Bumerang carina stavlja američku otpornost na ozbiljan test

Carine koje su pre nekoliko meseci uvedene kao sredstvo zaštite domaće industrije počinju da prave probleme američkim kompanijama. Dok su prve reakcije bile uglavnom usmerene na strane proizvođače, sada se troškovi sve više osećaju i kod domaćih firmi, koje su pod pritiskom u lancima snabdevanja. A to je loša vest za prosečnog Amerikanca, jer je sva prilika će se teret, koji polako počinje da se prebacuje na njega, verovatno povećavati u narednim mesecima.

Američki dodatni nameti ostatku sveta već mesecima dominiraju ekonomskim diskusijama, dok se analizira njihov efekat na nacionalne privrede, pojedinačne proizvodne sektore/kompanije i berzanske strategije, ali i razmatraju mogućnosti za njihovo ukidanje.

Takozvane recipročne carine (viši troškovi za zemlje koje je administracija okarakterisala kao izrazito nepoštene trgovinske partnere) stupile su na snagu 7. avgusta, četiri meseca nakon što je predsednik Donald Trump najavio i njih i osnovnu carinsku stopu od 10 odsto. Prošlog meseca u fokusu su možda ponajviše bile Švajcarska i Indija: prva zemlja se suočila sa carinom od 39 odsto, a druga je ošinuta nametima od čak 50 odsto. Sem toga, ranije ove godine svetske odnose dodatno su zakomplikovale i druge trgovinske barijere, uključujući carine na automobile i pojedine metale.

Prilagođavanje složenih lanaca snabdevanja i prelivanje efekata carina nisu instant procesi: pojedini ugovori su unapred zaključeni i mnoge kompanije imale su zalihe koje su ih štitile u prvom trenutku. Međutim, kako vreme odmiče posledice postaju jasnije. I tako, dok Trump nastavlja da se nada da će njegove carine pomoći u zaštiti američkih radnih mesta, podstaći preduzeća da više ulažu u zemlju i povećati prihode vlade, mnogi ekonomisti ostaju pri stavu da će carine negativno uticati na ekonomski rast jer će više cene proizvoda opteretiti kućne budžete Amerikanaca.

Američki maloprodavci pod pritiskom

Industrijski lideri već su upozoravali da carine umnogome povećavaju troškove poslovanja. Na primeru automobilske industrije, koja se pokazala kao značajan pokretač domaćeg izvoza, možda je dovoljno reći samo da je Stellantis, gigant koji posluje i u Kragujevcu, u poslednjem finansijskom izveštaju revidirao svoju procenu neto uticaja carina za 2025. godinu: ona trenutno iznosi približno 1,5 milijardi evra, od čega je 0,3 milijarde evra već nastalo u prvoj polovini godine.

Bloomberg

Sem kod industrijalaca širom sveta, izazovi posledično kucaju i na vrata potrošačkog sektora - i to sada i onog u samim Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), od kojih je priča i počela. U poslednjim kvartalnim rezultatima tamošnjih trgovinskih lanaca i proizvođača osnovnih potrošačkih dobara primetan je jedan zajednički faktor: rastući pritisak od carina, koji se u poslednje vreme dosta spominje.

Ranije izraženi optimizam u pogledu otpornosti američkih potrošača se stavlja na test, a izjave šefova vodećih maloprodavaca tokom prezentacija najnovijih poslovnih rezultata za pažljivijeg slušaoca jasan su znak zabrinutost u pogledu opterećenja na cene u njihovim objektima.

 

"Držimo cene što je niže moguće, i to koliko god dugo budemo mogli", rekao je investitorima izvršni direktor Walmarta Doug McMillon krajem avgusta. "Kako obnavljamo zalihe po cenama koje su nastale nakon uvođenja carina, naši troškovi nastavljaju da rastu iz nedelje u nedelju, i očekujemo da će se ta tendencija nastaviti i u trećem i četvrtom kvartalu", dodao je. Računica kompanije kaže da su u poslednjem tromesečju cene u njihovim objektima u SAD porasle za jedan odsto.

