Prinosi ruše rekorde - evropske ekonomske sile se bore oko obveznica

Investitori se okreću kupovini dugoročnih obveznica koje izdaju velike evropske države, pre svega zbog visokih prinosa kakvi nisu viđeni decenijama. Dugoročne državne hartije od vrednosti zemalja poput Velike Britanije i Francuske postale su privlačnije od akcija, američkih obveznica i valuta jer nude nesvakidašnju ravnotežu između povećanih prinosa i fiskalnog okvira koji je ipak manje rizičan od američkog.

 

 

Fokus na Francusku i Britaniju

Troškovi zaduživanja Velike Britanije prošle nedelje dostigli su nivo od 5,75 odsto, najviši još od 1998. godine, dok su francuske kamatne stope porasle na najviši nivo od 2011.

Ova kretanja odrazila su se globalno, jer zabrinutost zbog uporne inflacije i većeg zaduživanja vlada drži dugoročni dug u centru pažnje investitora. Iako je raspoloženje i dalje krhko, a strahovi od fiskalnih deficita prisutni, neki su spremni da se izlože prihodima na ovim nivoima.

 

Položaj francuskog duga pogoršala je politička neizvesnost nakon izglasavanja nepoverenja premijeru Françoisu Bayrouu. U Britaniji je potpredsednica vlade Angela Rayner podnela ostavku u petak zbog poreskog skandala, što je dodatno povećalo pritisak na premijera Keira Starmera, dok se šire spekulacije o tome kako zatvoriti budžetsku rupu do roka u novembru.

"Sa ovako visokim prinosima, globalni fiksni prihod izgleda privlačno", rekao je Dan Ivascyn, glavni investicioni direktor u Pacific Investment Management Co. "Ne samo u apsolutnom smislu već i u poređenju sa akcijama", preneo je Bloomberg.

Potreba za većim zaduživanjem

Iako se čini da će neposredne ekonomske posledice nepoverenja francuskom premijeru biti ograničene, zaduženost u odnosu na bruto domaći proizvod mogla bi da poraste za deset procentnih poena, na 125 odsto do 2030, ako političari ne postignu dogovor o merama kontrole duga.

"Neuspeh da se sprovede ambiciozan plan konsolidacije ostavio bi dug na opasnoj uzlaznoj putanji, jer nominalni rast ne uspeva da nadoknadi rastuće troškove finansiranja, povećavajući rizike za održivost duga", napisali su ekonomisti Jean Dalbard, Antonio Barroso i Simona Delle Chiaie, objavio je Bloomberg.

U međuvremenu, predsednik Emmanuel Macron želi da izbegne raspisivanje prevremenih izbora, zbog čega je tražio dogovor između stranaka u francuskoj Nacionalnoj skupštini o novom premijeru, i u utorak uveče je na tu poziciju imenovao sadašnjeg ministra odbrane Sébastiena Lecornua.  

"U budućnosti bi situacija mogla da preraste u dužničku ili ekonomsku krizu, ali zasad je to samo politička kriza", rekao je Dalbard za Bloomberg TV u petak.

 

 

Upozorenja zbog budžetskog deficita

Problemi sa budžetom Velike Britanije ponovo pogađaju tamošnja tržišta, jer investitori postaju sve pažljiviji prema sposobnosti vlade da održi finansijsku stabilnost bez narušavanja privrede.

Pritisci su doveli do upozorenja ekonomista da bi zemlji mogla zatrebati pomoć Međunarodnog monetarnog fonda. Možda je to preterivanje, ali ono što je stvarno jeste ponašanje investitora, koji prodaju britanske dugoročne obveznice i podižu prinose na najviši nivo u ovom veku.

To znači da se više novca odliva na kamatne isplate državnog duga i dodatno smanjuje ionako ograničen fiskalni prostor ministarke finansija Rachel Reeves, čineći teške političke odluke još težim.

Globalno, prinosi na dugoročne obveznice popeli su se na najviše nivoe u više od deset godina, jer investitori traže veće premije da bi pokrili rastuću ponudu duga koju vlade moraju da izdaju radi finansiranja planova potrošnje.

(Ažurirano informacijama o imenovanju novog premijera Francuske.)