Mali: Trgovačke marže biće ograničene na najviše 20 odsto

Siniša Mali, ministar finansija, sastao se četvrtak sa predstavnicima trgovinskih lanaca u okviru priprema za donošenje novog paketa ekonomskih mera i najavio da će prema predlogu Uredbe koja će sledeće nedelje biti na vladi marže u najvećim trgovinskim lancima biti ograničene na maksimalnih 20 odsto.

Mali je nakon sastanka, u Privrednoj komori Srbije, objavio na Instagramu da će to obezbediti niže cene proizvoda za građane.

"Poslednjih godina svi smo svedoci rasta cena osnovnih životnih namirnica u našoj zemlji. To je pitanje koje se neposredno tiče svakog građanina, i upravo zato država preduzima odlučne korake da obezbedi zaštitu životnog standarda. Iako kontinuirano rastu plate, penzije i minimalna zarada, i to iznad nivoa inflacije, ipak smatramo da država i na ovaj način treba dodatno da olakša svakodnevni život građana", rekao je Mali.

Važno je, kako je naveo, da se uspostavi dijalog sa trgovcima.

"Da ih čujemo, ali i da oni čuju jasan stav države na ovu temu. Marže u trgovini moraju da budu ograničene, kako bi država stala na put pomenutom rastu cena", rekao je ministar.

Istakao je da paralelno sa pomenutom uredbom do kraja godine planiraju izmene ključnih zakona kojima se reguliše pitanje trgovine, kako se napravio dugoročan i održiv okvir za, kako je navedeno, pošten odnos na tržištu, stabilnost cena i sigurnost potrošača.

"Novi paket ekonomskih mera će predsednik Aleksandar Vučić u nedelju predstaviti građanima Srbije, a osim pitanja cena namirnica, u paketu mera će se naći i mere koje se odnose na povoljnije kredite i niže kamatne stope", naveo je Mali. Naglasio je da je reč o veoma važnim merama koje su sveobuhvatan odgovor države na potrebe građana Srbije.

Trgovci sa kojima su novinari Bloomberg Adrie razgovarali, ali i bankari, ne žele da istupaju u javnosti i daju svoje komentare. Izvršni direktor Saveta stranih investitora Aleksandar Ljubić je za Bloonberg Adrija u četvrtak, pre nego što su se trgovci sastali sa ministrom finasija, rekao da u ovom trenutku ne znamo kakve će mere biti, ali je stav FIC-a već 25 godina da  država ne treba da upravlja ekonomijom, ona je tu da stvori poslovno okruženje kao partner zajedno sa privredom, a kompanije treba da vode svoje poslovanje.
Kada je reč  o trgovačkim maržama prema negovim rečima treba sagledati dva aspekta.
"Vrlo često u medijima imate informacije da su trgovačke marže blizu 30 odsto, ali se ne govori da je u pitanju bruto marža, dakle u to su uračunati i plate radnika, zakupi poslovnog prostora, energenti, kotizacija i sve ostalo. Kada sve to izračunate, dolazite do trgoivačkih marži od četiri do 4,5 odsto, što je donekle i prosek regiona. Gorivo je na istorijskom maksimumu, u Srbiji plaćamo najskuplje gorivo u Evropi i samim tim transport te robe je značajno veći. Imate jako puno parafiskalnih nameta, savet stranih investitora zajedno sa državom radi na tome da se oni ukinu, neutrališu i da poslovanje bud što jeftinije i efikasnije", tvrdi on. 

Depositphotos

 

Moguće je da dođe do zajedničkog kompromisa kada su u pitanju marže. 

"Trgovački lanci u Srbiji uglavnom na rafovima imaju robu domaćih proizvođača, strane kompanije su u Srbiju došle da bi pored toga kreirale profit i uradile nešto što se zove  " kreiranje lanca dobavljanja, globalnoig, u našem slučaju evropskog. Samim tim, u većini naših trgovačkih lanaca imate više od 10 000 artikala, od čega je 80 odsto, negde čak i 90 odsto domaći proizvodi. Poremećaj u jednom delu lanca se može odraziti i na poremećaje u drugom delu. Ono što je suštinski bitno da se uradi sa državom partnerski, ne kroz ograničavanje marži, nego da vidimo šta to utiče na određene proizvode. Na neke ne možete uticati, recimo na cenu kafe, gde je razlika u godinu dana puta dva ili puta tri", objašnjava Ljubić. 

Na pitanje zašto su cene voća naglo skočile, Ljubić tvrdi da to nisu odluke trgovinskog lanca i da su cene vrlo lako proverljive. 

Inflacija u Srbiji

Međugodišnja inflacija u julu je neočekivano dostigla novi rekord za ovu godinu, pokazuju poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Prošlog meseca, skok potrošačkih cena iznosio je 4,9 odsto, čime je prerastao prethodni rekord od 4,6 odsto, koliko je inflacija iznosila prvo u januaru ove godine, a zatim i u junu.

Efekti 'Bolje cene' i 'Najbolje cene'

U nameri da obuzda inflaciju i pomogne građanima, država je u proteklom periodu imala dve akcije ograničenja cena u prodavnicama za određeni vremensku period. Prva akcija, "Bolja cena", pokrenuta je u avgustu 2023. i trajala je do sve do 31. decembra iste godine. Obuhvatala je 36 kategorija proizvoda, od mleka i brašna do ulja i šećera, koje su bile označene u prodavnicama kao povlašćene. Osnovni cilj "akcije" bio je da cene ovih proizvoda budu najniže ili među dve najniže u toj kategoriji u Evropi.

Republički zavod za statistiku je u svojoj analizi utvrdio da je "Bolja cena" usporila rast međugodišnje stope inflacije od oktobra do novembra u poređenju sa septembrom 2023. godine za 0,3 procentna poena, ili doprinela ukupnom padu godišnje inflacije u tom periodu za nešto manje od petine, odnosno za oko 18,1 odsto.

"Među najvažnijim faktorima koji su u poslednjem tromesečju 2023. godine delovali na cene, a delovali su i u prvom kvartalu ove godine, jeste akcija koju su Vlada Srbije i maloprodajni lanci započeli u septembru", izričit je bio RZS.  

Posle akcije "Bolja cena" usledila je "Najbolja cena", koja je obuhvatila je 86 vrsta proizvoda, što je zapravo podrazumevalo oko 700 artikala u 2.500 prodavnica, a trajala je dva meseca (od 1. septembra do 31. oktobra 2024).

Kada je akcija predstavljena javnosti, kao cilj prvobitne mere navodilo se suzbijanje rasta potrošačkih cena (što je, kako se kasnije ispostavilo, i postignuto), a kao cilj druge akcije - poboljšanje standarda građana.

Analiza Gorana Katića, objavljena u januarskom izdanju Makroekonomske analize i trendovi (MAT), pokazala je da je u periodu akcije "Najbolјa cena" zadatak antiinflacione korpe postignut, usporavanjem mesečnog rasta cena izabranih proizvoda, pa posledično i njihovog uticaja na rast ukupnih potrošačkih cena.

"Izabrani proizvodi antiinflacione korpe su u periodu akcije 'Najbolja cena' ostvarili i više nego dvostruko sporiji prosečan godišnji rast cena (2,2 odsto) u odnosu na prosečan rast cena svih ostalih proizvoda i usluga (4,8 odsto), rezultirajući padom učešća u prosečnoj godišnjoj stopi rasta ukupnih potrošačkih cena na 8,1 odsto", navodi autor.

Istraga o dogovaranju cena – bez epiloga

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je 10. oktobra  prošle godine postupak protiv četiri maloprodajna lanca u Srbiji zbog osnovane pretpostavke da su narušili konkurenciju zaključivanjem restriktivnog sporazuma. Ako se dokaže da su iste cene za 35 proizvoda deo dogovora između Delhaizea, Mercatora, Univerexporta i DIS-a, u nameri da spreče konkurenciju, platiće kaznu najviše 10 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda. Međutim, ova priča i dalje čeka svoj epilog.

Srpski trgovinski lanci prošle godine imali niži rast nego 2023.

Srpski maloprodajni lanci nastavili su da povećavaju bruto marže u 2024. godini, u odnosu na prethodnu godinu. Oni su lane zabeležili sporiji rast prihoda od prodaje u poređenju sa prethodnim periodima, ali su uspešno povećali bruto marže.

Na pad prihoda od prodaje ukazuje i analiza Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), prema kojoj je trgovinski promet u Srbiji ekspanzivno rastao do januara 2024. godine, nakon čega je usledilo usporavanje, što dodatno objašnjava slabiji profitni učinak većine trgovinskih lanaca.

"Od jula do decembra, kretanje dugoročnog trenda prešlo je u stagnaciju. Očekujemo da će se trend realnog prometa u trgovini na malo vratiti na uzlaznu putanju od februara s povećanjem raspoloživog dohotka stanovništva usled, pre svega, rasta zarada i penzija", navodi se u Makroekonomskim analizama i trendovima (MAT).

Pet trgovinskih lanaca u Srbiji - Delhaize, Mercator S, Univerexport, DIS i Metro - ostvarilo je profit od ukupno 8,3 milijarde dinara u 2024. godini. Taj poslovni rezultat lošiji je za 2,4 milijarde dinara ili za oko 25 odsto u odnosu na godinu ranije, kada je ova petorka imala 10,7 milijardi dinara čiste zarade