Današnja aukcija državnih 12-godišnjih obveznica donela je još jedan pad prinosa, a izvršna stopa je na današnjoj aukciji pala za još 40 baznih poena.
Nakon aukcija iz januara, februara, marta i aprila, kada su izvršne stope iznosile (redom) 7,15 odsto, 7,1 odsto, 6,95 i 6,75 odsto, prinos je na aukciji održanoj u utorak iznosio 6,35 odsto. Na aukciji je prodato nešto više od polovine dužničkih zapisa (5,55 milijardi dinara), pa je procenat realizacije iznosio 52,12 odsto.
Poslate su 24 ponude, a na ponudi je učestvovalo devet ponuđača. Prihvaćeno je osam ponuda bankarskog sektora, i po tri ponude kastodi klijenata i ostalih fizičkih lica, pokazuju podaci Uprave za javni dug. Ukupna vrednost emisije iznosi 198,3 milijarde dinara.
Opširnije
Prinos na dvogodišnji dug pao, ali je i obim prodaje prepolovljen
Prinos, koji pre četiri aukcije dostigao maksimalnu vrednost od 5,95 odsto, sada je pao na 5,28 odsto.
23.05.2023
Srbija se kroz emisiju 10-godišnjih zapisa zadužila još 14 milijardi dinara
Na prodaju su ponuđeni zapisi u iznosu od 18,44 milijarde dinara, što znači da je procenat realizacije iznosio preko 76 odsto.
09.05.2023
Srbija emituje 50 milijardi dinara, bez emisije u evrima
U ponudi će biti dvogodišnje, desetogodišnje i dvanaestogodišnje državne obveznice.
30.03.2023
Kako su rekli analitičari Bloomberg Adrije, prinosi na obveznice su generalno smanjeni u odnosu na kraj 2022, što oslikava više faktora.
Najpre, inflatorna očekivanja za 2023. niža su u odnosu na inflaciju 2022. godine. S druge strane, premija rizika je smanjena, budući da je makroekonomski profil nešto bolji, ali i zbog pojačanog apetita za rizikom od strane ulagača.
"Konkretno na emisiji ove 12-godišnje obveznice, to potvrđuje tražnja investitora koja je bila skoro dvostruko veća od ponude ('bid-to-cover' pokazatelj 1.92) ali i veća u odnosu na januarsku emisiju (kada je 'bid-to-cover' pokazatelj bio 1.1)", ocenili su analitičari.
Maj doneo i rast i korekciju
Što se sekundarnog tržišta tiče, najčešće se radi lakšeg poređenja uzima petogodišnja obveznica, čije kretanje se može uporediti sa sličnim dužničkim zapisima iz zemalja poput Nemačke.
Ako pogledamo prethodni mesec, vidimo da je prinos na petogodišnje obveznice Srbije na kraju maja dostigao vrhunac u prethodnih 30 dana, nakon čega je usledila blaga korekcija.
Prinos na 12-godišnje dinarske obveznice i dalje je najviši u odnosu na ostale zapise denominovane u domaćoj valuti, što je, s obzirom na ročnost, i očekivano.
Sledeća i poslednja aukcija u ovom kvartalu biće održana 20. juna, a na njoj će biti ponuđeni dvogodišnji dužnički zapisi.
Javni dug blago pao
Početak nedelje doneo je i novi izveštaj o javnom dugu, iz kog se vidi da je nivo zaduženosti države blago snižen u aprilu. Javni dug Republike Srbije se nakon kratkog prelaska praga od 35 milijardi evra (koliko je iznosio u martu) vratio ispod tog nivoa.
Javni dug je tako u aprilu iznosio 34,94 milijarde evra, odnosno 50,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je otprilike isto (i u apsolutnom iznosu, i kao udeo u BDP-u) kao što je bilo u februarskom izveštaju.
Direktne obaveze su pale za oko 300 miliona evra, i iznosile su 33,31 milijardu evra, od čega je 22,9 milijardi otpalo na spoljni dug, a oko 10 milijardi na domaći.
Kako iz uprave navode, ukupan promet državnim hartijama od vrednosti na sekundarnom tržištu u prva četiri meseca 2023. godine iznosio je 54,8 milijardi dinara, a u aprilu su na sekundarnom tržištu prodati dinarski zapisi u vrednosti od 9,8 milijardi dinara, što je za 1,1 milijardu više u odnosu na mart.
(Dopunjeno komentarima analitičara u četvrtom, petom i šestom pasusu.)
.webp){kind=icon}
