prati potencijalne rizike od porasta inflacije, naglasili su. Tim MMF-a takođe je pozdravio nameru vlasti da ukine ograničenja cena i trgovačkih marži do kraja februara.
Mesečna inflacija
Kada je reč o inflaciji na mesečnom nivou, "cene proizvoda i usluga lične potrošnje u oktobru 2025. godine, u odnosu na septembar 2025. godine, u proseku su povećane za 0,5 odsto", navodi se u poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
"Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u oktobru 2025. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (4,5 odsto), Odeća i obuća (1,2 odsto), Restorani i hoteli (0,8 odsto), Rekreacija i kultura (0,5 odsto), Alkoholna pića i duvan i Zdravlje (za po 0,4 odsto) i Obrazovanje (0,1 odsto). Pad cena je zabeležen u grupama Hrana i bezalkoholna pića (-0,9 odsto), Oprema za stan i tekuće održavanje (-0,3 odsto) i Transport (-0,2 odsto)", nabraja se u publikaciji i dodaje da se cene ostalih proizvoda i usluga nisu bitnije menjale.
U poređenju sa decembrom 2024. godine, potrošačke cene u oktobru su povećane za 2,4 odsto, u proseku.
Kamate iste već 14 meseci
Kako je Bloomberg Adria već pisala, referentna kamatna stopa prošlog meseca ostala je na 5,75 odsto, prema odluci izvršnog odbora Narodne banke Srbije (NBS). Zadržane su i iste kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
U centralnoj banci tom prilikom su naglasili da je, prilikom donošenja ovakve odluke, izvršni odbor pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje.
"Ukupna međugodišnja inflacija u Srbiji je prethodnih meseci bila pod uticajem rasta cena hrane zbog nepovoljnih vremenskih prilika i u avgustu je iznosila 4,7 odsto, dok je bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta iz indeksa potrošačkih cena), nakon nešto viših vrednosti početkom ove godine, u avgustu snižena na 4,5 odsto, čemu je doprinelo usporavanje rasta cena usluga", saopštila je NBS.
Usporavanje septembarske inflacije došlo je kao preokret nakon što je guverner NBS Jorgovanka Tabaković u avgustu ove godine izjavila da se približavanje centralnoj vrednosti cilja prognozira tek krajem 2026.
Sledeći sastanak domaćih centralnih bankara na kojem će odlučiti o daljem kretanju kamatnih stopa zakazan je za četvrtak.
.webp){kind=icon}
