Na aukciji srpskih državnih obveznica u četvrtak investitori su pokazali veliko interesovanje za kupovinu ovih dužničkih hartija od vrednosti, pa su potražnja i vrednost prodatih obveznica višestruko premašile planirani obim prodaje.
Država je prodala hartije u vrednosti od 111,34 milijarde dinara, sa prinosom i kuponskom stopom od po 5,25 odsto, dok je potražnja iznosila 157,9 milijardi, preneo je Bloomberg. Ministarstvo finansija saopštilo je nakon aukcije da se raspon stopa kretao od 4,5 do 5,95 odsto. Planirani obim prodaje za ovu aukciju iznosio je 30 milijardi dinara.
Podsetimo, emisija dugoročnih obveznica denominovanih u dinarima - prva otkako je zemlji dodeljen investicioni rejting - vredna je 120 milijardi dinara, a zamišljeno je da se hartije ponude na više aukcija ove i sledeće godine. Nominalna vrednost obveznica je 10.000 dinara, rok dospeća je 27. jul 2035. godine, dok će se kuponi isplaćivati polugodišnje, do datuma dospeća.
Opširnije
Pregled berzi - turbulencije na tržištu obveznica, zahlađenje kripto-tržišta i najtoplije hrvatske akcije
Da li je efekat januarske berze stvaran
13.01.2025
Geopolitička nestabilnost preokreće trend pada prinosa na obveznice
Poslednji mesec desetogodišnja američka obveznica porasla je za 45 baznih poena na 4,65 odsto, dok je 30-godišnja blizu probijanja pet odsto.
10.01.2025
Panika na Ostrvu - troškovi zaduživanja najviši u poslednjih 26 godina
Potražnja za obveznicama Ujedinjenog Kraljevstva ostaje snažna, kaže zamenik kancelarke Darren Jones.
10.01.2025
"Iako je preliminarni plan izdanja bio 30 milijardi dinara, Ministarstvo finansija je odlučilo da proda 111,34 milijarde dinara, uz zainteresovanost investitora od 1,4x 'bid to cover'. Odluka o povećanju preliminarnog plana verovatno je vođena time da za dva dana dospeva 100 milijardi dinara postojeće obveznice, te da se iskoristi velika zainteresovanost", rekao je analitičar Bloomberg Adrije Mihael Blažeković.
Kako je ocenio, prihvaćeni prinos od 5,25 odsto je povoljan u trenutnim okolnostima i dalje povišene inflacije. "Navedeni prinos niži je za oko 100 baznih poena nego što je to kod obveznica u evrima istog dospeća, što govori o velikom poverenju domaćih investitora."
Iz resornog ministarstva su poručili da je na aukciji bilo primetno učešće stranih investitora (više od 40 odsto). Smatraju da to pokazuje njihovu zainteresovanost za državne hartije od vrednosti i prisutnost na tržištu kapitala Srbije, prvenstveno za dugu ročnost državnih hartija.
Blažeković je kazao da je ovim izdanjem Srbija refinansirala skoro polovinu dospeća obveznica ove godine, ali da očekuje pojačano zaduživanje s obzirom na to da se predviđa nastavak javnih investicija, kao i rasta plata i penzija.
"Očekujemo budžetski deficit na nivou od oko tri odsto, što je nešto više nego proteklih godina. Dobar 'buffer' je i investicioni rejting Srbije dobijen od S&P-ja, koji stvara bolji prostor za zaduživanje na inostranim tržištima", naveo je.
Na januarskoj aukciji za desetipogodišnju benčmark obveznicu mogla su da učestvuju i domaća i strana pravna i fizička lica, preko ovlašćenih učesnika.
Prema ranije objavljenom kalendaru aukcija Uprave za javni dug za prvi kvartal 2025, posle inicijalne aukcije 23. januara, sledeće nadmetanje za kupovinu državnog duga zakazano je za 11. mart (i za njega je prvobitno najavljen obim prodaje od 30 milijardi dinara).
Vlada Srbije saopštila je da ove dugoročne obveznice emituje radi "finansiranja budžetskog deficita, refinansiranja dospelih obaveza po osnovu javnog duga i finansiranja investicionih i programskih projekata koji pozitivno utiču na zaštitu životne sredine".
"Ovo je ujedno i najduža lokalna, dinarska obveznica u portfelju unutrašnjeg duga. Na ovaj način je održana i stabilna struktura duga u kojem skoro 30 odsto čini domaći, unutrašnji dug", navodi se u saopštenju Ministarstva finansija od četvrtka.
Prema poslednjim podacima pomenute uprave (za 22. januar 2025), preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije iznosilo je 4.558.357.119.288 dinara.
U njihovom najsvežijem kvartalnom izveštaju od kraja septembra (kada je dug iznosio više od 4.496 milijardi dinara) navodi se da je toga oko 210 milijardi dinara indirektnih obaveza, dok ostatak otpada na direktne obaveze. U okviru direktnih obaveza, približno tri četvrtine odnosi se na spoljni dug.
Podsetimo, agencija S&P Global Srbiji je prošle godine dala ocenu BBB-/A-3, što je prvi stepen iznad špekulativnog ranga. Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Nikola Dragašević tih dana je rekao da bi Fitch takođe mogao da Srbiji dodeli investicioni rejting, i to već u februaru.
"Ono što sve tri rejting agencije ističu jesu povoljni makroekonomski pokazatelji Srbije u prethodnom periodu, ne samo presek stanja već čitav trend koji se beleži u prethodnih nekoliko godina", kazao je Dragašević za Bloomberg Adriju u oktobru.
U nastavku godine analitičari Bloomberg Adrije očekuju da, posle S&P Globala, i preostale dve relevantne kreditne agencije podignu rejting na investicioni, što će, kako kažu, dodatno staviti Srbiju na radar investitora i samim time pružiti veću diverzifikaciju poverilaca, ali i niže kamatne stope.
"Prodaja benčmark obveznice u lokalnoj valuti po ovako povoljnoj stopi je jasan pokazatelj da se Srbija svrstava u kategoriju zemalja investicionog kreditnog rejtinga. Ujedno, veliki iznos emisije i veliki broj investitora koji su kupili ove obveznice, poboljšaće likvidnost tržišta kapitala, privlačenjem dodatnog interesovanja pre svega stranih investitora i doprineti smanjenju svakog narednog troška potencijalnih zaduženja države, a i budućih izdavaoca obveznica", zaključili su u Ministarstvu finansija.
Podsetili su da je denominacija javnog duga u lokalnoj valuti jedna od najznačajnijih preporuka Međunarodnog monetarnog fonda za mnoge zemlje koje su izložene efektu dolarizacije, a da je Srbija jedna od zemalja koja ima prednost, oslanjajući se na razvoj tržišta u domaćoj valuti.
(Ažurirano kroz tekst.)
.webp){kind=icon}
