Pregled berzi - turbulencije na tržištu obveznica, zahlađenje kripto-tržišta i najtoplije hrvatske akcije

Počnimo od Slovenije, gde je u utorak uveče ministarstvo finansija saopštilo da se država zadužila za milijardu evra izdavanjem 30-godišnje državne obveznice s kuponskom kamatom od 3,5 odsto.

Obveznica dospeva u aprilu 2055. godine, što je čini prvom emisijom obveznica ovog roka dospeća posle 2020. i prvom takvom emisijom između zemalja ove godine. Razlog za to je, kako navode iz Ministarstva finansija, jaka potražnja investitora za dugoročnim finansijskim instrumentima.

 

 

Ministarstvo, na čijem je čelu Klemen Boštjančič, pohvalilo je napredak procesa registracije obveznica i konstatovalo da je transakcija uspešna. Organizatori emisije bili su Deutsche bank, Erste grupa, Goldman Sachs, HSBC, JP Morgan i OTP banka Slovenija. Koliko Slovenija može da se zaduži ove godine? Kada će biti izdata javna obveznica?

Turbulencija na tržištima obveznica - cena zaduživanja zemalja raste

Rasprodaja britanskih državnih obveznica poslednjih dana dovela je do povećanja prinosa na 30-godišnje britanske obveznice na 5,4 odsto, što je najviši nivo u poslednjih 26 godina. Prinos na 10-godišnje obveznice porastao je na 4,86 ​​odsto, najviše od jula 2008. godine, pokazali su podaci Bloomberg terminala. Proverili smo šta se dešava na tržištu obveznica.
Međutim, Velika Britanija nije izolovan slučaj. Poslednjih dana porasli su i prinosi na američke obveznice. U poslednjih mesec dana, međutim, povećan je prinos svih državnih obveznica.

 

 

Kineska centralna banka saopštila je da će prestati da kupuje državne obveznice, što je najnoviji pokušaj da se smanji opklada na slab ekonomski rast koji je potkopao valutu i ​​narušio poslovno i potrošačko poverenje, navodi Bloomberg. U međuvremenu, kineska valuta je pala na rekordno nizak nivo u inostranstvu.

Da li je efekat januarske berze stvaran

Decenijama je popularna teorija da cene američkih akcija imaju tendenciju da rastu više u januaru nego u drugim mesecima. Postojanje fenomena poznatog kao "januarski efekat" nekada je izgledalo neosporno, jer su studije pokazale da su prinosi u januaru bili veći nego u proseku u mesecu. Ovaj efekat je bio najuočljiviji kod malih akcija od 1940. do sredine sedamdesetih.

Više o januarskom efektu možete pročitati ovde.

A kako su se kretale svetske berze prošle nedelje?

Bloomberg Adria

Svi glavni svetski berzanski indeksi, sa izuzetkom japanskog Nikkeia, zabeležili su rast. Najveće slavlje bilo je u Nemačkoj, gde je referentni indeks DAX zabeležio rast od 1,5 odsto. Čini se da kvar nemačkog ekonomskog motora ima iznenađujuće ograničen uticaj na berze u zemlji. Predviđa se da će 40 kompanija koje čine referentni nemački DAX indeks ostvariti rast zarade po akciji od više od 10 odsto u 2025. godini, najveći među evropskim kompanijama.

 

 

Razlog? "Najveći predstavnici nemačkog berzanskog indeksa DAX su kompanije koje posluju globalno i njihovi prihodi ne zavise samo od stanja u domaćoj privredi", objašnjava Sašo Ivanović iz Triglav osiguranja nesklad između ekonomskog pacijenta i berzanskog šampiona EU. Više o razvoju nemačke berze možete pročitati ovde.

Generalno, svetske berze od sredine decembra karakteriše neizvesnost. "Neizvesnost na berzi je počela poslednjih nedelja sa govorom predsednika Feda Jeroma Powella", rekao je Domen Kregar iz brokerske kuće Ilirika. Generalno, kraj kalendarske godine obično donosi manje likvidnosti na berzi, ali ove nedelje će se stvari vratiti u normalu", predviđa on, pominjući specifičan pad američkih berzanskih indeksa i kriptovaluta.

