Srbija opet prodala više obveznica nego što je planirano

Srbija je prodala državne obveznice u iznosu od 25,15 milijardi dinara na drugoj aukciji tih desetoipogodišnjih dužničkih hartija od vrednosti. Dinarske obveznice su prodate po stopi prinosa od 5,2 odsto na godišnjem nivou, to jest po ceni od 10.106,14 dinara. Isplata kupona u iznosu od 5,25 odsto vršiće se polugodišnje. i to svakog 27. januara i 27. jula do datuma dospeća. Ovo je bila reotvorena emisija obveznica pojedinačne nominalne vrednosti od 10.000 dinara, koja dospeva 27. jula 2035. godine i prvi put je emitovana 23. januara ove godine.

Ukupan obim tražnje u utorak je iznosio 33.133.900.000,00 dinara, to jest investitori su ponudili da kupe 1,32 puta više vrednosti od onoga što je na kraju prodato, saopštila je Uprava za javni dug. "Realizovan je 2.515.401 komad državnih obveznica, nominalne vrednosti 25.154.010.000 dinara."

Planirani obim prodaje za tu aukciju je bio 20 milijardi dinara (smanjen je u odnosu na prvobitno planiranih 30 milijardi), objavila je ranije pomenuta uprava, mada je na raspolaganju u ovoj emisiji ostalo nešto više od 68 milijardi dinara.

Podsetimo, do toga je došlo pošto je Uprava za javni dug povećala postojeću emisiju desetipogodišnjih obveznica za dodatnih 60 milijardi dinara, sa 120 na ukupno 180 milijardi dinara.

Razlog za to je, kako su tada rekli, bila rekordna tražnja investitora za dinarskim državnim obveznicama na prvoj aukciji. Naime, kada su dužničke hartije emitovane krajem januara, na toj aukciji je realizovano 92,78 odsto ukupne emisije (111.337.090.000 dinara). Naknadnim dodavanjem 60 milijardi dinara na ono što je ostalo posle prve aukcije raspoloživ iznos za prodaju došao je na gorenavedenih 68.662.910.000 dinara.

Ova emisija dugoročnih obveznica denominovanih u dinarima je prva otkako je zemlji dodeljen investicioni rejting, pa se veruje da je to omogućilo veću privlačnost za investitore, a dodatni podsticaj u tom pogledu bi mogao da dođe ako Fitch poveća rejting Srbije na investicijski nivo. Prvobitno je bilo zamišljeno da se hartije ponude na više aukcija ove i sledeće godine, mada bi veće interesovanje ulagača moglo da znači manji broj aukcija od prvobitno planiranog.

"Na aukciji obveznica interesovanje domaćih investitora bilo je gotovo identično prethodnom. 'Bid to cover' pokazatelj iznosio je 1,3 puta, s prinosom do dospeća od 5,2 odsto, što znači da je obveznica izdata uz premiju, s obzirom na to da je kuponska kamatna stopa 5,25 odsto. Uzevši u obzir trenutne tržišne uslove, može se reći da se Srbija zadužila po tržišnim uslovima, s obzirom na to da se desetogodišnjim obveznicama u dinarima trenutno trguje na sličnim nivoima prinosa", rekao je analitičar Bloomberg Adrije Mihael Blažeković.

Kako je ocenio, za investitore je ovaj prinos vrlo privlačan, naročito jer je kurs EUR/RSD stabilan, pa ne moraju da se štite od valutnog rizika. "Iako su trenutni tržišni uslovi nešto nepovoljniji za izdavanje duga putem obveznica, očekujemo da će zaduživanje u narednim aukcijama biti nešto skuplje, osim ako ne dođe do promena u geopolitičkom okruženju."

Govoreći o raspoloženju na tržištu, Blažeković je kazao da je u poslednje vreme širom Evrope prisutna rasprodaja obveznica, usled najava o olakšavanju fiskalnih pravila i planiranim velikim ulaganjima u odbranu i infrastrukturu.

"Prinos od nemačke desetogodišnje obveznice, koja služi kao referentna vrednost, skočio je s 2,5 na 2,9 odsto, što je pratio i prinos na dinarsku obveznicu Srbije, iako u manjoj mjeri - s pet na 5,13 odsto", naveo je on.

Analitički tim Bloomberg Adrije ne očekuje da će Srbija imati poteškoća u pronalaženju investitora za domaće i strane obveznice jer zemlja i dalje ostvaruje solidan privredni rast, ima nizak nivo javnog duga, kao i povoljnu i diverzifikovanu strukturu duga.

Podaci sa sajta Uprave za javni dug kažu da preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije na dan 10. mart 2025. godine iznosi 38,74 milijarde evra (4.537.085.993.385 dinara). U njihovom kvartalnom izveštaju od kraja septembra - kada je dug iznosio više od 4.496 milijardi dinara - navodi se da je od toga oko 210 milijardi dinara indirektnih obaveza, dok ostatak otpada na direktne obaveze. U okviru direktnih obaveza, približno tri četvrtine odnosi se na spoljni dug.

Prema nedavno objavljenim podacima Ministarstva finansija, javni dug Srbije iznosio je 39,01 milijardu evra na kraju januara ove godine, a njegovo učešće u BDP-u smanjeno je na 44,2 odsto, sa 47,2 odsto na kraju 2024.

Teret duga u Srbiji znatno je porastao tokom pandemije kovida 19, što je dovelo do visokih nivoa zaduživanja države. Odnos duga prema BDP-u opada od tada i daleko je ispod praga od 50 odsto udela u BDP-u, koji mnogi smatraju održivim. U 2020. godini, odnos duga prema BDP-u dostigao je vrhunac od 54,4 odsto, nakon čega je postepeno poboljšavan. Međutim, gledano u apsolutnoj vrednosti, javni dug je na kraju januara 2025. veći za 12,35 milijardi evra u odnosu na kraj 2020. godine.

Struktura javnog duga Srbije pokazuje visok udeo duga denominovanog u stranim valutama. Dug u stranim valutama u januaru činio je 78,1 odsto ukupnog duga, pri čemu je dug denominovan u evrima iznosio 57,5 odsto, u dolarima 13,8 odsto, a specijalna prava vučenja (SDR) 6,4 odsto. Preostalih 21,9 odsto duga bilo je denominovano u dinarima.

Depositphotos

Najveći poverioci su kupci evroobveznica, kojima Srbija duguje 10,31 milijardu evra. Slede držaoci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti (7,41 milijardi evra), komercijalne banke (3,96 milijardi evra) i strane vlade (3,16 milijardi evra). Značajni poverioci takođe uključuju Izvozno-uvoznu banku Kine (Exim Bank), kojoj Srbija duguje 3,1 milijardu evra, kao i Međunarodni monetarni fond (MMF) sa 2,46 milijardi evra.

Vlada Srbije se obavezala da će održavati fiskalnu disciplinu, a njenom revidiranom fiskalnom strategijom predviđa se da će odnos duga prema BDP-u opasti na 46,5 odsto do kraja 2027. godine, nastavljajući time pozitivnu tendenciju smanjenja duga.

(Ažurirano kroz tekst.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar