Kupci obveznica drže najveći deo javnog duga Srbije, ali i Kinezi

Javni dug Srbije iznosi 4.481 milijardu dinara, odnosno 38,2 milijarde evra, a najveći deo - 10,32 milijarde evra, nalazi se u rukama kupaca evroobveznica. Na spisku poverilaca javnog duga je i stara devizna štednja, kao i državne obveznice namenjene restituciji.

Prema podacima Uprave za javni dug na kraju avgusta 2025. godine, javni dug dostigao je 43,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). U poređenju s julom, dug je smanjen za 6,5 milijardi dinara, a njegovo učešće u BDP-u i dalje je daleko ispod zakonskog praga od 60 odsto.

 

Nakon kupaca evroobveznica kojima je Srbija najviše dugovala nalaze se investitori koji su ulagali u dugoročne dinarske hartije od vrednosti, sa potraživanjima od 7,14 milijardi evra, dok je dug poslovnim bankama po osnovu kredita iznosio 4,34 milijarde evra.

Na četvrtom mestu liste poverilaca nalazi se kineska Eksport-import banka, kojoj Srbija duguje 2,84 milijarde evra, dok su dugovi stranim vladama po osnovu kredita na kraju avgusta iznosili 2,78 milijardi evra.

Stara štednja teška 366 miliona evra

Srbija je Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) u istom periodu dugovala 2,31 milijardu evra, dok je Međunarodna banka za obnovu i razvoj držala 2,16 milijardi evra duga. Na ime stare devizne štednje vodi se dug od 366 miliona evra, a za restituciju namenjeno je 167 miliona evra.

 

Investitori su na početku ove godine bili izuzetno zainteresovani za evroobveznice. Tako je na januarskoj emisiji, inače prvoj nakon što je Srbija dobila investicioni rejting od S&P Globala, interesovanje bilo mnogo veće od ponude. Zbog toga je Uprava za javni dug povećala obim emisije sa 120 na 180 milijardi dinara, a do sada je prodato više od 162 milijarde.

Ipak, nakon toga je interesovanje investitora splaslo. Iako se struktura javnog duga Srbije ne menja značajno, interesovanje investitora za državne hartije od vrednosti pokazuje znake slabljenja. Tokom avgusta nije bilo novih emisija državnih obveznica, dok je promet na sekundarnom tržištu dinarskih hartija pao na 12,2 milijarde dinara, što je za oko 16 milijardi manje nego u julu.

Završna aukcija krajem novembra

Smanjena aktivnost zabeležena je i na primarnim aukcijama. Poslednja prodaja održana je sredinom septembra, kada su ponovo ponuđene desetipogodišnje dinarske obveznice sa kuponskom stopom od 5,25 odsto, ali je interesovanje investitora bilo znatno niže u odnosu na početak godine.

Još jedna, završna aukcija iz iste emisije planirana je krajem novembra, sa početnim obimom prodaje od 10 milijardi dinara, ali se očekuje da država pokuša da proda i preostali deo čitave emisije.

 

Pored dinarskih, država je ove godine emitovala i 12-godišnje evroobveznice sa kuponskom stopom od pet odsto, koje su u potpunosti prodate već na prvoj aukciji, pa se njihovo reotvaranje krajem godine zasad ne očekuje.

 

 

Ko kupuje obveznice Srbije

Iako nadležne institucije zvanično ne otkrivaju ko ulaže u obveznice Srbije, među kupcima uglavnom se nalaze strane banke, osiguravajuće kuće, penzioni fondovi, ali i fizička lica.

Inače, najveći deo javnog duga denominovan je u stranim valutama – čak 77,8 odsto, od čega je 58,9 odsto u evrima, 12,5 odsto u američkim dolarima, a šest odsto u specijalnim pravima vučenja (SDR). Dinarski dug čini 22,2 odsto ukupnog iznosa.

 

Rast apetita preduzeća

Kretanje duga Srbije, ali spoljnog, pratili su i analitičari publikacije Ekonomskog instituta - Makroekonomske analize i trendovi (MAT), doduše za prvih šest meseci ove godine, zaključno sa 30. junom 2025. Prema navodima MAT-a, ukupan spoljni dug Srbije na kraju juna 2025. iznosio je 48,6 milijardi evra, što predstavlja 57,3 odsto BDP-a, u odnosu na 59,2 odsto krajem 2024. godine.

"Smanjenje duga posledica je pre svega otplata javnog sektora, čiji je spoljni dug u prvom polugodištu pao za 1,1 milijardu evra, na 25,6 milijardi evra. Time je učešće javnog sektora u ukupnom spoljnjem dugu smanjeno na 52,5 odsto", naveo je MAT.

Nasuprot tome, dodaju, privatni sektor je u istom periodu povećao svoje spoljne obaveze za 979 miliona evra, na ukupno 23,1 milijardu evra, što ukazuje na rast apetita preduzeća za spoljnim finansiranjem, uprkos globalnim troškovima kapitala.

Struktura duga i dalje ukazuje na stabilnost – 85,9 odsto obaveza ima dugoročnu ročnost, dok se 14,1 odsto odnosi na kratkoročne kredite.

Stabilna zaduženost, ali niža likvidnost tržišta

Ukupno gledano, javni dug centralnog nivoa vlasti u odnosu na BDP blago je smanjen u odnosu na jun (43,2 odsto prema 43,7 odsto), dok je spoljni dug zadržao trend opadanja, navodi MAT. Međutim, pad prometa na tržištu obveznica i slabljenje interesovanja investitora pokazuju da domaće tržište državnog duga ulazi u mirniju, ali neizvesniju fazu.

Uz stabilan rejting i niže troškove zaduživanja nego pre nekoliko godina, Srbija se trenutno nalazi u zoni umerene fiskalne održivosti. Ipak, dalji tok javnih finansija zavisiće od uspeha jesenjih aukcija i od spremnosti tržišta da apsorbuje nove državne obveznice u uslovima globalnog pooštravanja monetarne politike.