Srbija prodala obveznice vredne 66,2 miliona evra, prinos isti kao u januaru

Srbija je danas kroz emisiju trogodišnjih obveznica denominovanih u evrima prikupila 66,2 miliona evra, a prinos je bio isti kao na prethodnoj aukciji organizovanoj krajem januara - četiri odsto.

Procenat realizacije bio je 44 odsto, što je nešto više od januarskih 39,9 odsto, mada je tada ponuđeno više hartija. Na aukciji je prihvaćeno 14 ponuda, a njih pet su poslala fizička lica. I na prethodnoj aukciji trogodišnjeg duga denominovanog u evrima zabeležen je neobično visok broj ponuda fizičkih lica, kojih je tad bilo 11.

Ove hartije dospevaju na naplatu krajem januara 2027. godine, a godišnja kuponska stopa iznosi 4,25 odsto.

 

Prinos na međunarodnom tržištu obveznica, koje zbog veće likvidnosti efikasnije i tačnije pokazuje kako međunarodni ulagači vrednuju srpski dug, nešto je veći od kamate koja je postignuta na današnjoj aukciji i iznosi oko 4,5 odsto. S druge strane, to je pad od oko 20 odsto u odnosu na prinos na trogodišnje hartije denominovane u evrima u odnosu na kraj januara, kada je organizovana poslednja aukcija trogodišnjeg duga.

U anketi koju je Bloomberg sproveo među ekonomistima, 11 od 14 analitičara očekuje da će prinos na petogodišnje dinarske hartije do kraja maja blago pasti u odnosu na april. 

U međuvremenu je rejting agencija Standard & Poor's (S&P) povećala sa "stabilnih" na "pozitivne" izglede Srbije za dobijanje kreditnog rejtinga investicionog ranga. Agencija S&P je tada rekla da, prema optimističnijem scenariju, Srbija investicioni rejting može da dobije u narednih 12 meseci, a da pesimističniji scenario podrazumeva vraćanje na stabilne izglede.

Kako je za redakciju Bloomberg Adrije rekao Valentin Tataru, ekonomista kompanije ING, Srbija bi u sledećih 12 meseci mogla da dobije investicioni rejting. "S druge strane, ne možemo ovo smatrati završenim poslom jer S&P nije naveo zanemarljive rizike. Sporiji privredni rast ekonomskih partnera, problemi u sektoru energetike, kao i geopolitičke tenzije nisu nešto na šta bi lokalne vlasti mogle da utiču", rekao je Tataru u odgovorima poslatim mejlom.

Javni dug Srbije na kraju februara ove godine iznosio je oko 36,42 milijarde evra, što je 47,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je prošle nedelje Ministarstvo finansija. To je manje nego u januaru i na kraju prethodne godine

Na kraju januara javni dug je bio 36,20 milijardi evra, odnosno 47,5 odsto BDP. Javni dug Srbije je na kraju 2022. bio 33,33 milijarde evra, ili 55,1 odsto BDP.

Prema istom izveštaju Ministarstva finansija, ukupan promet državnim hartijama od vrednosti na sekundarnom tržištu u prva dva meseca 2024. godine iznosio je 75,6 milijardi dinara, od čega 93 odsto čini promet dinarskih hartija od vrednosti.

U februaru 2024. godine, ukupan promet na sekundarnom tržištu dinarskih hartija od vrednosti iznosio je 38,6 milijardi dinara, dok je promet hartija denominovanih u evrima imao protivvrednost od 2,9 milijardi dinara, naveli su iz Ministarstva.