Trumpove carine stupile na snagu – novi test za svetsku ekonomiju

Nove sveobuhvatne carine Donalda Trumpa zvanično su stupile na snagu u četvrtak, dok predsednik SAD nastavlja sa svojom turbulentnom kampanjom za preoblikovanje globalne trgovine.

Nakon meseci haotičnih pretnji i povlačenja, više stope za gotovo sve američke trgovinske partnere počele su da važe neposredno posle ponoći po njujorškom vremenu. Trump je potpisao odluku pre nedelju dana, ali je morao da ostavi vremena da američka carina i granična služba napravi neophodne izmene kako bi počela da ubira dažbine.

Zbirno gledano, Trumpovi potezi podići će prosečnu stopu američkih carina na 15,2 odsto, prema procenama Bloomberg Economicsa, što je znatno iznad 2,3 odsto prošle godine i najviše od perioda Drugog svetskog rata.

Nakon niza burnih pregovora, Evropska unija, Japan i Južna Koreja pristale su na carine od 15 odsto na svoju robu, uključujući ključne izvozne proizvode poput automobila koji bi inače bili oporezovani sa 25 odsto. Ostalim zemljama jednostavno su određene stope koje se kreću od 10 odsto pa naviše.

Neki pokušaji zemalja da u poslednjem trenutku dobiju bolje uslove nisu uspeli. Predsednica Švajcarske napustila je Vašington u sredu bez ikakvog uspeha u smanjenju carine od 39 odsto, dok je Trump udvostručio dažbine na indijsku robu na 50 odsto, kao kaznu za kupovinu ruske nafte. Pregovori o višim carinama za tri najveća američka trgovinska partnera, Meksiko, Kanadu i Kinu, vode se zasebno. Trump je takođe obećao da će uskoro predstaviti nove dažbine za strateške industrije, uključujući farmaceutiku i poluprovodnike.

Bloomberg

Predstojeći meseci staviće na probu i tvrdnje Trumpa i njegovih kritičara da će novi režim carina izazvati tektonske promene u američkoj ekonomiji.

Trump tvrdi da će više carine smanjiti trgovinske deficite i naterati kompanije da vrate proizvodnju u SAD. Njegovi protivnici upozoravaju da bi to moglo izazvati nekontrolisani rast inflacije i nestašice u prodavnicama.

Ništa od toga se još nije dogodilo, ali najnoviji ekonomski podaci ukazuju na moguće probleme koji dolaze s uvođenjem carina.

Jul je doneo najizraženije korekcije naniže u broju novih radnih mesta u SAD od pandemije virusa korona. Ekonomski rast usporio je u prvoj polovini godine, jer su potrošači postali oprezniji, a kompanije su počele da se prilagođavaju novoj trgovinskoj politici.

Nezaposlenost je i dalje niska, a cene nisu eksplodirale, jer su kompanije do sada same preuzimale većinu troškova. Ipak, neki stručnjaci upozoravaju da će račun na kraju platiti potrošači i privreda.

"Postoje znakovi da dolaze teža vremena. Mnoge kompanije su gomilale zalihe pre nego što su carine stupile na snagu", rekla je Wendy Cutler, potpredsednica Asia Society Policy Institute i bivši američki trgovinski pregovarač. Ona smatra da je "gotovo neizbežno da cene porastu", jer je malo verovatno da će preduzeća dugoročno moći da trpe manje marže.

Trumpove carine unele su haos u svetsku ekonomiju još od aprila, kada ih je najavio, pa potom pauzirao, čime je započet višemesečni ciklus intenzivnih pregovora sa trgovinskim partnerima. Ova neizvesnost zabrinula je kompanije zbog potencijalnih problema u lancima snabdevanja i viših troškova.

Sada većina ekonomija prihvata da su više carine realnost. Mnoge su obećale investicije u vrednosti stotina milijardi dolara u SAD kako bi umirile Trumpa i obezbedile niže stope.

Ipak, ključni detalji Trumpovog plana ostaju nedefinisani. Popusti na carine za automobile iz EU, Japana i Južne Koreje još nisu formalizovani, pa dok se to ne dogodi, važiće više stope. Nisu objavljeni ni konkretni podaci o investicionim obavezama i izmenama politika u vezi s pristupom američke robe tim tržištima, što bi moglo doprineti smanjenju trgovinskih deficita.

Analitičari vodećih firmi sa Wall Streeta upozoravaju klijente da se pripreme na korekciju. U ponedeljak su Morgan Stanley, Deutsche Bank AG i Evercore ISI istakli da se očekuje pad indeksa S&P 500 u narednim nedeljama i mesecima. Ta upozorenja dolaze usled rastuće zabrinutosti za američku ekonomiju, nakon što su podaci prošle nedelje pokazali rast inflacije, pad broja zaposlenih i slabiju potrošnju.

Bloomberg

Životni troškovi bili su ključna tema prošlogodišnjih izbora, a ankete pokazuju nezadovoljstvo Trumpovim pristupom. Prema nedavnom istraživanju Fox Newsa, 62 odsto birača ne odobrava način na koji Trump vodi politiku carina, dok 58 odsto ne podržava njegov poreski i fiskalni plan. Ukupno, 55 odsto građana nezadovoljno je njegovim upravljanjem ekonomijom.

Pitanja se otvaraju i u vezi sa pravnom održivošću Trumpovog programa, jer se njegovo oslanjanje na vanredna ovlašćenja za uvođenje carina po državama osporava na sudovima. On se sada više oslanja na pravno čvršće temelje za uvođenje carina po sektorima, kao što su automobilska industrija i metali.

"Vidimo da administracija pokušava da predstavi priču prema kojoj se ovaj ciklus carina privodi kraju i da dolazi vreme izvesnosti", rekao je Tim Meyer, profesor prava na Duke University koji se specijalizovao za trgovinu. Dodao je da je "mogućnost sprovođenja ozbiljno pravno upitna".

Trump tvrdi da će njegovi potezi uvesti novo ekonomsko zlatno doba i odbacuje brojke koje se ne uklapaju u njegov narativ tako da je otpustio direktora statističke agencije koja je objavila poslednje podatke o zaposlenosti. Takođe se hvali rekordnim prihodima od carina, čak sugerišući da bi oni mogli biti iskorišćeni za čekove sa povraćajem novca nekim Amerikancima. Podaci američkog trezora pokazuju da su prihodi od carina u devet meseci do juna dostigli rekordnih 113 milijardi dolara.

Ipak, nije jasno da li ostvaruje jedan od svojih ključnih ciljeva: vraćanje proizvodnje u Ameriku. On i njegovi savetnici tvrde da će carine izazvati procvat industrijskih radnih mesta.

Brad Jensen, profesor na poslovnoj školi McDonough pri Georgetown University, kaže da je teško istovremeno povećavati prihode od carina i broj radnih mesta.

"Obe tvrdnje ne mogu biti tačne", rekao je. Ako dođe do porasta domaće proizvodnje, "onda nećemo imati prihode od carina", jer će se manje robe uvoziti.