"Investitori očigledno nisu baš oduševljeni najrizičnijim i najnestabilnijim investicijama u ovom trenutku. Sentimentu investitora ne pomaže ni prilično oštra retorika Trumpa i Elona Muska na društvenim mrežama, što povećava neizvesnost i tenzije u geopolitici."

Bloomberg

 

Zvaničnici Feda: Smanjenje kamatnih stopa će verovatno biti na čekanju

Nekoliko zvaničnika Feda potvrdilo je u četvrtak da će Fed verovatno zadržati kamatne stope na sadašnjim nivoima u dužem vremenskom periodu i ponovo ih smanjiti kada inflacija značajno padne.

Predsednica bostonske centralne banke Susan Collins rekla je da je sporiji pristup prilagođavanju kamatnih stopa opravdan jer su se zvaničnici suočili sa "znatnom neizvesnošću" u pogledu ekonomskih izgleda SAD. Tom mišljenju pridružile su se i kolege iz drugih federalnih banaka i guvernerka Michelle Bowman, preneo je Bloomberg.

Da li je sada vreme za kupovinu kriptovaluta

Najveća i najstarija kriptovaluta bitcoin počela je prošle nedelje iznad 100 hiljada dolara po tokenu, ali je krajem nedelje prešla na nisku cenu od nešto ispod 92 hiljade dolara po tokenu.

Kriptovalute su se pridružile američkim akcijama u padu jer je povećana zabrinutost zbog sporijeg smanjenja kamatnih stopa u 2025. dovela do velikih gubitaka.

"Tržište digitalnih sredstava je osetljivije i samim tim volatilno na makroekonomske pokazatelje i događaje u svetu. Ovakva volatilnost i korekcije će se nastaviti u narednim nedeljama", rekao je Marko Pavlovič, koji upravlja kripto-strategijama na Iconomi platformi. Proverili smo sa stručnjacima da li je pravo vreme za kupovinu kriptovaluta.

Da li nas očekuje eksplozija novih kripto ETF-ova 2025.

Prošle nedelje je obeležena godina od kada su fondovi kojima se trguje na berzi (ETF) koji direktno ulažu u bitcoin počeli da trguju u SAD. To se dogodilo 11. januara 2024. godine, dan nakon što je američka Komisija za hartije od vrednosti (SEC) dala zeleno svetlo fondovima.

Što se tiče perspektiva kriptovaluta, Kregar iz Ilirika kaže da je s jedne strane "jasno da će nova američka administracija favorizovati ovaj sektor, ali s druge strane, kriptovalutama kao investicionoj klasi trebaju tržišni uslovi u koje su investitori sigurni i spremni da rizikuju".

Prema najnovijim podacima, svih 12 spot bitcoin ETF-ova prikupilo je oko 35 milijardi dolara neto priliva od početka trgovanja. Prema Bloombergu, ukupna imovina pod upravljanjem svih spot bitcoin ETF-ova trenutno iznosi oko 111,5 milijardi dolara.

Problemi evra - hoće li se izjednačiti sa dolarom

Zajednička valuta zemalja članica evrozone gubi tlo u odnosu na dolar od Trumpovog izbora. Trump, koji će svoj drugi mandat početi 20. januara, već neko vreme maltretira evropske saveznike carinama, a ne ohrabruju ni makroekonomski pokazatelji Starog kontinenta.

Poslednji put se evrom trgovalo na nivou sa dolarom 2022. godine, nakon što je ruska invazija na Ukrajinu izazvala energetsku krizu u Evropi i izazvala strahove od recesije, pa je valutni par pao na 1:1 ponovljeno, navodi Bloomberg.

Top 10 slovenačkih akcija

Početkom nove godine pogledali smo i prvih 10 akcija kojima su Slovenci trgovali u 2024. Prošla godina je bila prilično profitabilna za investitore na berzi. S ovakvim prinosima nije iznenađujuće što su se i mali investitori probudili. Nismo dobili informaciju koliko Slovenci ulažu u inostranstvu, međutim, dostavili su nam podatke o najtrgovanijim akcijama i fondovima koji kotiraju na berzi (ETF) od nemačkog brokera Trade Republic i britanske neobank Revolut, a potom i od slovenačke brokerske kuće BKS.

Ne saopštavaju podatke o prometu navedenih akcija. Revolut nam je takođe saopštio da je broj trgovačkih korisnika u Sloveniji prošle godine porastao za 81 odsto. Dodaju da kod njih račun ima više od 180.000 fizičkih lica i 4.300 poslovnih korisnika iz Slovenije. Trade Republic ne otkriva ove informacije.

Končar

 

Najtoplije hrvatske akcije

Intercapital, jedna od najvećih hrvatskih brokerskih kuća, podigla je u utorak preporuku za kupovinu akcija Končar-Elektroindustrije čija je ciljana cena 570 evra. Trgovanje akcijama u sredu na Zagrebačkoj berzi ostavilo je utisak da su domaći investitori ozbiljno i bez problema prihvatili novu procenu, prenosi Bloomberg Adria Hrvatska.

Končareva akcija je u protekle dve godine jedna od akcija na hrvatskoj berzi kojima se najviše trguje. Samo u prošloj godini cena mu je skočila za skoro 170 odsto, dok je indeks Crobex u istom periodu porastao za 25 odsto. Ovaj pokret je rezultat uverenja da će Končar profitirati od zelene tranzicije, navodi Bloomberg Adria Hrvatska.

Bloomberg Adria

Na kraju, dat je kratak pregled regionalnih berzi. Prošle sedmice najveći rast zabeležio je hrvatski referentni indeks CRO10, i to za 4,1 odsto. Slovenački SBITOP (rast od 1,4 odsto) i MBI Severne Makedonije (rast od 1,5 odsto) takođe su završili nedelju u solidnim zelenim iznosima .

Na šta ćemo obratiti pažnju ove nedelje

Ponedeljek, 13. januar

• U SAD će objaviti podatke o stanju saveznog budžeta.

• Banka Slovenije će objaviti podatke o bruto spoljnom dugu, međunarodnim rezervama i platnom bilansu.

Utorak, 14. januar

• Institut Zew će objaviti ekonomsko raspoloženje u evrozoni.

• U SAD će biti objavljen indeks cena proizvođača. Ustavni opoziv predsednika Yoona Suk Yeola biće obavljen u Južnoj Koreji.

• Francuski premijer Francois Bayrou predstaviće u parlamentu novi pravac svoje vlade.

• Svetska banka će objaviti polugodišnju publikaciju o globalnim ekonomskim izgledima.

Sreda, 15. januar

• Velika Britanija, SAD i Francuska će objaviti podatke o inflaciji za decembar.

• Eurostat će objaviti podatke o industrijskoj proizvodnji za novembar.

• Banka Slovenije će objaviti kvartalne finansijske račune za treći kvartal 2024. godine.

• Surs će za novembar objaviti indekse vrednosti završenih građevinskih radova.

• O prihodima će izvestiti banke: Citigroup, JPMorgan, Goldman Sachs, Bank of New York Mellon, Wells Fargo in BlackRock.

Četvrtak, 16. januar

• Podaci o inflaciji za decembar biće objavljeni u Nemačkoj i Italiji.

• SAD će objaviti decembarske podatke o maloprodaji i zahtevima za nezaposlene.

• Bank of America i TSMC će objaviti prihode.

Petak, 17. januar

• U Kini će objaviti podatke o BDP-u u poslednjem kvartalu 2024. godine, nezaposlenosti i industrijskoj proizvodnji.

• Eurostat će objaviti podatke o inflaciji.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar