Ruski Fix Price otvara prodavnice u Srbiji početkom 2026.

Nakon najave dolaska jednog od vodećih trgovinskih lanaca u Evropi, francuskog Carrefoura, samo mesec dana kasnije stiže vest da ruski diskontni trgovinski lanac Fix Price planira da otvori prve prodavnice u Srbiji 2026. godine.

To je početkom ove nedelje saopštila sama kompanija, objavio je IntelliNews. Fix Price je specijalizovan za prodaju robe široke potrošnje po "fiksnim" i nižim cenama, a već ima kancelariju u Srbiji i formirao je regionalni tim. Otvaranje prodavnica očekuje se u prvom tromesečju 2026. godine. Planovi za širenje na srpsko tržište prvi put su najavljeni u martu ove godine.

Fix Price posluje sa više od 7.700 prodavnica širom Rusije, Belorusije i Kazahstana i zapošljava gotovo 50.000 radnika. Tokom 2025. godine lanac je otvorio više od 3.800 prodavnica širom sveta. Ukupna maloprodajna površina kompanije premašuje 1,66 miliona kvadratnih metara, od čega se oko 191.500 kvadratnih metara nalazi van Rusije.

Prema podacima IntelliNews, Fix Price je 2024. završio sa prihodom od 3,14 milijarde evra i neto dobiti od 221,6 miliona evra. Poslednji finansijski podaci od 30. juna ove godine pokazuju da je ova ruska kompanija imala prihod od 3,26 milijardi evra, dok je neto dobit iznosila 195,8 miliona evra. 

 

 

"Ova odluka dolazi u trenutku kada lokalni, regionalni i panevropski trgovci nastoje da osvoje veći udeo u rastućem sektoru maloprodaje prehrambenih proizvoda na Balkanu. Srbija je nedavno dobila nove maloprodajne lance, uključujući Super Vero i prodavnicu iz segmenta domaćinstva i porodičnih proizvoda Jumbo, koje su se otvorile u Novom Sadu u decembru 2023. godine", navodi IntelliNews.

U Evropi će se Fix Price suočiti sa etabliranim konkurentima kao što su nemački Lidl, slovenački Mercator i holandski Delhaize, koji takođe posluju i u Srbiji.

Francuzi pregovaraju sa ministarkom trgovine

Poslednji u nizu velikih trgovinskih lanaca koji nameravaju da dođu u Srbiju jeste Carrefour. Predstavnici Carrefoura su, na svoju inicijativu, razgovarali početkom novembra sa ministarkom trgovine Jagodom Lazarević, kojoj su saopštili da su zainteresovani za ulazak na srpsko tržište.

"Namera im je da direktno uđu na naše tržište, bez posrednika, da Srbija bude centralni hab i da angažuju veliki broj srpskih kompanija kao dobavljače. Poslovni model koji razmatraju jeste i nalaženje lokalnih partnera za franšize", rekla je ranije Lazarević.

Bloomberg

 

Kako je saopštilo Ministarstvo trgovine, razgovarali su o njihovim konkretnim planovima.

 

 

Carrefour je jedan od vodećih trgovinskih lanaca u Evropi, prisutan u više od 30 zemalja, sa prihodima koji se mere desetinama milijardi evra. Poznat je po velikom izboru prehrambenih i neprehrambenih proizvoda, visokim standardima usluge, kao i po programima podrške lokalnim proizvođačima i održivoj proizvodnji, navedeno je u saopštenju.

Da li će se povećati konkurentnost

Prema rečima ministarke, dolazak novih trgovinskih lanaca svakako bi doprineo jačanju konkurencije, većem izboru za potrošače i dostupnosti kvalitetnih proizvoda po konkurentnim cenama. Upravo tom temom u više navrata bavila se i Bloomberg Adria.

Prema rečima Žakline Stojanović, dekana Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ulazak novih, velikih stranih lanaca na tržište Srbije povećao bi konkurenciju u sektoru trgovine.

"Međutim, krajnja cena koju plaćaju finalni potrošači zavisila bi i od uloge koju imaju svi prethodnici u lancu snabdevanja. Proizvođači u tom sistemu igraju važnu ulogu, tako da bi se kroz povećanje produktivnosti i efikasnosti njihovog poslovanja i uz postojanje odgovarajuće tržišne strukture situacija za potrošače u Srbiji mogla trajno poboljšati. Ovde je fokus na domaćim proizvođačima bez kojih nema dugoročno stabilnog sistema snabdevanja na određenoj teritoriji", rekla je Stojanović ranije za Bloomberg Adriju.

Kako je naglasila, u suštini, "cene mogu biti niže dugoročno samo uz porast konkurencije i delovanje slobodnog tržišta".

Depostiphoto

 

Sagovornici BBA upozorili su da bi se novi igrači na tržištu vrlo verovatno prilagodili lokalnim pravilima igre. Kako kažu, problem nije samo u veličini tržišta, već u specifičnim "pravilima igre" koja su se ustalila u domaćoj maloprodaji i koja očigledno obeshrabruju dolazak novih lanaca, ali i održavaju visoke marže.

Takođe, na dolazak novih igrača, navode poznavaoci prilika, utiču i sistemski parametri, poput zakonodavstva, koji su povezani sa uslovima poslovanja na određenoj teritoriji, a donošenje ad hok uredbi ne pruža im dobar signal.

