Inflacija u SAD blaža od očekivane i ukazuje na ograničene posledice carina

Inflacija u SAD porasla je manje od očekivanog u aprilu zbog blagih cena odeće i novih automobila, što sugeriše da za sada kompanije nemaju veliki pritisak da troškove viših carina prebace na potrošače.

Indeks potrošačkih cena (CPI), isključujući često nestabilne kategorije hrane i energije, porastao je za 0,2 odsto u odnosu na mart, prema podacima Bureau of Labor Statistics objavljenim u utorak. Ovo je treći uzastopni mesec sa rezultatima slabijim od očekivanih. Opšta stopa inflacije pala je na 2,3 odsto na godišnjem nivou, dok se osnovna stopa zadržala na 2,8 odsto. 

Izveštaj o indeksu potrošačkih cena ukazuje na dve osnovne dinamike u ekonomiji. Kategorije robe koje su izložene višim carinama, uključujući nove automobile i odeću, nisu zabeležile rast cena kakav su ekonomisti do sada očekivali. To sugeriše da uvoznici i prodavci snose deo dodatnih troškova, kao i da su uvezeni proizvodi koji se trenutno prodaju stigli pre nego što su carine, posebno one za Kinu, stupile na snagu.

Pored toga, slabost u kategorijama usluga poput putovanja i rekreacije ukazuje na to da potrošači smanjuju troškove aktivnosti u slobodno vreme i druge diskrecione izdatke.

Privremeni sporazum postignut tokom vikenda radi smanjenja tenzija u trgovinskom ratu s Kinom u velikoj meri je umanjio procene o tome koliku će štetu carine naneti ekonomiji. Iako nekoliko ekonomista smatra da SAD sada verovatno neće ući u recesiju, carine će i dalje održavati inflaciju znatno iznad ciljanog nivoa centralne banke.

Odluka o 90-dnevnom odlaganju, potez koji je sveukupne američke dažbine na većinu kineskog uvoza smanjio sa 145 odsto na 30, donela je određeno olakšanje. Međutim, prema analizi Bloomberg Economics, ukoliko period za nadoknadu zaliha izazove zagušenja u lukama, to bi zapravo moglo dovesti do bržeg rasta cena u okviru indeksa potrošačkih cena.

Čak i sa smanjenjem carina, američki uvoznici se i dalje suočavaju s višim troškovima trgovine i strahuju da bi ti troškovi mogli ponovo da porastu kada isteknu mere pauze.

Bloomberg

 

Ograničen prenos troškova carina na potrošače može se videti u tzv. osnovnim cenama robe (engl. core goods), koje isključuju hranu i energente i koje su u aprilu jedva porasle, prema podacima CPI-ja.

"Možda se trenutno nalazimo u svojevrsnom povoljnom trenutku kada su u pitanju trendovi osnovne inflacije. Cene osnovnih proizvoda još uvek ne odražavaju uticaj povećanja carina koja su na snazi od februara, dok inflacija u sektoru usluga nastavlja postepeno da slabi", naveo je Brian Coulton, glavni ekonomista u Fitch Ratings, u saopštenju. "Verovatno je da će inflacija osnovnih proizvoda porasti u narednim mesecima, kako se budu trošile zalihe robe uvezene pre povećanja carina."

S&P 500 je u utorak dan počeo rastom, američke državne obveznice nastavile su uzlazni trend, dok je dolar oslabio nakon objavljivanja podataka.

S obzirom na veliku neizvesnost u vezi s tim kako će se carine razvijati i kakav će konačno uticaj imati na ekonomiju, Federalne rezerve zadržavaju kamatne stope na istom nivou u doglednoj budućnosti. Blagi inflacioni podaci dodatno su podstakli očekivanja da bi ove godine mogla uslediti najmanje dva smanjenja kamatnih stopa.

Kompanije poput Nintendo Co. i Procter & Gamble Co. sugerisale su da će pokušati da prenesu trošak carina na potrošače. Ipak, ostaje nejasno koliko zaista imaju prostora da podignu cene, s obzirom na usporavanje tražnje. Potrošnja građana, prema podacima o maloprodaji, koja uglavnom obuhvata troškove za robu, verovatno je u aprilu ostala nepromenjena, prema izveštaju koji se očekuje u četvrtak.

Bloomberg

 

U drugim delovima CPI podataka, cene prehrambenih proizvoda zabeležile su najveći pad od 2020. godine, pretežno zahvaljujući rekordnom padu cena jaja, najvećem od 1984. godine. Međutim, cene nameštaja i kućnih aparata, robe koja se uglavnom uvozi, znatno su porasle.

 

Dok je pažnja uglavnom usmerena na to kako će carine uticati na cene robe, jedan od ključnih pokretača inflacije poslednjih godina bile su cene stanovanja, koje predstavljaju najveću kategoriju unutar sektora usluga. Cene stanovanja porasle su za 0,3 odsto, pretežno zbog viših kirija.

Isključujući stanovanje i energente, cene usluga porasle su za 0,2 odsto nakon pada u martu. U odnosu na isti period prošle godine, te cene su porasle za 2,7 odsto, što je najslabiji rast u poslednje četiri godine. Iako su centralni bankari naglasili važnost posmatranja takvih metrika u proceni inflatornih trendova, oni te podatke prate putem posebnog indeksa.

Taj indeks, poznat kao indeks cena lične potrošnje (PCE), ne daje toliku težinu stanovanju kao CPI, što objašnjava zašto se PCE više približava ciljanom nivou Federalnih rezervi od dva odsto. Vladin izveštaj o proizvođačkim cenama, koji se očekuje u četvrtak, pružiće dodatne uvide u kategorije koje direktno utiču na PCE za april, koji se objavljuje kasnije ovog meseca.

Pored nastojanja da se postigne pravičnost u bilateralnoj trgovini i ojača nacionalna industrijska bezbednost, Trumpova administracija tvrdi da će carine dugoročno podstaći domaću proizvodnju i investicije. Kritičari, međutim, smatraju da same carine zapravo dodatno pogoršavaju već postojeće prepreke za povratak proizvodnje u SAD.

Centralne banke takođe pomno prate rast plata, jer on može ukazivati na buduću potrošnju potrošača, glavnog pokretača ekonomije. Poseban izveštaj objavljen u utorak, koji kombinuje inflacione brojke sa nedavnim podacima o platama, pokazao je da su realne prosečne zarade po satu porasle za 1,4 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je izjednačeno sa najvišim rastom još od oktobra.

- U pisanju pomogli Chris Middleton, Matthew Boesler, Cecile Daurat i Ye Xie.