Ko kupuje srpske obveznice i kome se to isplati

Strani investitori pokazali su veliko interesovanje za obveznicama Republike Srbije na aukciji 23. januara, kada je prodato 93 odsto emisije, još u danima pre održavanja aukcije, što je dovelo do pritisaka na jačanje dinara, kažu za Bloomberg Adriju u Narodnoj banci Srbije (NBS).

U centralnoj banci ističu da su investitori iz inostranstva deo obveznica otkupili na primarnoj aukciji, a da je moguće da će dodatno povećati ulaganja i kroz sekundarno trgovanje.

"Njihovo snažnije interesovanje uočili smo u danima pre održavanja aukcije, kada su pripremali svoju poziciju, odnosno u većem obimu kupovali dinare na domaćem tržištu, što je u periodu uoči aukcije generisalo aprecijacijske pritiske na dinar", objašnjavaju u NBS.

Visoka kuponska stopa

Podsetimo, ovo je bila prva emisija desetogodišnjih državnih obveznica denominovanih u dinarima vredna 120 milijardi dinara i prva otkako je agencija Standard & Poor's Srbiji dodelila investicioni rejting. U NBS naglašavaju da je zabeležen najveći obim prodaje, ali i najobimnija tražnja od 158 milijardi dinara za obveznicama na jednoj primarnoj aukciji.

 

"Prodajom obveznica u iznosu od 111,3 milijarde dinara država je već na prvoj aukciji prodala 93 odsto ukupnog obima emisije, što, uz istovremeno dobar odnos tražnje prema obimu prodaje od 1,42 - ovu aukciju izvesno čini najuspešnijom ikada."

Kako su naveli, ovolika prodaja obveznica u prošlosti se uobičajeno realizovala prodajom na nekoliko primarnih aukcija, odnosno kroz nekoliko meseci. "Svi ovi indikatori ukazuju na do sada nezabeležen odziv investitora."

 

Takvu potražnju i prodaju srpskih obveznica profesor Univerziteta Singidunum u Beogradu Nikola Stakić obrazlaže iznosom kuponske stope. On ističe da su investitori prepoznali povoljne uslove u visokoj kuponskoj stopi koja smanjuje izloženost riziku promene kamatnih stopa. S druge strane, kako kaže, prosečna ponderisana stopa prinosa u visini od pet odsto odražava trenutni kreditni rejting zemlje, a postoji mogućnost ostvarivanja i većih stopa prinosa ukoliko dođe do značajnog smanjenja kamatnih stopa na tržištu i prodaje obveznica pre roka dospeća.

Bloomberg Adria

 

"Iz ugla emitenta, bolje je izdavati hartije u domaćoj valuti kako bi se eliminisao valutni rizik, ali je to, istovremeno, rizik koji se javlja za međunarodne investitore u nekom dužem periodu", kaže Stakić za Bloomberg Adriju.

Ko su investitori u državne obveznice

Iako NBS ne može da otkrije ko su konkretno ulagači u dinarske obveznice Republike Srbije, naveli su da su na ovoj aukciji učestvovali i domaći i međunarodni investitori, kao i različiti tipovi investitora, poput banaka, osiguravajućih kuća, društava za upravljanje penzionim fondovima, ali i fizička lica, što se do sada retko dešavalo.

Stakić naglašava da bi učešće fizičkih lica trebalo da bude sasvim uobičajena stvar za iole razvijeno finansijsko tržište, ukoliko je jedan deo emisije namenjen i za njih. "Nažalost, kod nas je to pre izuzeće nego praksa, imajući u vidu brojne razloge sistemskog i nesistemskog tipa."

Vladan Pavlović iz Ipopema Securities takođe navodi da obveznice kupuju i fizička lica, ali da je to pre izuzetak nego pravilo.

Bloomberg Adria

 

"Stanovništvo primarno štedi kroz depozite i kupovinu nekretnina i uglavnom ne primećuje da je obveznica validna alternativa", kaže Pavlović za Bloomberg Adriju.

Niži prinos nego u zemljama regiona

Kada se radi o izvršnoj stopi na aukciji, koja je iznosila 5,25 odsto, u NBS naglašavaju da je ovaj nivo znatno niži od stopa prinosa kojima se istog dana trgovalo većinom uporedivih hartija u zemljama regiona, pa i šire. "Srpske obveznice su nosile niži prinos od rumunskih, mađarskih i poljskih, kao i viši prinos u odnosu na češke obveznice."

Generalno, ukoliko se posmatra najlikvidnija obveznica Srbije koja ima dospeće 2032. godine, stopa prinosa trenutno iznosi 4,76 odsto. U NBS kažu da je u prethodnih godinu dana stopa prinosa smanjena za 130 baznih poena, dok su u istom periodu stope prinosa na uporedive obveznice zemalja regiona povećane od četiri do 150 baznih poena. "Navedeni nivo prinosa kod srpskih obveznica značajno je niži u odnosu na uporedive poljske, mađarske i rumunske obveznice, čije se stope prinosa kreću u rasponu od 5,8 odsto do 8,1 odsto, dok su prinosi niži samo u slučaju obveznica Češke - 3,9 odsto."

 

Pavlović takođe napominje da je prinos na poslednjoj aukciji obveznica bio atraktivan i za strane ulagače, "naročito ako uzmemo u obzir fiksni kurs evra i dinara".

"Stopa od preko pet odsto nije zanemarljiva ni za domaće investitore, naročito ako dođe do obuzdavanja inflacije. Verovatno da je i investicioni rejting bio dodatni podsticaj naročito za strane ulagače, s obzirom na to da je kroz taj rejting sigurnost podignuta na veći nivo", ističe on.

Da li su obveznice zamena za štednju 

Stakić kaže da je poslednja aukcija pokazala širok dijapazon ponuda, od 4,5 odsto pa do skoro šest odsto stope prinosa, "što govori o različitim tumačenjima kreditnog rizika emitenta, ali i realizaciji koja nije bila potpuna".

"Ulaganje u državne obveznice treba svakako da bude podrazumevajući način investiranja na kojem se može postići bolji odnos prinosa i rizika u odnosu na štednju, i država treba da radi više na stimulisanju viška domaćeg kapitala i njegovog usmeravanja u ove instrumente, pre nego u prevelikoj koncentraciji u bankarskoj štednji", smatra Stakić.

U centralnoj banci navode da ulaganje u državne hartije od vrednosti predstavlja jednu od sigurnijih investicionih alternativa koja stoji na raspolaganju zainteresovanim ulagačima jer nosi nizak nivo rizika, ali uglavnom podrazumeva i nešto niži prinos u poređenju sa rizičnijim alternativama.

"Državne obveznice Republike Srbije predstavljaju finansijske instrumente koji se mogu kupiti na primarnom tržištu i sekundarnom tržištu - na berzi ili vanberzanski, a investitori mogu biti i fizička lica", ističu u NBS.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar