Apelacioni sud: Trumpove carine nezakonite

Većina globalnih carina koje je uveo američki predsednik Donald Trump savezni apelacioni sud proglasio je nezakonitim. Sud je ustanovio da je prekoračio svoja ovlašćenja prilikom njihove primene, jer ih je uveo na osnovu zakona o vanrednim okolnostima. Sudije su ostavile carine na snazi dok slučaj ne bude završen.

Savezni apelacioni sud je u petak potvrdio raniju odluku Suda za međunarodnu trgovinu, koji je utvrdio da je Trump pogrešno primenio zakon kojim je nametnuo visoke carine zemljama širom sveta. Međutim, apelacioni sud je naveo da bi niži sud trebalo ponovo da razmotri svoju odluku i razjasni da li bi carine trebalo da se ukinu za sve, a ne samo za strane u postupku.

"Sporni zakon predsedniku daje značajna ovlašćenja da preduzme različite mere kao odgovor na proglašene nacionalne vanredne situacije, ali te mere eksplicitno ne uključuju ovlašćenje za uvođenje carina, taksi ili sličnih obaveza, niti za oporezivanje", navodi se u presudi.

Odluka od petka, sa razmerom 7 : 4, produžava neizvesnost oko toga hoće li Trumpove carine na kraju ostati na snazi. Slučaj bi mogao da se uputi Vrhovnom sudu, koji bi mogao doneti konačnu odluku. Administracija sada može da se obrati vrhovnim sudijama, koji su većinom podržavali predsednika u drugim slučajevima ili može da prepusti da slučaj ponovo razmotri Sud za međunarodnu trgovinu. "Sve carina su i dalje važeće!", objavio je američki predsednik na društvenoj mreži Truth Social ubrzo nakon objave presude.

"Sud je danas doneo veoma pristrasnu odluku da bi trebalo da se povuku naše carine, ali znaju da će SAD na kraju pobediti", rekao je predsednik. "Ako bi ove carine bile ukinute, to bi bila potpuna katastrofa za zemlju."

 

Bloomberg

 

Sudski postupak se odnosi na američku spoljnu trgovinu vrednu više milijardi dolara. Konačna odluka o ukidanju carina značila bi urušavanje Trumpovih kontroverznih trgovinskih dogovora. Vlada bi morala da se bori i sa zahtevima za povrat carina koje su već plaćene.

Kada je apelacioni sud naredio nižem sudu da ponovo razmotri koliko bi široko trebalo da važi njegova odluka, pozvao se na nedavnu presudu Vrhovnog suda u vezi sa Trumpovim naporima da ograniči automatsko državljanstvo po rođenju. Ta presuda je zabranila saveznoj vlasti da izdaje "univerzalne naloge" koji bi važili za sve, a ne samo za strane u postupku.

Pravna pozadina

Sud za međunarodnu trgovinu SAD 28. maja presudio je da je ogromna većina Trumpovih dažbina uvedena nelegalno i naredio njihovo blokiranje. Sud je odlučivao po tužbama pet malih američkih biznisa i 12 američkih saveznih država predvođenih demokratama. Trgovinski sud sa sedištem u Njujorku zaključio je da se Trump pogrešno pozvao na Zakon o vanrednim ovlašćenjima kako bi opravdao carine.

Samo dan kasnije, Federalni apelacioni sud dao je Trumpovoj administraciji privremeno odlaganje presude i naknadno odlučio da carine mogu ostati na snazi dok traje razmatranje slučaja.

Na ročištu krajem jula sudije su ispitivale državnog advokata Bretta Shumatea da bi objasnio kako Zakon o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima za vanredne situacije (IEEPA) iz 1977. godine daje predsedniku pravo da uvodi carine. Prema Trumpu, koji je prvi predsednik koji je koristio IEEPA u tu svrhu, carine su odgovor na trgovinske disbalanse i pad proizvodne moći SAD.

Suprotno tome, američke države i biznisi koji osporavaju carine tvrde da IEEPA ne dopušta takvo ovlašćenje i da Ustav SAD daje Kongresu, a ne predsedniku, pravo da uvodi carine i poreze.

Šta dalje

Odluka Federalnog apelacionog suda potvrđuje presudu nižeg suda, što je korak napred ka ukidanju "recipročnih" carina koje je Trump uveo 2. aprila za uvoz iz skoro 60 zemalja, uključujući i posebne dažbine na robu iz Kine, Kanade i Meksika.