Sličnu poruku poslali su iz Home Depota, navodeći da su održali postojeće nivoe cena u poslednjem kvartalu jer je većina njihove uvezene robe stigla pre uvođenja carina. Istakli su da će neki proizvodi poskupeti kasnije tokom godine.

"Promenu cena ćemo uzeti u obzir kao poslednju opciju, naš cilj je da svakodnevno nudimo dobru vrednost i da imamo konkurentne cene", rekao je komercijalni direktor Targeta Rick Gomez i dodao da potrošači "nastoje da se snađu u uslovima inflacije i neizvesnosti oko carina, pa im je vrednost (koju kupci dobijaju za dat novac, prim. prev.) veoma važna."

Prema rečima Mickeyja Drexlera, bivšeg izvršnog direktora Gapa i sadašnjeg predsednika modnog brenda Alex Mill, ovih dana rukovodstva u načelu ne mogu da kontrolišu ni ono što bi inače trebalo da je pod njihovom kontrolom. "Ne znate koliki su stvarni troškovi vaše robe u odnosu na maloprodajnu cenu i maržu. (...) Mislim da najgore tek dolazi", kazao je Drexler u nedavnom razgovoru za Yahoo Finance.

Iz kompanije Procter & Gamble su priznali da primećuju "umereno preusmeravanje potrošača ka jeftinijim opcijama" unutar njihovog portfelja brendova, što je tendencija koju pominju i u drugim kompanijama.

Strani mediji izvestili su takođe da su firme koje se bave pakovanom hranom, kao što su J.M. Smucker i Conagra Brands, povećale cene svojih proizvoda u pokušaju da nadoknade više ulazne troškove, koji su se pogoršali usled carinskih nameta. Kraft Heinz, koji stoji iza svetski popularnog brenda kečapa, saopštio je da je bio primoran da podigne cene više nego što je prvobitno planirao, kako bi nadoknadio oštar pad prodaje jer su kupci, zbog ekonomske neizvesnosti, postali oprezniji u potrošnji.

Američki indeks proizvođačkih cena u julu je dostigao 0,9 odsto, što je znatno iznad 0,2 odsto, koliko se očekivalo da će iznositi. Ovaj ključna mesečna mera inflacije na nivou proizvođača po pravilu se uzima kao rani indikator potrošačke inflacije u zemlji.

Potrošači su često na kraju ti koji plaćaju carine

Američka administracija tvrdi da će u konačnici izvoznici podneti pravi teret carina kroz snižavanje cena i prilagođavanje valuta. Međutim, nema puno indicija da se to realizovalo do sada i ekonomisti se pozivaju na podatke o uvoznim cenama koje nisu zabeležili značajne izmene.

Kako je Bloomberg Adria već prenela, mada Trump pozdravlja rast prihoda od carina, one su i dalje vrsta poreza i po zakonu ih plaća američki uvoznik ili posrednik koji deluje u ime uvoznika. Studije su pokazale da se trošak novih uvoznih poreza često prenosi na potrošače u vidu viših cena.

Bloomberg

Uvoznicima ostaje mogućnost ponovnog pregovaranja u pogledu ugovora sa inostranim dobavljačima, čime se i na njih može preneti deo tereta.

"Rast potrošačkih cena će se pojačati", izričit je viši direktor u Fitch Ratingsu David Silverman, preneo je Bloomberg. Carine i zbunjenost oko carine mogle bi da utiču na psihologiju ljudi i njihovu želju za trošenjem kasnije tokom godine, napomenuo je.

Procenjuje se da bi glavni faktori koji će odrediti dalji tok trgovinskih ratova američkog predsednika mogli da budu stanje američke privrede i finansijskih tržišta. Stratezi sa Wall Streeta već su upozorili na nadolazeću korekciju kada je reč o američkim hartijama od vrednosti, koje su nedavno dostigle rekorde.

Trumpov projekat prestrukturiranja svetske privrede zasad napreduje, ali kako njegove realne posledice postaju jasne, ostaje otvoreno pitanje da li će prvi čovek SAD možda morati da revidira svoje planove.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar