Investitori traže stabilnost – da li je region spreman da odgovori

Uobičajeni poslovni modeli ove godine su pokazali slabosti, pa su čitave industrije primorane da menjaju perspektivu i traže nove načine opstanka i daljeg razvoja. Regionalne kompanije su u dilemi da li da težište pažnje stave na organski rast ili na diverzifikaciju u nove industrije, dok donosioci odluka traže načine da smanje rizike, izgrade poverenje kod novih generacija potrošača i povećaju profitabilnost uprkos neizvesnim investicionim izgledima u regionu.

U svetu koji oblikuju ekonomski šokovi i nestabilne globalne dinamike, otpornost regionalnog poslovanja nalazi se na testu. Disrupcija u gotovo svim segmentima koji utiču na poslovanje i globalni makroekonomski trendovi uveliko se oslikavaju i na privatni sektor u regionu. Za snalaženje u onome što predstoji ključno je razumevanje globalnih poremećaja i trendova, a ne njihovo izbegavanje. 

Direktor DC Advisoryja Klaus Vukovich kaže u emisiji "Zoom In" na Bloomberg Adria TV,  da ovaj region po tom pitanju poseban iz mnogo razloga.

- Prema vašem istraživanju, koji su ključni faktori koji čine region centralne i jugoistočne Evrope atraktivnim za strane investitore?

To je podeljeni region. Po evropskim standardima, zemlje same po sebi  nisu među najvećima. Po globalnim standardima, naravno, relativno su čak i manje. U isto vreme, region je, po evropskim standardima, rastuća ekonomska oblast, što je razlikuje od mnogih delova zapadne Evrope danas.

Takođe, region je podeljen i kada je reč o vrsti investitora koji traže prilike u zemlji. Dok određene situacije u Zapadnoj Evropi mogu privući veliku pažnju investitora, oni investitori koji se fokusiraju na centralnu i istočnu Evropu, a posebno na jugoistočnu Evropu, nailaze na malo manju konkurenciju, zbog čega su tamošnje mogućnosti atraktivne investitorima.

- Dakle, ako govorimo konkretno, koje su tri ili četiri industrije ili oblasti najatraktivnije stranim investitorima u ovom regionu i po čemu se razlikuju od onih iz drugih regiona?

Interesovanje investitora pokreće nekoliko elemenata. Jedan od njih je ekonomski rast u regionu, što znači da u određenim sektorima i dalje postoji proces konvergencije između životnih standarda, načina života i kupovne moći potrošača, odnosno pojedinaca na tim tržištima u poređenju sa zapadnom Evropom.

bloomberg adria TV

U isto vreme, tu je i atraktivna struktura troškova, koja privlači investitore u proizvodnju, naročito danas kada govorimo o nearshoringu, gde je veliki deo lanaca snabdevanja bio poremećen tokom pandemije virusa korona ili iz geopolitičkih razloga, pa se industrijski proizvodni lanci reorganizuju kako bi se proizvodnja približila mestima potrošnje, na primer, u zapadnoj Evropi. Drugi element je konsolidacija. Određeni sektori su još prilično podeljeni u našem regionu. Ako razmišljamo o sektoru maloprodaje prehrambenih proizvoda i bankarstvu, u tim sektorima se odvija konsolidacija koja pokreće investicije.

- Da li su vas iznenadili ovi podaci iz vašeg istraživanja?

Bili smo pozitivno iznenađeni činjenicom da je opšti stav investitora koje smo anketirali za naše istraživanje pozitivan u pogledu ovog regiona. Da ti investitori koji se fokusiraju na jugoistočnu Evropu, zapravo sada vide mnogo atraktivnih prilika za ulaganje. Takođe, to je i zbog činjenice da osnivači koji su pokrenuli biznise nakon završetka komunizma sada dolaze u godine kada razmatraju povlačenje iz tih kompanija i možda njihovu prodaju novim vlasnicima.

Depositphotos

Takođe i zbog činjenice da, iako postoji geopolitički rizik i neizvesnost, investitori, korporacije i kompanije u našem regionu u jugoistočnoj Evropi i centralnoj i istočnoj Evropi navikli su na to u većoj meri od mnogih profesionalaca u zapadnoj Evropi. Dakle, postoji opšte razumevanje da je prilika tu, i oni koji poznaju region i koji se mogu snaći u regionu, mogu naći veoma atraktivne prilike.

- Ono što je sigurno jesu geopolitičke napetosti i promene trgovinske politike. Kako to utiče na ovaj sektor i raspoloženje investitora?

To je verovatno najnegativniji element koji smo utvrdili. Dakle, pre kovida i pre geopolitičkih poremećaja poslednjih godina, otkrili smo da mnogi panevropski investitori počinju da posmatraju centralnu i istočnu Evropu isto kao i ostale delove Evrope.

Tako bi, na primer, razmotrili priliku u Hrvatskoj ili Bugarskoj isto kao što bi razmotrili priliku u Grčkoj ili Portugaliji. Percepcija regiona zbog blizine Ukrajini i Rusiji, zbog izloženosti određenim geopolitičkim i političkim nestabilnostima, enormno je porasla prethodnih godina. To znači da su mnogi investitori, koji bi pre nekoliko godina razmatrali ovaj region, sada oprezniji kada je reč o investiranju u njega. To je svakako faktor koji odbija investitore. To je faktor koji takođe utiče na investicije širom Evrope, jer iz američke perspektive, Nemačka je takođe relativno blizu Ukrajine.

Dakle, to utiče na celu Evropu, ali naravno, naročito na naše zemlje u jugoistočnoj Evropi. I ono što je veoma važno, naravno, jeste da je potrebno da iz regiona dolaze pozitivne vesti. Nažalost, neke od naših zemalja su u globalnim medijima mnogo češće prikazane kroz negativne nego pozitivne vesti. Naravno, to utiče na percepciju ljudi na nivou upravnih odbora, u investicionim komitetima, negde van regiona, koji su potencijalno daleko i koji čuju za određene zemlje u regionu ili za sam region uglavnom u negativnom kontekstu, geopolitički gledano, više nego u pozitivnom. Zato moramo stvoriti pozitivan tok vesti.

- Ipak, ako malo konkretnije govorimo o tome, koje su glavne prepreke i rizici u regionu koje strani investitori najčešće uočavaju?

Tu je reč o stabilnosti, predvidljivosti i standardima upravljanja. Reč je o percipiranom riziku od korupcije, poreskoj regulativi, administrativnim barijerama, prisutnosti na tržištu i predvidljivosti. Dakle, ukoliko strateški investitor razmatra preuzimanje biznisa u nekoj od zemalja regiona, on mora da oseća da može da upravlja tim biznisom i da bude jednako uspešan kao bilo koji drugi vlasnik, bilo da je u pitanju vlasnik iz te zemlje, vlasnik blizak vladi u toj zemlji ili investitor iz Kine ili Indije.

Neophodno je da postoji uverenje da ulaganje, odnosno uspeh tog biznisa nije izložen političkom riziku. Za fondove privatnog kapitala, odnosno za finansijske investitore ova tema je, naravno, još relevantnija, jer je veliki i suštinski deo njihovog poslovnog modela, ponovna prodaja investicija nakon tri, četiri, pet ili sedam godina. Ako postoji rizik da za pet ili sedam godina biznis ne pokazuje rezultate, zbog čisto političkih ili regulatornih razloga, to će ih, naravno, odvratiti od investiranja u tu zemlju ili u ciljnu kompaniju.

- Upravo ste spomenuli godine, a koje sektore, prema vašem istraživanju, smatrate najperspektivnijim u narednih tri, pet ili sedam godina, da ne idemo dalje od toga?

Da, mislim da je teško ići čak i toliko daleko, ali postoje određeni globalni trendovi koji su veoma relevantni za region. Dakle, automatizacija, digitalna transformacija i zelena energija, teme su koje su relevantne širom Evrope i sveta, a upravo u tim oblastima pojedine veoma atraktivne, interesantne i dinamične kompanije iz regiona privlače pažnju investitora. To je, dakle, jedna oblast od velike važnosti, u kojoj se iz regiona vidi mnogo uzbudljivih prilika.

Druga oblast jeste proizvodnja. Naš region je i dalje relativno atraktivna osnova za proizvodnju u poređenju sa Zapadnom Evropom, zbog nižih troškova rada u odnosu na kvalitet radne snage, ali i zbog povoljnijeg regulatornog okvira kada je reč o vođenju i osnivanju kompanija, a možda i proizvodnih preduzeća.

Kada govorimo o nearshoringu to je nešto gde jugoistočna Evropa može biti veoma relevantna za globalne lance snabdevanja. I onda su tu sektori koje sam ranije pomenuo koji se konsoliduju u regionu, bilo da je reč o maloprodaji prehrambenih proizvoda ili bankarstvu, to su oblasti, kao i zdravstvo, gde još uvek vidimo centralnoevropskog potrošača koji napreduje u pogledu kupovne moći, napreduje u stilu života bliže zapadnoevropskim standardima i tako stvara rast i prilike za investitore i preduzetnike.

bloomberg adria TV

- Kada kažete investitori, da li mislite na M&A, odnosno spajanja i akvizicije, greenfield ili brownfield investicije? Možete li biti precizniji?

Da. Mislim na sve to zapravo, jer se M&A, odnosno prodaja postojećih kompanija dešava samo kada kompanija postoji. Dakle, kompanija prvo mora da bude osnovana. Zato, naravno, u određenim segmentima sve počinje sa rizičnim kapitalom, posebno kada govorimo o tehnologiji, automatizaciji, industrijskom inženjerstvu i inovacijama. Tu imamo rizični kapital, imamo i porodične investicione fondove koji ulažu u biznise koji rastu i koji će možda jednom biti prodati. Takođe govorimo o međunarodnim stranim direktnim investicijama, gde međunarodne korporacije osnivaju ili preuzimaju postojeće proizvodne kompanije. Dakle, radi se o celom spektru industrijskog i korporativnog razvoja, od osnivanja biznisa do prodaje veoma zrele, uspešne i velike kompanije.