Međutim, presuda ne utiče na sektorske dažbine uvedene na osnovu drugih zakona, poput carina na čelik, aluminijum i automobile prema članu 232 Zakona o proširenju trgovine iz 1962. godine, kao ni na carine uvedene po članu 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine zbog nepoštenih trgovinskih praksi.

Iako je Apelacioni sud potvrdio odluku nižeg suda, to ne znači da će nove carine odmah biti ukinute. Sada je na Vrhovnom sudu da donese konačnu odluku. Ako i najviši sud presudi protiv Trumpove carinske politike, otvoriće se mogućnost da biznisi traže povraćaj sredstava plaćenih zbog nezakonitog povećanja carina.

Opasan diplomatski poraz

Budući da se administracija plašila da bi sud mogao presuditi da su carine nezakonite i poništiti ih, u petak su prenete izjave ministra finansija Scotta Bessenta, ministra za trgovinu Howarda Lutnicka i ministra spoljnih poslova Marca Rubia, koji su upozorili na ozbiljne spoljnopolitičke posledice takve odluke. Bessent je izjavio da bi to izazvalo "opasan diplomatski poraz" za SAD.

"Predsednik Trump je zakonito iskoristio carinska ovlašćenja koja mu je dodelio Kongres kako bi zaštitio našu nacionalnu i ekonomsku sigurnost od stranih pretnji", izjavio je portparol Bele kuće Kush Desai. "Predsednikove carine ostaju na snazi i očekujemo konačnu pobedu u ovom slučaju."

U neobičnom obratu, apelacioni sud je naveo prethodne odluke Vrhovnog suda koje su blokirale nastojanja bivšeg predsednika Joea Bidena da se bori protiv klimatskih promena i izbriše više stotina milijardi dolara studentskog duga.

U tim slučajevima, konzervativna većina je presudila da su političari delovali u suprotnosti sa takozvanom doktrinom "važnih pitanja", prema kojoj savezne agencije moraju imati jasno kongresno ovlašćenje pre nego što donesu odluke o obimnim političkim i ekonomskim pitanjima. Sud je utvrdio da IEEPA ne sadrži takve jasne odredbe o carinama.

"Uvođenje carina od strane izvršne vlasti kvalifikuje se kao odluka od ogromnog ekonomskog i političkog značaja, stoga vlada mora pokazati jasno kongresno ovlašćenje za svoju interpretaciju IEEPA", naveo je Apelacioni sud.

Retko citirani zakon je do sada obično korišćen za sankcije i zamrzavanje imovine u vreme nacionalnih vanrednih situacija.

Presuda se odnosi na Trumpove globalne carine "Liberation Day", koje su bile postavljene na osnovnu stopu od 10 odsto i na snazi su već nekoliko meseci - smanjuju trgovinski deficit SAD. Odluka takođe uključuje dodatne carine protiv Meksika, Kine i Kanade, koje je Trump pravdao krizom izazvanom fentanilom u SAD.

Presuda obuhvata i takozvane recipročne carine, koje su stupile na snagu 7. avgusta za mnoge zemlje koje do 1. avgusta nisu postigle trgovinske sporazume sa administracijom. Od tada su objavljeni brojni izuzeci i produženja, pa su konačne carine za neke zemlje i dalje nejasne.

Države i preduzeća tvrde da su trgovinski deficiti stalni deo američke ekonomije i stoga ne predstavljaju vanrednu situaciju, kao i da su carine povezane sa fentanilom samo preobučeni pregovarački trik, a ne stvaran pokušaj ograničavanja doprema droga.

Tržištima je potrebna predvidljivost

Globalna tržišta i dalje se suočavaju sa ogromnom neizvesnošću, koju stvaraju nestalne odluke Trumpove administracije. Američki predsednik dnevno uvodi nove carine i ograničenja u pokušaju da repozicionira Ameriku u svetskoj trgovini. Često odustaje od svojih odluka i produžava prethodno postavljene rokove za uvođenje novih dažbina, što je taktika kojom nastoji da uspostavi dominantnu poziciju u pregovorima sa trgovinskim partnerima. 

Ovakva ekonomska politika ne ide u prilog tržištima, odnosno investitorima, koji žele predvidljivost kada donose odluke o tome gde da ulože novac. Gotovo svi finansijski instrumenti imali su bolje rezultate tokom prvih 200 dana mandata bivših predsednika Baracka Obame i Joea Bidena, pa čak i tokom prvog Trumpovog mandata. Celokupnu analizu moći ćete da pročitate u ponedeljak na portalu Bloomberg Adrije.

 

- U pisanju pomogli Erik Larson, Zoe Tillman, Bob Van Voris i Greg Stohr.