MMF upozorava na rizike u vezi sa poslovanjem NIS-a

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) saopštila je u četvrtak da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika - PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
MMF ocenjuje da je privredni rast u Srbiji usporio s obzirom na to da ekonomija oseća efekte globalnih trgovinskih tenzija, protesta, političke neizvesnosti i sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS).

Očekuje se da će rast u 2025. iznositi 2,1 procenat, što je posledica nižih javnih investicija, smanjenih priliva stranih direktnih investicija i slabije potrošnje", navodi se u zaključku druge revizije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), čija je delegacija u četvrtak završila drugu posetu Srbiji. To je još niže od procene koju je MMF izneo uoči posete Srbiji, kada je procenio da će privreda rasti po stopi od 2,4 odsto. Prema predikcijama Ministarstva finansija, rast neće biti manji od 2,3 odsto.
 

 

 

"Slabi poljoprivredni prinosi su ponovo podstakli pritiske na cene hrane, ali je ukupna inflacija opala u septembru, što je posledica privremenih ograničenja cena i trgovačkih marži na hranu i osnovne potrepštine", ocenjuju iz MMF-a. 

Nakon privremenog probijanja gornje granice ciljanog koridora NBS-a zbog većih cena hrane prouzrokovanih nižim prinosima, ukupna inflacija je opala na 2,9 procenata u septembru, zahvaljujući ograničenjima cena i trgovačkih marži na hranu i osnovne potrepštine, podsetili su.  

Kako su dodali, očekuje se "umeren rast inflacije" u 2026. godini, dok će se deficit bilansa tekućih transakcija povećati na oko šest procenata BDP-a. Nakon toga, kažu iz MMF-a, trebalo bi da usledi njegov pad, kao i da devizne rezerve ostanu na "solidnom nivou". 

Trenutni stav monetarne politike i dalje je odgovarajući i nastavlja da podržava makroekonomsku stabilnost Srbije, pored ostalog tako što se ne fokusira na privremene fluktuacije cena. S obzirom na to da bi efekti ograničenja cena i trgovačkih marži trebalo da nestanu tokom vremena, vlasti bi trebalo da budno prate potencijalne rizike od porasta inflacije. Tim MMF-a takođe je pozdravio nameru vlasti da ukine ograničenja cena i trgovačkih marži do kraja februara, kao i da razreše pitanje sankcija NIS-u.

"Prolongiranje rešavanja pitanja NIS-a i domaćih političkih tenzija moglo bi da oslabi ekonomsku aktivnost. Rizike ublažavaju značajni fiskalni i eksterni baferi, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, rezilijentan bankarski sektor i umeren javni dug", istakli su iz MMF-a. Kako su dodali, potrebno je da Srbija ograniči fiskalni deficit na tri odsto, čime bi se, kako smatraju, uspostavila ravnoteža između potreba tekuće potrošnje i investicija.

"Vlasti Srbije jačaju upravljanje javnim investicijama, gde se dodatna unapređenja mogu postići kroz unapređenu analizu troškova i koristi, procene fiskalnih rizika, i bolje prakse nabavki", naveli su. 

Reforme energetskog sektora napreduju, ali su potrebni dodatni napori da bi se obezbedila finansijska održivost i operativna efikasnost da Srbija sprovodi različite ključne energetske investicije, i s obzirom na znatne potrebe sektora za finansiranjem, davanje prioriteta najisplativijim projektima biće presudno za unapređenje kako ekonomskih rezultata, tako i energetske bezbednosti.

Guverner NBS očekuje da inflacija ostane u granicama cilja

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zaključila je da je, zahvaljujući obezbeđenoj makroekonomskoj otpornosti, privreda Srbije dobro pozicionirana za ponovno ubrzanje rasta kada privremeni šokovi prođu, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).
"Rizike iz eksternog i domaćeg okruženja ublažavaju značajne fiskalne i eksterne rezerve, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, otporan bankarski sektor i umeren javni dug", navela je NBS, nakon što je u četvrtak završeno drugo razmatranje u okviru Instrumenta za koordinaciju politika, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a. 

Dodaje se da je bankarski sektor stabilan i otporan, devizne rezerve su visoke, a javni dug je nizak.

U 2026. godini projektuje se, ističe se, ubrzanje rasta, vođenog kontinuiranim rastom raspoloživog dohotka, povoljnim kreditnim uslovima, novim izvoznim kapacitetima prerađivačke industrije i rešavanjem neizvesnosti oko sankcija NIS-u. 

"Duže rešavanje pitanja NIS-u i domaćih političkih tenzija moglo bi da utiče na ekonomsku aktivnost. Ipak, ovi rizici ublaženi su značajnim fiskalnim i eksternim rezervama, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, otporan bankarski sektor i umeren javni dug", navela NBS.

U narednom periodu očekuje se, ističe se, nastavak oprezne monetarne politike.
 
Takođe, kako je navedeno, očekuje se privremeno širenje deficita platnog bilansa, vođenog uvozom za potrebe značajnijih infrastrukturnih projekata, ali će devizne rezerve ostati očuvane na visokom nivou.

"Vlasti ostaju posvećene očuvanju fiskalnog deficita na nivou do tri odsto BDP-a tokom perioda 2025–2027, kao i primeni posebnih fiskalnih pravila u vezi s platama u javnom sektoru i penzijama", stoji u saopštenju.
 
Guverneraka NBS Jorgovanka Tabać rekla je da očekuje da i na kraju ove godine, kao i sledeće godine, inflacija ostane unutar ciljanog koridora od tri, plus-minus jedan i po odsto.

"Očuvali smo i relativno stabilan kurs dinara prema evru uprkos izraženim volatilnostima i neizvesnostima na globalnom finansijskom i robnom tržištu. Odgovornim upravljanjem obezbedili smo i rekordne devizne rezerve zemlje, koje su za 120 odsto veće u odnosu na pretpandemijsku 2019. godinu", rekla je Tabaković.

Dodala je da su povećane i rezerve zlata, koje sada čine oko 20 odsto deviznih rezervi, banke imaju visoke rezerve kapitala i likvidnostii, a ojačana je i stabilnost finansijskog sistema.

Tim MMF-a, sa Annette Kyobe na čelu, boravio je u Srbiji od 22. do 30. oktobra.

MMF je Srbiji u decembru 2024. odobrio trogodišnji Instrument za koordinaciju politike (engl. Policy Coordination Instrument – PCI). Fond je po treći put Srbiji odobrio Instrument za koordinaciju politika. Vlada Srbije se u tom aranžmanu obavezala da ograniči rast penzija i plata u javnom sektoru, odnosno da prilično obuzda pritiske na tekuću potrošnju. 

Prethodno, MMF je u posebnom izveštaju ukazao na najvažnije smernice u razvoju Srbije koje bi dovele do veće produktivnosti i bržeg rasta BDP-a. Tako Srbija reformom tržišta rada, posebno smanjenjem poreskog opterećenja zarada i ulaganjem u obrazovanje i prekvalifikaciju radnika, može da poveća privredni rast u srednjem roku za oko 2,5 odsto, navodi se u publikaciji "Kretanje ka ekonomskoj budućnosti Srbije: ključna uloga produktivnosti".

 

 

MMF je istakao da je Srbija ostvarila značajan napredak u rastu i povećanju prihoda, ali da i dalje postoji jaz u odnosu na EU. Fond se tu osvrnuo na najznačajnije segmente razvoja koji bi povećali produktivnost, a pre svega na reforme u upravljanju, poslovnim regulativama, tržištu rada i pristupu privrede izvorima finansiranja.

(Ažurirano saopštenjem NBS.)