Hrana pojeftinjuje, ali nisu svi srećni zbog toga

Veliko povećanje cena hrane i drugih svakodnevnih potrepština se bliži kraju. To je poruka koja dolazi glasno i jasno od velikih evropskih trgovačkih kompanija za maloprodaju i za široku potrošnju.

Iako bi ovo trebalo da donese olakšanje potrošačima koji dugo trpe, to znači potpuno drugačiji skup izazova za supermarkete i proizvođače.

Bloomberg Mercury

 

Nakon naglog rasta u poslednje dve godine, cene za mnoge proizvode trebalo bi da se stabilizuju, iako još uvek ne padaju, u narednim mesecima. To je zbog toga što su proizvođači videli da rastući troškovi za robe koji su uzeli deo njihovih marži počinju da jenjavaju.

Na primer, Unilever Plc, vlasnik Dove and Marmitea, navodi da se suočio sa inflacijom cena materijala od 400 miliona evra (438,5 miliona dolara) u drugoj polovini tekuće fiskalne godine, u odnosu na 1,6 milijardi evra u prvoj polovini. Među artiklima koji su pojeftinili su plastika i ambalaža, kao i palmino ulje koje se koristi za čišćenje, ličnu negu i kozmetiku.

Ali još uvek postoje bolne tačke, na primer, kakao, šećer i robusta kafa. Ako pogledate korpu poljoprivrednih proizvoda kompanije Nestle SA, videćete da su troškovi i dalje u proseku za 29 odsto veći sada nego između 2015. i 2019. godine.

Postoje i znaci pitanja u vezi sa smerom kretanja cena mlečnih proizvoda i pšenice, od kojih su ove poslednje naglo pale pre nego što se Rusija nedavno povukla iz sporazuma koji je Ukrajini dozvoljavao da isporučuje žito preko Crnog mora.

Uprkos ovim pritiscima, izgleda da su velika povećanja koja su potrošači pretrpeli od kraja 2021. godine uglavnom završena. Uticaj viših cena na nedavnu zaradu uglavnom je bio rezultat već preduzetih akcija. Biće mnogo manje revizija naviše u narednim mesecima. Tamo gde se dogode, biće selektivni i skromniji.

Kako su cene rasle, tako je i količina prodate robe opala, jer su potrošači prešli na jeftinije proizvode privatnih marki ili se okrenuli nemačkim diskontnim prodavcima Aldi i Lidl. Ovo bi sada trebalo da se promeni. Unilever navodi da već vidi da se obim prodaje oporavlja u segmentu kozmetike i lepote, kao i u njihovoj jedinici za ličnu negu, na koje sada mnogo manje utiče inflacija. Proizvodi za kućnu higijenu bi trebalo da budu sledeći koji prate ovaj obrazac.

Dakle, grupe robe široke potrošnje bi sada trebale da budu u stanju da upravljaju talasom rasta prodaje zasnovanog na obimu, zar ne? Pa, nije tako jednostavno.

Istina je da kada su se cene stabilizovale i u nekim slučajevima pale nakon poslednjeg napada inflacije, nakon finansijske krize 2008, Unilever i Nestle su videli da se obim prodaje oporavio. Ali nisu se svi kupci vratili na kupovinu brendiranih marki za domaćinstvo - mnogi su se zaglavili sa brendovima supermarketa, s obzirom na nivo poverenja u ove kompanije i čvrste diskontere, koji su prvenstveno privatne robne marke.

Bloomberg

 

Pre više od deset godina proizvođači su se okrenuli specijalnim ponudama kako bi preneli prednosti nižih ulaznih troškova i stimulisali potražnju. Postoje znaci da se ovo ponovo dešava. U Velikoj Britaniji, poslovi su nedavno porasli iz godine u godinu, prvi put od jula 2021, prema istraživaču podataka Kantar. Nešto više od četvrtine proizvoda se sada prodaje na promociji, navodi se.

Kompanije, uključujući Danone SA i Nestle, već povećavaju iznos novca koji izdvajaju za specijalne ponude kako bi svoje proizvode učinili pristupačnijim usred šire inflatorne pozadine i privukli kupce da se vrate svojim brendovima.

Štaviše, protiv ublažavanja pritiska cena na robu, prodavci hrane bi takođe mogli da počnu da agituju za smanjenje. Tesco Plc, najveći britanski supermarket, gura dobavljače na niže cene kako bi mogao da preuzme vođstvo u konkurentnosti.

Pre dve godine, Walmart Inc. rekao je da će iskoristiti svoju skalu da pliva protiv plime rasta cena. Ne bi bilo iznenađujuće da ponovo zauzme ovaj stav u SAD, jer nastoji da zadrži one kupce koji su im se obratili usred pritiska na prihode. U Francuskoj, Carrefour SA je počeo da obnavlja obime na svom domaćem tržištu, svojom prvom akvizicijom u poslednjih 20 godina, Cora i Match od grupe Louis Delhaize za 1,05 milijardi evra. Ovo bi, zajedno sa poboljšanim performansama, trebalo da im pruži veći uticaj kod dobavljača, jer oni više vole da daju svoje najbolje ponude prodavcima na početku.

Za trgovce, manje žestoko povećanje cena donosi druge izazove. Usred inflacije, svi oni mogu da povećaju prodaju u isto vreme. Ali usred dezinflacije, ili čak na kraju deflacije, oni moraju agresivnije da se takmiče kako bi zadržali svoju gornju liniju i zaštitili profit.

Bloomberg Mercury

 

Na tržištima sa intenzivnom konkurencijom, kao što su Velika Britanija i Francuska, supermarketima je potreban slab igrač od koga bi uzeli udeo. Upravo sada, u Francuskoj je to Casino Guichard Perrachon SA, koji je prošle nedelje otkrio neto gubitak od 1,3 milijarde evra usred sporazuma o spasavanju sa češkim investitorom Danielom Kretinskym. U Velikoj Britaniji, Tesco i rival J Sainsbury Plc uglavnom imaju da biraju. Asda Group Ltd. i Wm Morrison Supermarkets Ltd. u privatnim su rukama i opterećeni velikim pozajmicama u pozadini rastućih kamatnih stopa. Iceland Foods je takođe zadužen, dok se Waitrose muči da svoje police održi punim.

Naravno, Aldi i Lidl nisu otišli ​​i želeće da ne izgube mušterije koje su nagrnuli kod njih u krizi troškova života. Ali barem postoje neke meke mete.

I to je preko potrebno, jer dok potrošači mogu videti svetlo na kraju tunela kada je u pitanju inflacija, za kompanije koje im pružaju usluge, izazovi tek počinju.