- Koji su ključni izazovi za ulazak stranih investitora u Srbiju? Koje biste konkretne mere preporučili domaćim akterima, kao što su državne institucije ili privatni sektor, da bi Srbija postala pouzdanija i predvidljivija destinacija za ulaganje?

Neke stvari koje se odnose na Srbiju važe i za druge zemlje u regionu. Dakle, Srbija, sa oko sedma miliona stanovnika, jeste relevantna zemlja, ali ona nije nezaobilazna investiciona destinacija na listi prioriteta azijskih, američkih, ili čak zapadnoevropskih investitora. Dakle, moramo da postanemo relevantni za te investitore tako što ćemo biti posebno atraktivni, uz kvalifikovanu radnu snagu, i uz određenu dinamiku u našoj ekonomiji koja privlači investitore i zbog koje je ova zemlja interesantna destinacija. Zapravo, sve to počinje onim što sam već pomenuo, a to su upravljanje, predvidljivost, vladavina prava i određeni standardi.

Bloomberg

Vrlo je važno da se to nastavi obrazovanjem, poslovnim, tehničkim obrazovanjem, kroz ceo spektar, počevši od stručnog obrazovanja pa sve do tehničkih univerziteta. A to se, naravno, takođe dovodi u vezu i sa političkom stabilnošću, sa onim što sam ranije pomenuo o medijskom narativu i pozitivnoj dinamici koja se odnosi na globalnu orijentaciju ekonomije i zemlje. I naravno, ako govorimo konkretno o Srbiji, oko nje ima nekoliko geopolitičkih žarišta, bilo da je reč o orijentaciji ka Istoku ili Zapadu, ili o pitanju Kosova i Metohije ili Bosne i Hercegovine. To su mnoge teme koje se pojavljuju u međunarodnoj percepciji Srbije, koje će, naravno, uticati i na odluke o investicijama.

- U kojoj meri investitori vide Srbiju kao deo šire evropske investicione mreže? Koje bi korake Srbija mogla da preduzme kako bi privukla više kapitalnih programa EU koji su zasnovani na sufinansiranju, imajući u vidu potencijalne geopolitičke pomake u dinamici proširenja EU?

Mislim da je evropski put Srbije veoma važan u tom kontekstu, jer za integraciju u evropske lance snabdevanja, za privlačenje evropskog i globalnog kapitala, zapadnog kapitala, uz evropsku podršku, ključno je biti na tom putu. Treba reći i to da je veliki deo institucionalnih ulaganja u kompanije iz centralne i istočne Evrope širom regiona podržan programima EU. To podržavaju međunarodne finansijske institucije koje potiču iz globalne finansijske mreže i kojima je potrebna ta stabilnost, taj zapadni pravac kretanja da bi uopšte mogle da investiraju u neku zemlju. Dakle, to je glavni geopolitički element koji je važan za privlačenje investicija u Srbiju iz zapadnih institucija.

- Da li su regionalni trendovi stabilni ili vidimo signale preokreta zbog ovih geostrateških tenzija?

Mislim da je region trenutno stabilan, da se kreće u stabilnom pravcu. Prošli smo kroz dosta potresa, najpre kroz kovid, a zatim i geopolitičke izazove. I kao što sam ranije spomenuo, dobra vest je da su se biznisi u našem regionu, kao i investitori u našem regionu, na određeni način već navikli da se nose sa ovakvim situacijama verovatno bolje nego u drugim delovima Evrope ili sveta. Dakle, ta otpornost postoji. Zapravo vidimo veliki potencijal, jer naročito onda kada se sukob u Ukrajini reši ili se smiri, to će dovesti do značajnog priliva investicija, ne samo u Ukrajinu, već i u susedne zemlje Ukrajine i u čitav region. Dakle, odatle definitivno dolazi potencijal. A kao što sam takođe ranije pomenuo, jasan je i pozitivan efekat od nearshoringa, koji tek počinje i koji će u narednim godinama postati veoma značajan za proizvodni sektor.

- Koje su tri ključne preporuke za povećanje atraktivnosti regiona za strane investitore u narednoj godini, kroz konkretne mere za ublažavanje rizika?

Da, to je, naravno, ulaganje u radnu snagu i obezbeđivanje stabilnog okruženja u pogledu upravljanja, kao i privlačenje investitora kroz ciljane politike, stvaranje klastera, stvaranje vodećih kompanija i vodećih igrača koji će poslužiti kao primer i pokazati investitorima šta je moguće u ovom regionu i koliko je privlačno ulagati ovde.

- Da li je čaša polupuna ili poluprazna kada govorimo o atraktivnosti ovog regiona za strane investitore u svim ovim nestabilnim okolnostima današnjeg vremena?

Definitivno je polupuna. Za one koji poznaju region, ona je čak i više od toga.