Rast evrozone će verovatno stagnirati, kažu ekonomisti

Ključni podaci o proizvodnji u evrozoni, koji će biti objavljeni sledeće nedelje, najverovatnije će pokazati da je privreda stagnirala u drugom kvartalu, kao posledica prestanka kratkotrajnog rasta izvoza izazvanog uvođenjem carina, koji je na početku godine dao privremen podsticaj.

Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg očekuju da će podaci u sredu pokazati da je bruto domaći proizvod (BDP) ostao nepromenjen u periodu od aprila do juna, nakon rasta od 0,6 odsto u prvom kvartalu. Taj rast bio je podstaknut naglim skokom trgovinske aktivnosti, naročito izraženim u Irskoj, usled očekivanja da će Donald Trump uvesti nove svetske uvozne dažbine.

"Preokret ovog efekta verovatno će se negativno odraziti na rast", izjavila je Simona Delle Chiaie, glavna ekonomistkinja za evrozonu u Bloomberg Economicsu. "Ovaj pritisak dolazi uz već slabu domaću tražnju, gde povećana neizvesnost sputava potrošnju domaćinstava i investicije preduzeća."

Promena BDP-a (kvartalno): Evrozona verovatno nije ostvarila rast u drugom kvartalu; Izvor: Nacionalne agencije za statistiku, Bloomberg

Među najvećim privredama evrozone, očekuje se da će Nemačka imati najslabiji rezultat, sa padom proizvodnje od 0,1 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Španija će verovatno nastaviti da beleži rast od 0,6 odsto, dok će Francuska i Italija postići skroman rast.

Iako će ovi brojevi biti pažljivo praćeni, budući razvoj situacije u bloku zemalja u velikoj meri zavisiće od toga da li će Evropska unija (EU) uspeti da postigne dogovor sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) kojim bi se izbegle najrigoroznije Trumpove carine. Izveštaji ove nedelje sugerišu da su pregovarači blizu sporazuma kojim bi carine bile postavljene na 15 odsto, što je scenario sa kojim bi, prema rečima predsednika instituta Ifo Clemensa Fuesta, "nemački izvoznici mogli da žive".

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Christine Lagarde takođe je istakla otpornost privrede, nakon što su kreatori politike prvi put u godini dana ostavili kamatne stope nepromenjene. Iako je priznala da je raniji rast bio delimično rezultat ubrzane trgovine, navela je i "povećanu potrošnju i povećane investicije" kao pozitivne faktore.

Promena potrošačkih cena (međugodišnje): Inflacija u evrozoni verovatno usporila na 1,9 odsto u julu; Izvor: Nacionalne agencije za statistiku, Bloomberg

U međuvremenu, podaci o inflaciji koji će biti objavljeni u petak trebalo bi da potvrde uverenje ECB da je inflacija pod kontrolom. Predviđa se da su potrošačke cene u julu porasle za 1,9 odsto, što je manje od dva odsto iz prethodnog meseca i nešto ispod cilja centralne banke. Pokazatelj bazne inflacije verovatno je ostao nepromenjen, na 2,3 odsto.

ECB prognozira da će inflacija srednjoročno dostići cilj od dva odsto, nakon dužeg perioda kada je bila ispod tog nivoa. Pretnja toj prognozi jeste jačanje evra, koje bi moglo dodatno sniziti troškove uvoza i oslabiti konkurentnost izvoza.

Nepovoljan trgovinski sporazum sa SAD verovatno bi takođe doveo do niže inflacije, mada to zavisi od reakcije EU. Zvaničnici ECB se nadaju da će imati više jasnoće na septembarskom sastanku, kada će novi set projekcija omogućiti da se bolje proceni eventualni dogovor.

 

U intervjuu objavljenom u subotu, član Izvršnog odbora ECB Piero Cipollone izjavio je da privreda šalje kontradiktorne signale.

"U septembru, i kasnije ove godine, imaćemo više informacija, koje će biti uključene u revidirane makroekonomske projekcije", rekao je za slovenački list Delo. "Moraćemo da sagledamo kako će cene u evrozoni biti pogođene trgovinskim poremećajima, uključujući uticaj na lance snabdevanja, kao i na preusmeravanje trgovine koje već rezultuje povećanjem uvoza iz Kine."

(Ažurirano izjavama Cipollonea u poslednja dva pasusa.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar