Neizvestan rezultat srpskih obveznica pred poslednju aukciju u 2025.

Pred Srbijom je do kraja godine još jedna planirana aukcija državnih dinarskih obveznica, a interesovanje investitora za njih opalo je od početka 2025. Šta očekivati od preostale emisije i koji su ključni faktori koji formiraju raspoloženje na tržištu?

Poslednja aukcija održana je sredinom septembra, kada su dinarske obveznice iz emisije otvorene u januaru ponovo ponuđene ulagačima, ali je zainteresovanost tog puta vidno popustila u odnosu na inicijalnu aukciju. Treba reći da je početna aukcija 23. januara predstavljala prvu emisiju državnih dužničkih hartija otkako je Srbija dobila investicioni rejting od S&P Globala, pa je tada bila i očekivana veća pažnja investitora.

Prema zvaničnoj najavi, još jedna aukcija iz te januarske emisije državnih obveznica biće održana krajem novembra. Reč je, podsetimo, o hartijama ročnosti 10,5 godina, sa kuponskom stopom od 5,25 odsto i polugodišnjom isplatom kupona. Planirani obim prodaje je 10 milijardi dinara.

Inače, zbog tako velikog interesovanja investitora na prvoj aukciji, Uprava za javni dug povećala je postojeću emisiju desetipogodišnjih obveznica za dodatnih 60 milijardi dinara, sa 120 na ukupno 180 milijardi dinara. Dosad je prikupljena vrednost od preko 162 milijarde dinara, pa se očekuje da će obim novembarske aukcije biti veći od inicijalno planiranih 10 milijardi, kako bi se pokušala prodaja celokupne emisije. Zasad je neizvesno da li će država u tome i uspeti.

"Kako vole da kažu na Wall Streetu, investicioni kapital je kao srna. Čim oseti opasnost, naglo se povlači i beži. Čini mi se da je ova metafora adekvatna i za naš slučaj", ocenjuje investicioni ekspert Miroslav Radaković. "Investitori su procenili da se pogoršava makroekonomska situacija u zemlji i da se možda bliže vanredni parlamentarni izbori, što povećava rizik zemlje. Drugim rečima, kretanje kapitala je najbolji barometar stanja u zemlji i trenutni podaci ukazuju na to da nam tržište poručuje da situacija nije dobra. U tom kontekstu, očekivano je da će i krajem novembra interesovanje biti slabo jer kapital ne voli političku nestabilnost".

Bloomberg

Naravno, razvijenija tržišta u međuvremenu pokazuju da nestabilnosti u državi ne znače nužno i potpuno povlačenje ulagača, već često njihovo okretanje drugim, povezanim investicionim proizvodima. Tako se na primeru Sjedinjenih Američkih Država (SAD) nedavno moglo videti da su trgovci obveznicama, uoči gašenja rada tamošnje vlade, počeli da ulažu desetine miliona dolara u opcije, kladeći se da su američke 10-godišnje državne obveznice na ivici rasta koji će prinose spustiti najniže u poslednjih pet meseci.

Sem dinarskih, do kraja godine trebalo je da se pred investitore ponovo stave i obveznice denominovane u evrima. Njih je država već emitovala ove godine i planirala je reotvaranje emisije sredinom decembra.

Međutim, celokupna emisija ovih, 12-godišnjih hartija uspešno je prodata iz prvog pokušaja. U pitanju su obveznice sa kuponskom stopom od pet odsto i godišnjom isplatom kupona.

Prema Radakovićevim rečima, interesovanje za obveznice denominovane u evrima može biti više jer, uprkos rastućim političkim i makroekonomskim rizicima, ove obveznice ne nose i rizik deviznog kursa. "Ukoliko kurs dinara bude bio pod pritiskom volatilnosti narednih meseci to će se definitivno negativno odraziti na tražnju za dinarskim dužničkim hartijama od vrednosti."

Depositphotos

Preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije početkom oktobra iznosilo je oko 4,45 biliona dinara, pokazali su podaci Uprave za javni dug.