Ministar finansije Siniša Mali izjavio je na Kopaonik biznis forumu u sredu da javni dug Srbije neće više rasti i da će do kraja ove godine iznositi 53 do 54 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Njegova predviđanja u skladu su sa izjavom guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanke Tabaković, koja je takođe rekla na Kopaoniku da ne očekuje da će srpski javni dug preći 60 odsto. Javni dug je sa 55,2 odsto ili 33.325 milijardi evra u decembru, prema poslednjem izveštaju Ministarstva finansija, pao na 50,2 odsto ili 34.350 milijardi evra u januaru ove godine.
"Udeo javnog duga u BDP-u u februaru ove godine bio je 50,8 odsto. Srbija je daleko ispod proseka EU koji je oko 95 odsto", rekao je.
Opširnije
Srbija je dug od prodatih obveznica hedžovala u evre, kaže ministar
Srbija se na međunarodnom tržištu zadužila za 1,75 milijardi dolara, a prema rečima ministra finansija Siniše Malog, taj dug je odmah hedžovan u evrima.
20.01.2023
Mali očekuje usporavanje inflacije i postepeni izlazak iz krize
Ministar finansija Siniša Mali rekao je za RTS da očekuje usporavanje inflacije, što će označiti i postepeni izlazak iz krize.
16.01.2023
Skupština usvojila rebalans budžeta
Skupština Srbije usvojila je danas rebalans ovogodišnjeg državnog budžeta koji predviđa ukupne prihode i primanja od 1.709,5 milijardi dinara.
10.11.2022
Inflacija će se prepoloviti do kraja 2023, kaže guverner NBS
Tabaković je napomenula da ne misli da je NBS zakasnila sa podizanjem referentne kamatne stope.
06.03.2023
Dvocifren pad novih kredita privredi, banke pooštrile uslove
Krediti privredi Srbije smanjeni su u poslednjem kvartalu prošle godine, cena zaduživanja je porasla, a banke su dodatno pooštrile uslove zaduživanja.
03.03.2023
NBS verovatno podiže kamatne stope dvanaesti put zaredom
Narodna banka Srbije u drugoj nedelji marta verovatno će povećati referentnu kamatnu stopu i dvanaesti put uzastopno.
03.03.2023
Mali je takođe izjavio da je javni dug Srbije značajno ispod proseka članica Evropske unije koje imaju udeo javnog duga u BDP-u u proseku koji iznosi 95 odsto.
Osim toga, ministar je najavio dalje investicije u Srbiji i istakao je da je stabilnost dinara posebno važna za vladu. NBS godinama interveniše na tržištu kako bi kurs dinara u odnosu na evro bio stabilan. Tako je centralna banka u januaru na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 225 miliona evra. Tokom cele 2022. godine, NBS je neto kupila milijardu evra.
Bruto devizne rezerve NBS dostigle su novi rekordni nivo u januaru i prvi put prešle 20 milijardi evra.
Na javne finansije značajan uticaj u poslednje vreme imali su i prodaja državnih obveznica, ali posebno stendbaj aranžman sa MMF-om postignut krajem prošle godine, vredan 2,4 milijarde evra. Sredstva iz aranžmana sa MMF-om trebalo bi delimično da se usmere ka ublažavanju posledica krize, a deo će služiti kao mera predostrožnosti, u slučaju daljih ekonomskih poremećaja.
Mali je na Kopaonik biznis forumu pohvalio reakciju na krizu u Srbiji. Rekao je da je za vreme pandemije Srbija brzo reagovala da pomogne građanima, a da je zatim u jeku krize obezbeđeno dovoljno gasa i struje.
Ministar je takođe rekao da se visoka inflacija prelila iz Evrope na Srbiju, ali da se Srbija "odgovarajuće bori" s njom.
NBS očekuje da će se inflacija prepoloviti do kraja godine, ali iz MMF-a su upozorili da bi centralna banka morala da nastavi da povećava referentnu kamatnu stopu, koja je dostigla 5,5 odsto.