Uprava za javni dug Ministarstva finansija Srbije danas će na prodaju ponovo ponuditi dvogodišnje dinarske dužničke zapise, a prinos je na sekundarnom tržištu pao od prethodne aukcije, što bi moglo da znači da će izvršna stopa i danas biti niža u odnosu na prethodnu ponudu.
Srbija je od početka godine ove obveznice, sa kuponskom stopom od pet odsto, na prodaju nudila pet puta, a prinos na ovu dužničku hartiju od vrednosti je dostizao 5,95 odsto.
Od januarske aukcije, kada je kamata na državne dužničke hartije dostigla pomenuti maksimum, prinos je padao četiri uzastopna puta. U odnosu na period iz maja kada su poslednji put nuđeni dvogodišnji zapisi, pao je i prinos na referentnu državnu petogodišnju obveznicu na međunarodnom tržištu.
Opširnije
Prinos na 12-godišnje obveznice pao na četvrtoj uzastopnoj aukciji
Prinos je na aukciji održanoj u utorak iznosio 6,35 odsto, a prodate su hartije u iznosu od 5,55 milijardi dinara.
06.06.2023
Prinos na dvogodišnji dug pao, ali je i obim prodaje prepolovljen
Prinos, koji pre četiri aukcije dostigao maksimalnu vrednost od 5,95 odsto, sada je pao na 5,28 odsto.
23.05.2023
Strah od podizanja stopa pogađa obveznice širom sveta
Dodatno zatezanje tera investitore da preispitaju svoja predviđanja da će Federalne rezerve smanjiti stope.
08.06.2023
Problem malog broja učesnika
Jedan od faktora koji bi mogao da pomuti sliku je činjenica da se na aukcijama redovno pojavljuje mali broj učesnika, sa kojima država relativno lako može da ugovori odgovarajući prinos i cenu.
"Taj broj učesnika nam govori da je naše tržište izuzetno nelikvidno", rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić nakon majske aukcije desetogodišnjeg duga.
"Svi se oni poznaju, na svim aukcijama su isti učesnici. Kada govorimo o sekundarnom tržištu, ono je još slabije iz prostog razloga što većina tih učesnika te hartije drži do dospeća i možemo reći da je to slika našeg finansijskog tržišta i da su mnogo realniji prinosi koji se ostvaruju na međunarodnom tržištu", dodao je broker u intervjuu za Bloomberg Adriju.
Razlika se videla već na toj aukciji. Prinos na pomenutoj aukciji dinarskih obveznica koje dospevaju 2028. iznosio je 5,6 odsto, dok je istog dana kamata na državnu dolarsku evroobveznicu na sekundarnom tržištu bila za oko 20 baznih poena viša, što je neobično jer su prinosi na evroobveznice po pravilu niži ako govorimo o hartijama iste ročnosti.
Drugim rečima, da je kretanje na domaćem tržištu realan prikaz, to bi značilo da većina investitora veruje da će do 2028. dinar ojačati u odnosu na evro, pojasnio je Gujaničić.
Poslednja aukcija donela manji prinos i manji obim prodaje
Na poslednjoj aukciji prinos je pao na 5,28 odsto, ali je sa njim oboren i obim prodaje. Za razliku od aukcije koja joj je prethodila, i kada su prodate obveznice u vrednosti od oko 28 milijardi dinara, na aukciji održanoj krajem prošlog meseca prodato je samo 7,99 milijardi dinara duga.
Na aukciji kratkoročnih dužničkih hartija od vrednosti bilo je osam učesnika, a prednjačile su banke i pravna lica, kako je to najčešće i slučaj. Od 23 ponude prihvaćeno je 10, od kojih su tri došle iz bankarskog sektora, a šest od ostalih pravnih lica. Samo jedna ponuda došla je od fizičkog lica, što nije redak slučaj.
Planirani obim prodaje za današnju aukciju iznosi pet milijardi dinara.