Prihodi rastu, dobit se topi - šta se dešava s velikim trgovcima u Srbiji

Pet trgovinskih lanaca u Srbiji - Delhaize, Merkator S, Univerexport, DIS i Metro - ostvarilo je profit od ukupno 8,3 milijarde dinara u 2024. godini. Taj poslovni rezultat lošiji je za 2,4 milijarde dinara ili za oko 25 odsto u odnosu na godinu ranije, kada je ova petorka imala 10,7 milijardi dinara čiste zarade.  

Među navedenih pet trgovinskih lanaca ne nalazi se jedan od tržišnih lidera i prošlogodišnji drugoplasirani, trgovinski lanac Lidl. Ta nemačka kompanija poslovnu godinu završava u martu, tako da njeni finansijski izveštaji još nisu dostupni na sajtu Agencije za privredne registre.

Svima pao profit, neki i u minusu

Pad profita trgovinski lanci beleže kako grupno, tako i pojedinačno. Najveći pad profita ima trgovinski lanac Mercator S, koji je poslovnu 2024. godinu završio s iskazanim gubitkom od 378, 2 miliona dinara. Pre toga, u 2023. godini, Mercator S imao je neto dobit od 1,6 milijardi dinara. U gubitaše se prošle godine upisao i Metro. Za razliku od 2023. kada je ostvario neto dobit od 21,4 miliona dinara, Metro je u 2024. iskazao gubitak od 2,7 miliona dinara.

U plusu su lane poslovali Delahize, Univerexport i DIS, ali manjem nego tokom 2023. godine. Delhaize je 2024. završio sa profitom od 7,4 milijarde dinara. To je osam puta bolji rezultat nego što ostala dva igrača na tržištu imaju zajedno. No, iako bolji od ostalih, Delhaize je izgubio od sebe. Profit lane bio je za tri miliona dinara manji od profita ostvarenog u 2023. godini.

Depositphotos

Drugo mesto, po ostvarenoj neto dobiti, u poslovnoj godini za nama, pripalo je Univerexportu sa 684 miliona dinara, dok se bronzanom medaljom okitio DIS sa ostvarenih 215 miliona dinara. Oba trgovinska lanaca, iako u plusu, imaju manji profit nego 2023. DIS je profit, u poređenju sa 2023. godinom, kada je imao 472 miliona dinara, prepolovio, dok je Univerexport  smanjio profit za skoro trećinu.

 

 

Prihodi rastu, ali sporije

U godini za nama, iako beleže pad profita, trgovinski lanci beleže rast prihoda od prodaje. Doduše, daleko manji nego prethodnih godina. Prednjače Univerexport i Metro, koji su uvećali, procentualno gledano, prihode od prodaje za oko 10 odsto.   

Poređenja radi, 2023. u odnosu na 2022. godinu, trgovinski lanci imali su rast prihoda od prodaje u proseku za oko 20 odsto, dok je u istom periodu profit rastao za oko 15 odsto.

Najviše je od prodaje prihodovao Delhaize – 165 milijardi dinara. U poređenju sa 2023. godinom, to je za 12 milijardi dinara više, sledi Mercator S sa inkasiranih 105 milijardi dinara lane, što je rast u odnosu na 2023. za oko pet odsto.

Treći je Univerexport sa prometom od 41 milijardu dinara. To je za 10 odsto više u odnosu na 2023, kada su od prodaje imali prihod 37 milijardi dinara. Prihode od prodaje za više od 10 odsto uvećao je i četvrtoplasirani Metro. Ovaj trgovinski lanac tokom 2024. imao je promet od skoro 39 milijardi dinara, dok je u 2023. promet bio 35 milijardi dinara.

Na začelju "velike petorke" je trgovinski lanac DIS sa prodajom od 26 milijardi dinara.

 

 

Na pad prihoda od prodaje ukazuje i analiza Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), prema kojoj je trgovinski promet u Srbiji ekspanzivno rastao do januara 2024. godine, nakon čega je usledilo usporavanje, što dodatno objašnjava slabiji profitni učinak većine trgovinskih lanaca.

"Od jula do decembra, kretanje dugoročnog trenda prešlo je u stagnaciju. Očekujemo da će se trend realnog prometa u trgovini na malo vratiti na uzlaznu putanju od februara s povećanjem raspoloživog dohotka stanovništva usled, pre svega, rasta zarada i penzija", navodi se u Makroekonomskim analizama i trendovima (MAT).

 

 

Marže stabilne, ali razlike značajne

Većina velikih maloprodajnih lanaca u Srbiji zadržala je stabilan odnos između nabavnih i prodajnih cena robe, pokazuju finansijski izveštaji. Delhaize je, na primer, zabeležio prihod od prodaje robe koji je bio 44,8 odsto veći od troškova njene nabavke, dok je kod Mercatora S taj odnos ostao nepromenjen – prihodi su bili 37 odsto viši od nabavne cene. Sličan nivo marže ima i Univerexport, kod kojeg su lani prihodi bili 37,4 odsto iznad troškova nabavke, što je blago povećanje u odnosu na 36 odsto iz prethodne godine.

S druge strane, Metro i DIS posluju sa znatno nižim maržama. Kod oba lanca razlika između troškova nabavke i prihoda od prodaje robe iznosi oko 16 odsto – kod Metroa tačno 16, a kod DIS-a 16,8 odsto – i nije se značajno menjala u odnosu na prethodnu godinu.

Stranci nose sektor, domaći stabilni

Tržište maloprodaje hrane i pića u Srbiji je uglavnom u rukama stranaca. Među najkrupnijim igračima na tržištu je belgijska kompanija je Delhaize Srbija, koja  i najveći poslodavac u ovom sektoru, koji zapošljava 12.412 ljudi.

Ovaj maloprodajni lanac, zajedno sa Mercatrom S, DIS-om i Univerexportom prošle godine našo se pod lupom Komisije za zaštitu konkurencije, zbog sumnje oko dogovaranja cena.  

pixsell

Merkator S doo, u vlasništvu je hrvatske Fortenova Grupe i zapošljavao je  8.250 radnika, dok je nemački Metro imao 1.145 radnika.  

Domaći DIS iz Krnjeva kod Velike Plane u vlasništvu je Zorana Tirnanića i u 2024. godini zapošljavao je 1.480 radnika, a novosadski Univerexport u stopostotnom je vlasništvu Vesne Vučurević, zapošljavao je 3.207 ljudi.

Trgovci pod pritiskom građana

Podsećamo, početak godine obeležio je i bojkot trgovinskih lanaca. Udruženje građana Efektiva pozvalo je građane na bojkot Delhaizea, Mercatora, Lidla, Univerexprota, Dis zbog, kako su naveli visokih cena i marži.

Građani u Srbiji već godinama nose teret visokih cena na svojim leđima. Od decembra 2019. do decembra 2024. hrana u Srbiji je poskupela za 61 odsto, dok je ukupna inflacija u istom periodu rasla sporije, oko 41 odsto.

 

 

Analiza Eurostata, koja je objavljena u junu prošle godine, pokazuje pak da su cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji zaključno sa 2023. godinom bile na oko 96 odsto proseka EU, pri čemu 18 od 37 zemalja koje su obuhvaćene analizom, ima viši nivo cena hrane od Srbije.

 

 

 

 

 

.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar