Uprava za javni dug je u utorak ponudila na prodaju dvogodišnje dinarske obveznice, a pitanje svih pitanja bilo je da li će prinos pasti i četvrti put zaredom.
Iako je prinos pao, sa njim se survao i obim prodaje, pa je za razliku od prethodne aukcije (gde su prodate obveznice u vrednosti od oko 28 milijardi dinara), danas prodato samo 7,99 milijardi dinara duga, pokazali su podaci.
Opširnije
Srbija se kroz emisiju 10-godišnjih zapisa zadužila još 14 milijardi dinara
Na prodaju su ponuđeni zapisi u iznosu od 18,44 milijarde dinara, što znači da je procenat realizacije iznosio preko 76 odsto.
09.05.2023
Srbija prodala dvogodišnje obveznice vredne 28 milijardi dinara
Izvršna stopa bila je za skoro 20 baznih poena niža u odnosu na prošlu aukciju.
25.04.2023
Javni dug u Srbiji u martu blago porastao
Iznos javnog duga porastao je sa februarskih 34,94 milijarde evra na 35,25 milijardi evra u martu.
08.05.2023
Prinos, koji pre četiri aukcije dostigao maksimalnu vrednost od 5,95 odsto, sada je pao na 5,28 odsto, a najviša ponuđena stopa bila je 5,65 odsto. Iako obim prodaje nije bio naročito visok (za ovu hartiju je od početka 2022. već četiri puta prodavano po više od 20 milijardi), procenat realizacije je bio gotovo 50 odsto, jer je i ponuđeno tek nešto više od 16 milijardi dinara duga.
Veća potreba za zaduživanjem
Da se primećuje veća potreba za zaduživanjem, uvideli su ranije i naši sagovornici. Na prethodnoj ponudi desetogodišnjih dinarskih zapisa, održanoj devetog maja, obim aukcije je udvostručen. Najpre je bilo planirano da obim emisije bude oko devet milijardi dinara, da bi nakon toga država u petak duplirala obim emisije, rekla je za našu redakciju glavni broker Dunav stockbroker Tijana Jevtić.
"Očigledno je da je državi potreban novac za finansiranje projekata, ali kojih konkrento, teško je reći. U svakom slučaju, primetno je pojačano zaduživanje", rekla je Jevtić nakon aukcije.
Drugi problem kod aukcija jeste i činjenica da je domaće tržište ograničeno mogućnošću emitenta (države) da reguliše prinos kroz cenu. "Potrebu za većim zaduživanjem, ukoliko nastane, država će verovatno rešavati izlaskom na međunarodno tržište kapitala jer je domaće tržište ograničeno u pogledu kapaciteta i broja portfeljnih investitora", rekao je Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securitiesa pre prethodne aukcije dvogodišnjih zapisa.
On je nakon prethodne aukcije dodao da se najveći deo potreba za zaduživanjem obezbeđuje na međunarodnom tržištu, i da je ukupna vrednost svih aukcija dinarskih obveznica i dalje manja od vrednosti jedne aukcije evroobveznica denominovanih u dolarima koja je održana krajem januara.
Većina ponuda, po običaju, od banaka
Na aukciji kratkoročnih dužničkih hartija od vrednosti bilo je osam učesnika, a prednjačile su banke i pravna lica, kako je to najčešće i slučaj. Od 23 ponude prihvaćeno je 10, od kojih su tri došle iz bankarskog sektora, a šest od ostalih pravnih lica. Samo jedna ponuda došla je od fizičkog lica, što nije redak slučaj.
Podsećanja radi, poslednji put kada su na aukciji prihvaćene dve ponude fizičkog lica desio se krajem januara 2022. Dvogodišnje obveznice koje su bile ponuđene danas emitovane su 23. januara ove godine, i nose kuponsku stopu od pet odsto.
Uprava će u ovom kvartalu na prodaju ponuditi 12-godišnje obveznice (6. juna), a sledeća aukcija dvogodišnjih zapisa biće održana dve nedelje kasnije.
.webp){kind=icon}
