Četvrta aukcija dvogodišnjih dinarskih dužničkih zapisa donela je nešto manji prinos, ali skoro petostruko veći obim prodaje u poređenju sa prethodnom ponudom.
Prema podacima sa Bloombergovog terminala, Uprava za javni dug Ministarstva finansija Republike Srbije uspela je da proda obveznice u vrednosti od 28,3 milijarde dinara, dok je izvršna stopa iznosila 5,48 odsto.
Prema podacima objavljenim na internet stranici uprave, procenat realizacije je iznosio oko 64 odsto jer su ponuđeni zapisi ukupne vrednosti 44,3 milijarde dinara.
Opširnije
BBA Analiza: Fiskalni jaz će se proširiti u 2023.
Budžetski deficiti će se u 2023. povećati u svim zemljama Adria regiona, smatraju analitičari Bloomberg Adrije.
24.04.2023
Srbija emituje 50 milijardi dinara, bez emisije u evrima
U ponudi će biti dvogodišnje, desetogodišnje i dvanaestogodišnje državne obveznice.
30.03.2023
Treća aukcija dvogodišnjih obveznica donela manji prinos i skromnu realizaciju
Dužničke hartije od vrednosti koje su danas ponuđene izdate su 23. januara, a na naplatu dospevaju 25. januara 2025.
23.03.2023
Javni dug Srbije neće preći 54 odsto BDP-a u 2023, kaže Siniša Mali
Mali je rekao da je udeo javnog duga u BDP-u Srbije znatno ispod proseka EU.
08.03.2023
Miloš Zečević, izvršni direktor za upravljanje aktivom i pasivom u Erste banci, ovakva kretanja objasnio je kao posledicom mešavine faktora.
"Treba imati u vidu da je država u relativno lagodnoj poziciji po pitanju potreba za finansiranjem u ovoj godini i da je trenutni raspoloživi višak dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru, nakon što banke izdvoje obaveznu rezervu kod NBS, značajno iznad 400 milijardi dinara", rekao je Zečević za našu redakciju.
"Na veću tražnju učesnika u odnosu na prethodni mesec je uticalo i to što smo tokom aprila imali redovna dospeća u iznosu od 54 milijarde dinara (u poređenju sa martovkih 30 milijardi dinara dospeća) od kojih je određeni volumen sada zanovljen, dodatno se očekuje da se bližimo kraju monetarnog zatezanja pa samim tim je u prethodnom periodu došlo i do korekcije tržišnih očekivanja po pitanju kretanja budućih dinarskih prinosa. Svi ovi faktori su doprineli blagoj korekciji naniže, a ista je bila primetna i u trgovanju na sekundarnom tržištu u periodu između dve aukcije", pojasnio je bankar.
Na aukciji je učestvovalo devet ponuđača, a poslate su 22 ponude. Po običaju, najveći broj ponuda došao je iz bankarskog sektora, dok je najmanji broj (samo jedna) ponuda došao od fizičkih lica.
Dužničke hartije od vrednosti koje su do sada ponuđene tri puta izdate su 23. januara, a na naplatu dospevaju 25. januara 2025. godine. Kuponska stopa zapisa, koja se isplaćuje jednom godišnje do dospeća, iznosi pet odsto.
Potrebe za zaduživanjem zadovoljavaju se u inostranstvu
Kako je pre aukcije za našu redakciju rekao glavni broker Momentum securitiesa Nenad Gujaničić, nedostatak razvijenog tržišta kapitala u Srbiji, ali i u regionu, glavni je razlog za to što se države Adria regiona uglavnom oslanjaju na inostrano tržište.
"Potrebu za većim zaduživanjem, ukoliko nastane, država će verovatno rešavati izlaskom na međunarodno tržište kapitala jer je domaće tržište ograničeno u pogledu kapaciteta i broja portfeljnih investitora", rekao je broker pre aukcije.
Podsećanja radi, Srbija se početkom godine zadužila za 1,75 milijardi dolara preko aukcije evroobveznica.
Tada su emitovane evroobveznice denominovane u dolarima, pri čemu je na hartije od vrednosti sa dospećem za pet godina kuponska stopa iznosila 6,25 odsto, a na desetogodišnje obveznice 6,5 odsto.
Za razliku od prvog kvartala, u drugom tromesečju neće biti organizovana aukcija evroobveznica na domaćem tržištu.
(Dopunjeno komentarima Miloša Zečevića).