Pred Srbijom je nova emisija dugoročnih državnih obveznica denominovanih u dinarima, u vrednosti od 120 milijardi dinara, čime država planira da finansira budžetski deficit, refinansira javni dug i podrži zelene projekte. Dužničke hartije od vrednosti biće ponuđene na više aukcija ove i sledeće godine, a prva će se održati 23. januara.
Emisija će se sastojati od 12 miliona obveznica nominalne vrednosti od 10.000 dinara, sa kuponskom stopom od 5,25 odsto i rokom dospeća 27. jula 2035. godine.
"Na aukcijama za desetipogodišnju benčmark obveznicu mogu učestvovati i domaća i strana pravna i fizička lica, preko ovlašćenih učesnika", navodi se u saopštenju Uprave za javni dug.
Opširnije
NIS plasirao korporativne obveznice, prodato 30 odsto emisije
Naftna industrija Srbije na tržištu uspešno plasirala nešto više od 30 odsto ukupne emisije korporativnih obveznica
20.12.2024
Janković: Privatna zelena kompanija emitovaće obveznicu pre NIS-a
Prva bi mogla da bude jedna od najprofitabilnijih u Srbiji, koja se bavi se različitim oblastima - od zelene energije do reciklaže i uklanjanja otpada, kaže Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti
15.11.2024
Rekordnim obveznicama Telekoma idu naruku valuta i tajming
Telekom Srbija je postao regionalni rekorder po visini emisije korporativnih obveznica, a izlaskom na međunarodno tržište prikupio je 900 miliona dolara.
29.10.2024
Top 10 najvećih emisija korporativnih obveznica u Adria regionu
Telekom Srbija je emitovanjem obveznica u iznosu od 900 miliona dolara postavio rekord u regionu po visini emisija korporativnih obveznica.
28.10.2024
Uprava je objavila kalendar aukcija za prvo tromesečje ove godine i, prema njemu, posle inicijalne aukcije 23. januara, sledeće nadmetanje za kupovinu državnog duga održaće se 11. marta. Planirani obim prodaje za obe aukcije je 30 milijardi dinara.
"Republika Srbija emituje dugoročne državne hartije od vrednosti radi finansiranja budžetskog deficita, refinansiranja dospelih obaveza po osnovu javnog duga i finansiranja investicionih i programskih projekata koji pozitivno utiču na zaštitu životne sredine", navodi se u odluci Vlade Srbije.
Preliminarno stanje javnog duga države na dan 8. januar 2025. iznosi preko 4.556 milijardi dinara. U poslednjem izveštaju Uprave za javni dug od kraja septembra (kada je dug iznosio više od 4.496 milijardi dinara) navodi se da je toga oko 210 milijardi dinara indirektnih obaveza, dok ostatak otpada na direktne obaveze. U okviru direktnih obaveza, približno tri četvrtine odnosi se na spoljni dug.
Najava izdavanja obveznica dolazi u kontekstu svetske ekonomske neizvesnosti, gde vlade širom sveta traže inovativne načine da uravnoteže javnu potrošnju sa održivim rastom, piše IntelliNews.
Emisija u januaru biće prva otkako je Srbija prošle jeseni prvi put dobila investicioni rejting. Tada je agencija S&P Global Srbiji dala ocenu BBB-/A-3, što je prvi stepen iznad špekulativnog ranga. Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Nikola Dragašević tih dana je rekao da bi Fitch takođe mogao da Srbiji dodeli investicioni rejting, i to već u februaru.
"Ono što sve tri rejting agencije ističu jesu povoljni makroekonomski pokazatelji Srbije u prethodnom periodu, ne samo presek stanja već čitav trend koji se beleži u prethodnih nekoliko godina", kazao je Dragašević za Bloomberg Adriju u oktobru.
Podsetimo, Srbija je prošle godine na domaćem tržištu zabeležila četiri aukcije državnih obveznica u prvom kvartalu (tri su se odnosile na takozvane EXPO obveznice i jedna na trogodišnje obveznice denominovane u evrima) i dve u drugom (ponovo otvorene emisije pomenutih trogodišnjih obveznica u evrima).
Kada je reč o EXPO obveznicama - osmogodišnjim dužničkim hartijama emitovanim krajem oktobra 2023 - prinos im je od prvobitnih 6,39 odsto, na svim sledećim aukcijama padao i na poslednjoj je iznosio šest odsto.
S druge strane, trogodišnje obveznice denominovane u evrima na sve svoje tri aukcije držale su prinos od četiri odsto.
U drugoj polovini godine nije bilo zaduživanja na domaćem tržištu, ali je zato u junu država izašla na međunarodno tržište i prodala hartije vredne 1,5 milijardi dolara. Tražnja je iznosila 6,5 milijardi dolara, a postignut prinos je bio za oko dva procentna poena viši od referentnih američkih zapisa sa istom ročnošću (oko 4,3 odsto).
Međunarodne aukcije se inače smatraju boljim pokazateljem prinosa i stepena rizika koji investitori vezuju uz srpske hartije jer je domaće tržište obveznica umnogome pliće, a i na primarnom i sekundarnom tržištu se kao glavni učesnici pojavljuju uglavnom banke i veliki institucionalni ulagači.
.webp){kind=icon}