Srpski dug još jednom na tržištu - zakazana nova decembarska aukcija

Srpski dug biće ponuđen investitorima još jednom do kraja ove godine, pošto je država odlučila da posle uspešne prodaje državnih obveznica denominovanih u evrima poveća emisiju za iste. Za novu, decembarsku aukciju planirani obim prodaje je 100 miliona evra.

Uprava za javni dug obavestila je javnost da je, "usled pojačanog interesovanja pre svega domaćih profesionalnih investitora, kao i njihove potrebe da efikasno rasporede raspoloživu likvidnost i plasiraju je u dugoročne instrumente niskog rizika", izvršeno povećanje postojeće emisije dvanaestogodišnjih državnih obveznica denominovanih u evrima.

Reč je o dužničkim hartijama koje su u potpunosti (celokupna emisija od 250 miliona evra) prodate na aukciji u julu, a ukupna tražnja investitora znatno je nadmašila ponudu, dostigavši nominalni iznos od preko 385 miliona evra. Emisija je realizovana po izvršnoj stopi prinosa od 4,99 odsto, što je neznatno niže od godišnje kuponske stope koja iznosi pet odsto.

"Nakon uspešne prodaje državnih obveznica u iznosu od 250.000.000 evra na aukciji održanoj 25. jula 2025. godine, koja je realizovana u punom obimu planirane emisije, investitori su iskazali dodatnu tražnju za ovom hartijom od vrednosti. U skladu sa interesovanjem institucionalnih učesnika na tržištu, kao i radi obezbeđivanja dodatne likvidnosti i podrške razvoju domaćeg tržišta duga, emisija je uvećana za 200.000.000 evra", navodi se u saopštenju uprave.

Bloomberg

Kako dodaju, ukupni obim emisije sada iznosi 450 miliona evra, a naredna aukcija biće održana 17. decembra, sa planiranim iznosom prodaje od 100 miliona evra.

Ranije aukcije ove godine

Dvanaestogodišnje obveznice u evrima bile su jedine denominovane u toj valuti koje je država emitovala ove godine i inicijalno je zamišljeno da planirani obim prodaje u julu bude 150 miliona evra, a na aukciji 17. decembra još 100 miliona. Ali kako je sve razgrabljeno na prvoj aukciji, sada je za isti dan u decembru najavljeno pomenuto proširenje emisije.

Kada su u pitanju dinarske hartije od vrednosti, država je sprovela aukcije za petogodišnje i desetipogodišnje obveznice.

Emisija petogodišnjih (teška 35 milijardi dinara) u celosti je prodata iz prve, dok su hartije duže ročnosti imale više reotvaranja - za poslednje, ono u novembru, smatralo da će biti finalno zaduživanje države ovih finansijskim instrumentom u 2025, dok nije stigla najava za decembarsku aukciju.

Interesovanje ulagača za ove obveznice popuštalo je kako se godinama primicala kraju, ali treba podsetiti da je na prvoj aukciji, 23. januara, ono bilo rekordno i da je tada realizovano 92,78 odsto ukupne emisije (111.337.090.000 dinara). Bila je to prva emisija državnih obveznica otkako je zemlji dodeljen investicioni rejting.

Prema poslednjim podacima uprave, preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije iznosi skoro 4,5 biliona dinara.

Šta donosi 2026.

Kako je Bloomberg Adria već pisala, država će sledeće godine morati da se dodatno zaduži da bi se otplatili stari dugovi koji dospevaju na naplatu i pokrio budžetski deficit od oko tri milijarde evra. Plan budžeta za 2026. računa sa ukupnom potrebom za novim finansiranjem od oko 970 milijardi dinara.

Bloomberg

Potrebe za finansiranjem u 2026. osetno se povećavaju u odnosu na ovu godinu - za oko 30 odsto, a skok je tek manjim delom posledica planiranog povećanja deficita, dok je pretežni uzrok činjenica da sledeće godine na naplatu dospeva znatno veći iznos glavnice ranije uzetih kredita. Stoga značajan deo novih zaduženja neće biti usmeren na nove projekte, već na vraćanje ranije uzetih kredita i obveznica. Na naplatu u 2026. dospeva čak 793 milijarde dinara glavnice starih dugova.

Da bi obezbedila neophodan novac, država planira da se zaduži iz tri glavna izvora. Planirano je uzimanje do 380 milijardi dinara iz zajmova od domaćih i međunarodnih finansijskih institucija, zatim do 320 milijardi dinara kroz emisiju državnih obveznica na domaćem tržištu i do 260 milijardi dinara emisijom evroobveznica na međunarodnom tržištu.

 

Pored opšteg zaduživanja, vlada planira i uzimanje velikog broja namenskih kredita za finansiranje kapitalnih projekata. Najviše novca iz takvih pozajmica namenjeno je saobraćajnoj i energetskoj infrastrukturi.