"Nije da ovde nema konkurencije, stanje je danas mnogo bolje nego pre 15 ili 20 godina, kada smo imali samo domaći Maxi. Međutim, postoji prećutni sporazum između lanaca da ne konkurišu jedni drugima na način na koji je to uobičajeno na razvijenim tržištima", rekao je ranije za Bloomberg Adriju Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu i urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

On je dodao da su i međunarodni lanci, iako posluju na Zapadu, u Srbiji usvojili lokalna pravila igre. "Lidl je, na primer, ušao sa maržama uporedivim sa zapadnim tržištima, ali se vrlo brzo uskladio sa našim."

Glavni argument trgovaca je da visoke marže proizlaze iz visokih operativnih troškova – plata, kirija, struje i logistike. Međutim, poređenja pokazuju suprotno.

Potencijalno kartelsko ponašanje

"Ako su troškovi rada i energije u Austriji, Nemačkoj ili Francuskoj višestruko viši, a njihove marže ipak niže, onda domaći troškovi nisu primarni uzrok", ocenio je Nikolić.

Prema njegovim rečima, visoke marže u Srbiji predstavljaju dokaz neuspeha tržišta, rezultat nedostatka konkurencije i potencijalnog kartelskog ponašanja. "Klasični tržišni mehanizmi ovde ne funkcionišu. Kada trgovci imaju toliku tržišnu moć, pad tražnje se ne preliva na pad cena, već pogađa potrošače sa nižim dohocima i dobavljače."

Država, prema njegovom mišljenju, mora da deluje aktivnije - od ograničavanja marži kao privremene mere zaštite potrošača, do jačanja kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije i donošenja novih zakona o trgovini i sprečavanju nezakonitih trgovačkih praksi.

Svi u lancu utiču na cenu

Žaklina Stojanović takođe ocenjuje da su neophodne dugoročne mere ekonomske politike koje su "usmerene na sistemsko rešavanje problema sa kojima se suočavaju svi učesnici u lancu snabdevanja".

"Ukoliko ne uslede dobro planirane sistemske, dugoročne mere ekonomske politike, mogu se očekivati svi negativni efekti prilagođavanja. Neki od tih efekata su vezani za kontrolu troškova u trgovinama kroz redukciju broja zaposlenih ili neke druge metode, postoji rizik smanjenja ponude, što se dešavalo u nekim ranijim slučajevima uvođenja administrativne kontrole cena, nakon kratkoročnog efekta vezanog za kontrolu inflacije uslediće prilagođavanje nakon završetka perioda na koji se odnosi uredba o smanjenju marži. Sve su to opasnosti koje treba uzeti u obzir." 

Ukoliko uzmemo primer cena hrane u Srbiji, dodaje ona, svi u lancu snabdevanja koji se nalaze pre maloprodaje imaju važnu ulogu, "počev od uvoznika i proizvođača inputa, preko primarnih poljoprivrednih proizvođača, do prehrambene industrije".

"Modernizacija svih procesa uz korišćenje najnovijih tehnoloških dostignuća uslov je svih uslova kako bi cene hrane primarnih poljoprivrednih proizvoda išle naniže uz istovremeni porast obima proizvodnje. Da bi ove cene bile niže, potrebno je da nova tehnologija i inovirani inputi budu dostupniji proizvođačima, ali se najveći deo ovih prozvoda uvozi, što je dodatni problem. Prehrambena industrija treba takođe da modernizuje proces proizvodnje i strateški upravlja procesima povećanja konkurentnosti kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Jednom rečju, potrebne su konstantne inovacije koje prave razliku na tržištu", zaključuje Stojanović.

Rast marži i u prošloj godini

Maloprodajni lanci koji posluju u Srbiji, prema navodima analitičara Bloomberg Adrije, nastavili su da povećavaju bruto marže u 2024. godini iako je rast prihoda od prodaje usporio u odnosu na ranije periode. Potrošači su, čini se, spremni da prihvate prenos viših troškova na maloprodajne cene, pa su trgovci uspeli da održe, pa čak i povećaju profitabilnost.

 

Tako je Delhaize Serbia, vlasnik lanaca Maxi i Shop&Go, zabeležio najveće prihode i najvišu EBITDA maržu od 10,5 odsto, dok je Univerexport ostvario najbrži relativni rast i skok bruto marži. Aman, s druge strane, i dalje posluje sa najnižom maržom na tržištu, gotovo upola manjom od Delhaizeove, dok su marže IDEA marketa i Lidla tek nešto niže.

Zanimljivo je da su srpski trgovci u proseku uspešniji i profitabilniji od evropske peer grupe - dok evropski lanci ostvaruju EBITDA maržu od oko sedam odsto, domaći igrači beleže znatno više vrednosti. Uprkos tome, potrošači u Srbiji plaćaju više jer su marže, procentualno gledano, višestruko veće nego u bogatijim zemljama sa znatno višim operativnim troškovima.

 

 

Kako bi stala na put nekontrolisanom rastu marži, a tako i cena u maloprodaji, država ih je letos ograničila. Vlada Srbije je krajem avgusta donela Uredbu kojom se kratkoročno ograničavaju marže u trgovini. Za hiljade različitih proizvoda, razvrstanih u 23 robne grupe, od 1. septembra 2025. najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu, ne može biti veća od 20 odsto. Takvu maržu primenjuju sve nespecijalizovane trgovine na malo koje su lane zabeležile ukupan poslovni prihod veći od 4,5 milijardi dinara. 

Ipak, od tada, Vlada Srbije je četiri puta menjala postojeću uredbu – poslednji put početkom decembra. Tada je ustanovljeno da će trgovci morati da smanje marže i na akcijske cene. Prethodna izmena usledila je zbog pritiska trgovaca na dobavljače.