Maloprodajni sektor u Srbiji mogao bi da se proširi ulaskom novih stranih brendova na tržište, dok inflacija u zemlji popušta, a promet u trgovini na malo se oporavlja proteklih godinu dana.
Pre oko mesec dana srpskoj maloprodajnoj sceni pridružio se nemački lanac prehrambenih proizvoda Mix Markt, otvorivši tri prodavnice - dve u Beogradu i jednu u Novom Sadu - a već neko vreme se spekuliše da bi slične poteze mogli da povuku i drugi evropski maloprodavci.
Mix Markt je specijalizovan za proizvode poreklom iz Rusije, Poljske, Rumunije i drugih istočnoevropskih zemalja. Već posluju u obližnjoj Sloveniji, Crnoj Gori i Bugarskoj.
Opširnije
Zarada trgovaca u Srbiji premašila 100 miliona evra, Delhaize šampion
Šest trgovinskih lanaca u Srbiji – Delhaize, Mercator S, Aman, Univerexport, Gomex i Metro u 2023. zaradilo je ukupno 101 milion evra.
21.05.2024
Zašto u Srbiji ne padaju cene hrane?
Kada ćemo osetiti poboljšanje, zavisi od potreba i plata svakoga od nas pojedinačno, odgovorila je guverner Jorgovanka Tabaković.
23.05.2024
Lidl Srbija počeo da uvodi samouslužne i ekspresne kase
Trgovinski lanci u Srbiji uvode samouslužne kase usled zamaha digitalizacije i pojačanog pritiska zbog manjka radne snage.
15.05.2024
Trgovina na malo rasla i u martu, hrana i piće najviše
Najviše je porastao promet u trgovini na malo hranom, pićima i duvanom (7,5 odsto u stalnim cenama).
30.04.2024
Poslednji veći inostrani lanci koji su se proširili na srpsko tržište bili su ruski sestrinski brendovi Mere i Svetofor, koji su prve prodajne objekte otvorili 2020, odnosno 2021. godine. Fokusiraju se prvenstveno na pružanje niskih cena, sa enterijerom nalik na magacin, gde je roba poslagana na paletama. Domaći mediji nedavno su izvestili da Mere planira da otvori i svoj prvi megamarket u zemlji. Pre toga zapažen je bio ulazak nemačkog Lidla na ovdašnje tržište 2018. godine.
Proteklih nedelja se nagađalo o dolasku poljskog trgovinskog lanca Żabka u Srbiju. Spekulacije su usledile nakon što je kompanija registrovala naziv domena "zabka.rs". Kako se može videti na sajtu Registra nacionalnog internet domena Srbije, firma je to učinila krajem prošle godine.
Na pitanje Bloomberg Adrije da li u skorijoj budućnosti planiraju da prošire svoje poslovanje i na Srbiju, iz Żabka Groupa nisu potvrdili ovu nameru, ali je nisu ni demantovali. "Żabka Group sledi svoju višesmernu strategiju rasta, koja uključuje otvaranje prodavnica van Poljske", naveli su, dodavši da će obaveštavati o svojim daljim aktivnostima.
Podsetili su da je njihov prvi korak ka ekspanziji u inostranstvu bila kupovina DRIM Daniel Distributiea, vodećeg distributera robe široke potrošnje na rumunskom tržištu. Izrazili su nadu da će uskoro moći da otvore prve prodavnice u ovoj zemlji, oslanjajući se na svoju stručnost u oblasti maloprodaje i iskustvo koje su stekli na domaćem tržištu.
Šuška se i da bi francuski Carrefour - jedan od najvećih svetskih maloprodavaca po prihodima - mogao da stupi na srpsko tržište.
"Možemo da vas obavestimo da naša grupa nastavlja da sprovodi strategiju razvoja definisanu strateškim planom za period do 2026. godine, koji ima cilj otvaranje prodavnica u 10 novih zemalja", poručili su iz Carrefoura za Bloomberg Adriju, ne precizirajući koje su to države u pitanju. "U ostvarivanju ove strategije razvoja, srpsko tržište i balkanski region bi mogli biti interesantni za Carrefour Group do 2026. godine", dodali su.
Takođe su podsetili da je Carrefour International Partnership - odgovoran za razvoj saradnje grupe sa lokalnim partnerima kroz franšizne ugovore - nedavno objavio povratak u Grčku i Bugarsku, gde je već otvoreno nekoliko desetina prodavnica.
Za najveći lanac supermarketa u Grčkoj Sklavenitis takođe se početkom godine nezvanično najavljivalo proširenje na Srbiju. Kada je pomenuti Carrefour - koji je na grčko tržište ušao u saradnji brendom Marinopoulos - prestao da posluje u Grčkoj usled loše finansijske situacije, upravo je Sklavenitis bio taj koji je preuzeo njihovo zajedničko poslovanje.
Informacije o ulasku na srpsko tržište Sklavenitis nije zvanično potvrdio, a na pitanja Bloomberg Adrije o toj temi kompanija nije odgovorila do objave ovog članka.
U Srbiji trenutno posluje oko 20 maloprodajnih trgovinskih lanaca. Kako je naš portal već pisao, prošle godine je njih šest - Delhaize, Mercator S, Aman, Univerexport, Gomex i Metro - ostvarilo profit od ukupno 11,847 milijardi dinara (101 milion evra), kada je zvanična inflacija bila 7,6 odsto. Taj poslovni rezultat bolji je za 15,5 odsto ili za 14 miliona evra u odnosu na godinu ranije, kada je ova šestorka imala 87 miliona evra čiste zarade.
Prvo mesto i dalje samouvereno drži Delhaize, koji je 2023. završio sa profitom od 7,7 milijardi dinara (skoro 66 miliona evra). To je bezmalo dvostruko bolji rezultat od ostalih pet igrača na tržištu imaju zajedno.
Među navedenih šest trgovinskih lanaca ne nalazi se jedan od tržišnih lidera i prošlogodišnji drugoplasirani, trgovinski lanac Lidl. Ova nemačka kompanija poslovnu godinu završava u martu, tako da njeni finansijski izveštaji još nisu dostupni na sajtu Agencije za privredne registre.
Poslednji izveštaj o prometu u trgovini na malo u Srbiji Republički zavod za statistiku objavio je na osnovu podataka iz marta, kada je zabeležen nastavak rasta u sektoru.
Najviše je porastao promet hrane, pića i duvana (7,5 odsto u stalnim cenama), dok je rast u kategoriji neprehrambenih proizvoda iznosio 6,2 odsto. Trgovina na malo motornim gorivima u specijalizovanim prodavnicama rasla je za 5,3 odsto u odnosu na mart prethodne godine, ako gledamo cene po isključenju inflacije.
Na nedavnom predstavljanju izveštaja o inflaciji, guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković je, govoreći o tome kada će se u prodavnicama osetiti pad inflacije, izjavila da se ne može očekivati da se cene vrate na nivo na kome su nekada bile zato što su ulazne komponente, odnosno ono od čega se proizvodi prave poskupele trajno. Vraćanje na nekadašnje cene je prosto nemoguće. Kada ćemo osetiti poboljšanje, zavisi od potreba i plata svakoga od nas pojedinačno, zaključila je ona.
Iako se inflacija već vraća u granice cilja, Komisija za zaštitu konkurencije još nije okončala sektorsku analizu stanja konkurencije tržišta izabranih prehrambenih proizvoda koju je započela početkom prošle godine, jer ne može da dobije podatke od pojedinih učesnika na tržištu, a protiv kojih su već preduzete mere.