Recesija već kuca na vrata, a ovi grafikoni su dokaz za to

Ako smatrate da se približava recesija, često je mudro unapred prodati investicije, a kasnije postavljati pitanja. Čekanje na potvrdu da ekonomija slabi može biti preskupo. Da biste se uverili da je ova teza tačna, osvrnite se na dešavanja iz 2008. godine, kada je Nacionalni biro za ekonomska istraživanja (engl. National Bureau of Economic Research – NBER) saopštio da je recesija počela još u januaru te godine, ali je ta informacija postala javna tek u decembru.

 

 

Od početka recesije, koju je proglasio NBER, indeks S&P 500 izgubio je gotovo polovinu svoje vrednosti.  To je ujedno i jedan od razloga za pojačano interesovanje za najnovije istraživanje globalnih menadžera fondova koje je sprovela Bank of America. Reč je o prvom istraživanju nakon objave carina na takozvani "Dan oslobođenja", koje je pokazalo drastičan porast straha od naglog  usporavanja ekonomije.

Kada menadžeri velikih fondova postanu zabrinuti, to može izazvati rasprodaju na berzi, jer će težiti da preusmere svoj kapital na sigurnije opcije. Uznemirenost se širi i među ostalim akterima finansijskog tržišta. Verovatnoća da ćemo ove godine svedočiti recesiji porasla je i na platformi za klađenje Polymarket i sada iznosi više od 50 odsto.

 

 

I tradicionalni pokazatelji tržišnog pesimizma pokazuju slično kretanje. Ukupna imovina fonda GLD, kojim upravlja kompanija State Street Global Advisors - najvećeg fonda za male ulagače koji investiraju u zlato - u sredu je prvi put premašila 100 milijardi dolara, zahvaljujući kombinaciji rasta cene i pojačanog interesovanja malih investitora.

Inače, poskupljenje zlata daje važan kontekst za berzanska kretanja. Odnos između indeksa S&P 500 i cene zlata - koji meri indeks izražen u zlatu umesto u dolarima - znatno je pao ove godine i skoro se vratio na nivoe iz perioda pandemije.  Ako uspon berze nakon pandemije posmatrate kao nusproizvod jeftinog novca, onda ovi podaci mogu da potvrde tu tezu.

 

 

Odnos cena zlata i bakra predstavlja još jedno zabrinjavajuće upozorenje na recesiju. Cena zlata raste kada su ljudi zabrinuti, dok cena bakra obično odražava privredni rast. Zato zabrinjava činjenica da je odnos između cene bakra i zlata pao na najniži nivo u poslednjih 38 godina (iako treba napomenuti da niska vrednost iz 1987. nije prethodila recesiji).

 

 

Postoji još jedan problem kada je reč o samouverenom prognoziranju recesije. Nekada pouzdani tržišni pokazatelji već duže vreme bezuspešno predviđaju recesiju i sve ih je teže shvatati ozbiljno. Indikator verovatnoće recesije, koji sastavlja njujorška filijala Feda, zasniva se na krivoj prinosa obveznica. 

Tokom vremena, inverzna kriva - gde dugoročne obveznice nude manji prinos od kratkoročnih - dokazala se kao pouzdan pokazatelj nadolazećih ekonomskih teškoća. Ali nikada ovaj indikator nije tako snažno ukazivao na dolazeću recesiju kao što je to činio 2022. godine, a ona se (zasad) još nije dogodila.

 

Drugo gotovo nepogrešivo upozorenje dolazi iz skupa vodećih ekonomskih pokazatelja (engl. Leading Economic Indicators), koje sastavlja Conference Board. Ovi pokazatelji objedinjavanju različite mere privrede i tržišta. Poput krive prinosa, uspešno su predvideli prethodne četiri recesije - kao i petu, koja se još nije dogodila.

 

 

Povlačenje kapitala sa tržišta, kada se svi plaše recesije, često je odličan kontrarijanski trenutak za kupovinu. Američko udruženje individualnih investitora (AAII) već decenijama pita svoje članove na nedeljnom nivou - da li ste optimistični ili pesimistični, te da li ste medveđe ili bikovski raspoloženi. Nedavni vrhunac pesimističnih odgovora predstavlja četvrtu najveću pojavu medveđeg raspoloženja od 1987. godine.

 

 

Takvi trenuci su bili dobre ili čak odlične prilike za kupovinu, osim zabrinutosti izazvane hipotekarnom krizom 2008. godine, kada su investitori u nekoliko meseci shvatili da najgore tek dolazi. Slično važi i za indeks raspoloženja Bank of America, koji se zasniva na količini gotovine koju menadžeri fondova čuvaju, njihovim očekivanjima o rastu i udelu sredstava namenjenih kupovini akcija. Izuzev perioda nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, svi raniji trenuci tako niskog raspoloženja bili su pogodni za kupovinu.

Još jedna dodatna poteškoća - ovog puta je strah od recesije posledica nove politike (američke carine). Moguće je da će to stvoriti epohalnu priliku za kupovinu, ali tek mnogo kasnije, ako recesija zaista nastupi. Dokle god bude trajala neizvesnost oko carina, biće teško uspostaviti stabilan rast na berzi.

Priča, priča, priča

Dobro poznata izreka kaže da dela vrede više od reči. To jača optimizam u pogledu trgovinske politike: uprkos svim svojim protekcionističkim ispadima, Donald Trump je najavio odlaganja ili povlačenja kod većine svojih carina.

Na primer, predsednik Feda Jerome Powell izazvao je veliki popodnevni talas prodaje na berzi, kada je u diskusiji u okviru Ekonomskog kluba u Čikagu govorio otvoreno – iako nije rekao ništa što slušaoci već nisu znali. Priznao je da ne poseduje iskustvo kako pristupiti ovom problemu:

"Naša obaveza je da dugoročna inflatorna očekivanja ostanu stabilna i da sprečimo da privremeni rast cena postane trajni problem inflacije. Moguće je da ćemo se suočiti sa izazovnom situacijom u kojoj će naši ciljevi tokom našeg dvostrukog mandata biti u sukobu."

Skoro svi su svesni rizika da bi carine istovremeno mogle izazvati višu inflaciju i manji ekonomski rast, čime bi ugrozile oba cilja Fedovog mandata. Činjenica da je Powell to rekao, zajedno sa izjavom da bi više cene zbog carina mogle povećati inflatorna očekivanja, bila je za investitore poruka da neće pribeći sniženju kamatnih stopa na prvi znak problema. Bio je u mogućnosti da to nagovesti, ali su se mnogi investitori naljutili jer to nije učinio.

Kretanja akcija, naročito u tehnološkom sektoru, nakon njegovog govora išla su silaznom putanjom, kao i američki dolar. Usred sve te uznemirenosti, osnovni indikatori američke izuzetnosti klize ka najnižim vrednostima od "dana oslobođenja" – ali barem prinosi na obveznice ponovo padaju. 

 

Reči centralnih bankara zaista imaju težinu. Ali da li bi trebalo podjednako pažljivo pratiti šta govore političari? Obično njihova dela govore više od samih izjava. Međutim, u poslednje vreme postoje izuzeci – naročito kada izjave dolaze od američkog potpredsednika J.D. Vancea.

U svom februarskom obraćanju u Minhenu, Vance je tvrdio da su evropski lideri opasniji od Rusije pod vođstvom Vladimira Putina. Dve nedelje kasnije usledilo je njegovo, takođe zloglasno, grubo kritikovanje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Ovalnom kabinetu. Iako verbalne, te razmene su izazvale ozbiljne posledice.

Nakon Vanceovog govora, kolumna Points of Return nosila je naslov "Evropa je doživela šok bez presedana" i govor označila kao značajan geopolitički događaj. To je izazvalo kontrareakciju SAD.

"Nepopustljivost evropskih država očigledno zahteva oštriju retoriku kako bi se makar delimično poljuljao njihov narativ. To su samo reči - Evropa već dugo kasni sa konkretnim potezima."

To je razumljiva reakcija, ali ne i na stvarna poruka Vanceovog govora. Nije im zamerao niska ulaganja u odbranu - što bi, s obzirom na okolnosti, bilo razumljivo - već je uputio oštru kritiku na račun Evrope i njenih osnovnih vrednosti, ostavljajući utisak da SAD više ne predstavljaju pouzdanog saveznika. Kasnije povećanje vojne potrošnje u Nemačkoj nije imalo za cilj ispunjavanja dužnosti prema NATO-u, već obezbeđivanje nezavisnosti od SAD. A kako smo već detaljno pisali, finansijske posledice te promene bili su ogromni.

Minhenski govor je samo najupadljiviji primer. Ljudima se ne dopada kada ih neko uvredi, posebno kada to učini stranac. Nazivanje Kineza "seljacima" poslužilo je kao idealan propagandni instrument glavnom američkom trgovinskom rivalu, koji je to iskoristio za jačanje unutrašnje podrške.

Sada Kina kao uslov za nastavak pregovora od SAD zahteva poštovanje - i to je sasvim razumljivo. Ako želite s nekim da postignete dogovor, pre svega nemojte ga vređati.

Bloomberg

 

Vanceov odgovor na britansko-francuski predlog o slanju mirovnih snaga u Ukrajinu - u kojem je omalovažio napore "neke nasumične zemlje koja nije ratovala već trideset ili četrdeset godina" - izazvao je besnu reakciju, posebno među njegovim desničarskim saveznicima, koji su primetili da američki konzervativci sada kritikuju čak i Winstona Churchilla. Britanske trupe borile su se rame uz rame sa SAD u Kuvajtu, Avganistanu i Iraku. Izjava je delovala kao neosnovana uvreda koja potkopava američke ciljeve da podstakne Evropu na jačanje sopstvene odbrane.

Američka vlada do sada nije preduzela ništa kako bi stala iza predloga o prisvajanju Grenlanda, ali je Vanceova poseta tom području očigledno osmišljena kao otvorena provokacija. Građani Danske su i ranije izražavali osećaj uvređenosti. I dok Trumpova administracija priželjkuje da Kanada postane savezna američka država, uvredljive izjave lidera izazvale su ekonomske posledice.

To može biti teško razumljivo iz perspektive SAD, ali takva retorika nanosi dugoročnu štetu samoj Americi. Kao što je u "Financial Timesu" istakla moja bivša koleginica Katie Martin - poverenje je izgubljeno, a SAD su sada predmet podsmeha.

Retko se dešava da reči imaju toliku težinu. Ali američki javni diskurs postao je toliko agresivan i uvredljiv da je razorio dugogodišnja savezništva i onemogućio prilike za pomirenje.