Energetski šok pokreće inflaciju, Adria region revidira prognoze

Trenutno smo unutar energetskog šoka zbog sukoba na Bliskom istoku, pri čemu Evropska centralna banka (ECB) očekuje inflaciju energije u 2026. godine na više od šest odsto, nakon minus jedan odsto u 2025. To potvrđuje da se početni inflacioni impuls ponovo prenosi pre svega kroz gorivo, grejanje i električnu energiju, kao što je bio slučaj tokom poslednjeg energetskog šoka 2022, kada je prema računici ECB, za svakih 10 odsto rasta cene gasa, ukupna inflacija u evrozoni porasla za oko 0,6 procentnih poena, nakon godinu dana. Drugim rečima, energija ostaje glavni okidač inflacije u kratkom roku. Od početka godine cene nafte porasle su s oko 60 dolara za barel na oko 100, dok gas beleži rast od oko 25 evra za megavat-sat na oko 40.

Nagli rast cena energija nije samo jednokratni cenovni šok, nego početna tačka šireg inflacionog procesa, ali se potom preliva na druge komponente potrošačke korpe. Oko 75 odsto ukupnog inflacionog učinka proizilazi iz sekundarnih efekata, odnosno kroz rast troškova proizvodnje i transporta. Upravo zato se inflacioni učinak energetskog šoka može zadržati i nakon što se same cene energenata počnu stabilizovati.

Iskustvo iz poslednjeg energetskog šoka 2022. pokazuje da je rast cena nafte prethodio rastu inflacije koja je usledila s kraćim vremenskim odmakom. Inflacioni talas dosegao je vrhunac krajem 2022. godine, dok je nafta dostigla vrhunac sredinom godine. Barel nafte narastao je sa oko 55 dolara na oko 120, dok je inflacija porasla sa oko jedan odsto na više od 10 odsto.

Učinak porasta cene energije odmah se očitava na rastu inflacije goriva za transport. Zemlje Adria regiona po pravilu imaju veći udeo goriva u inflaciji u odnosu na prosek EU, sa izuzetkom Severne Makedonije, gde državne subvencije ublažavaju prenos viših cena energije na potrošače. U potrošačkoj korpi prosečan udeo goriva u EU iznosi oko četiri odsto, dok se u zemljama Adria regiona kreće između tri odsto i 10 odsto. Najviši je u Bosni i Hercegovini (oko 10 odsto), a najniži u Severnoj Makedoniji (tri odsto).

Sekundarni kanali poput hrane imaju veći uticaj na ukupnu inflaciju s kraćim vremenskim odmakom, odnosno kroz više troškove proizvodnje koji se postupno prelivaju kroz lance snabdevanja. To je posebno važno za našu analizu jer podupire tezu da se više cene energije s vremenskim odmakom prelivaju na veštačka đubriva, poljoprivredu i potom cene hrane. Drugim rečima, glavni rizik nije nužno trenutni skok cena hrane, nego mogućnost da inflacija hrane dodatno ojača kasnije tokom godine.

U poslednjem energetskom šoku najbrže i najizraženije porasle su cene ulja i masti, za više od 30 odsto, te mleka, sira i jaja, za oko 28 odsto. Ostale komponente hrane rasle su sporije, uglavnom ispod 20 odsto, i s primetnim vremenskim odmakom.

Ključno pitanje za tržišta nije da li će cena energije pasti, nego da li će inflacija pasti zajedno s njima. Iskustvo iz prethodnog energetskog šoka pokazuje da odgovor najčešće glasi - ne odmah.

Zanimljivo je posmatrati kako preduzeća i potrošači reaguju na trenutni energetski šok. Dok je poverenje potrošača od početka godine oslabilo, poslovni sentiment ostao je otporniji i čak se delimično oporavio.

Očekujemo da su cene nafte i gasa dosegle vrhunac, oko 100 dolara za barel i oko 50 evra po megavat-satu, te da će se u nastavku godine postupno stabilizovati u rasponu od 80 do 100 dolara za barel. Zbog snažnih sekundarnih efekata na privredu, rast inflacija će se kretati s odmakom u odnosu na energiju. Inflacioni pritisci ostaće povišeni u drugoj polovini godine. Drugim rečima, cene energije možda izlaze iz fokusa, ali inflacija se ponovo vraća. U takvom okruženju revidirali smo očekivanja za inflaciju za zemlje Adria regiona prema gore.