Aman posle kupovine Disa: Postali smo najveći domaći trgovinski lanac

Posle devet uspešnih akvizicija trgovinskih sistema u Srbiji, kompanija Aman doo iz Beograda postala je vlasnik 100 odsto udela u firmi PTP DIS d.o.o. iz Krnjeva. Ovom akvizicijom nastao je najveći domaći trgovinski lanac, sa više od 5.000 zaposlenih i godišnjim prometom većim od 600 miliona evra, saopštila je kompanija kupac.

Ova akvizicija predstavlja, kako kažu, krunu u poslovanju Amana, koji je tokom 35 godina poslovanja na tržištu Srbije  preuzeo trgovinske sisteme: Linija Vandini, SOS Marketi, Višnjica Dućani, Sreten Gudrić marketi Užice, Interex, Samald Komerc Novi Pazar, Orion Leskovac, Alfa Jagodina i Prehrana Sombor.

"Kontinuirana strategija rasta potvrđuje posvećenost naše kompanije cilju da u svojim maloprodajnim objektima objedinimo široku ponudu proizvoda, dok istovremeno održavamo visok nivo usluge i dostupnosti za potrošače. Verujemo da je ovo početak još uspešnije zajedničke priče, sa jasnom ambicijom da budemo još bolji za naše zaposlene, naše kupce, naše partnere, kao i širu društvenu zajednicu", poručuju iz Amana.

Prema zvaničnim podacima, stoprocentni vlasnik Amana sa sedištem u Beogradu je biznismen Nedal Khalil, poreklom iz Jordana, sa državljanstvom Srbije, dok je dosadašnji vlasnik DIS-a (takođe sa udelom od 100 odsto) bio Zoran Tirnanić.

Poslednji godišnji podaci koji su javno dostupni pokazuju da je DIS poslednjih godina ostvarivao stotine miliona dinara profita, a u 2024. zapošljavao je preko 1.500 radnika.

U debelom plusu je i Aman, čiji je neto rezultat pre nekoliko godina čak premašio milijardu dinara. Pretprošlu godinu završili su sa oko 2.750 zaposlenih.

Ova akvizicija dolazi u okolnostima gde poznavaoci domaćeg tržišta maloprodaje već godinama ukazuju na potrebu za jačanjem konkurencije. Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Lev Ratnovski ranije ove godine izjavio je da je najvažniji strukturni razlog koji stoji iza visokih potrošačkih cena u Srbiji upravo ograničena konkurencija u maloprodaji i trgovini. Kako je istakao, Srbija je relativno malo tržište izvan zajedničkog tržišta Evropske unije sa visokim cenama goriva i visokim cenama u sektoru nekretnina i dodatno sa visokim rastom dohotka, te bi ispravna politika kao odgovor na ovakvo stanje bila da se pažnja usmeri na jačanje konkurencije.

"Ključno je omogućiti ulazak novih trgovinskih lanaca i novih distributera, važno je da među njima budu i grinfild investicije. Srpska vlast je bila veoma uspešna u privlačenju investicija u sektor proizvodnje i nema razloga zašto bi bila manje uspešna u privlačenju novih trgovinskih lanaca i distributera. Novim investitorima u tom procesu potrebna je pomoć kroz proces kupovine zemljišta, lizinga, dozvola i saradnje sa opštinama", pojasnio je Ratnovski na panel diskusiji "Privreda Srbije u 2026: Makroekonomski trendovi i očekivanja". Uz to, na događaju je kazao da je za nivo cena u maloprodaji važno da država pojednostavi procedure za uvoz jer one ne samo da direktno podižu troškove već eliminišu manje uvoznike zbog rizika u vezi sa usklađivanjem sa procedurama i smanjuju konkurenciju.

Lev Ratnovski; Foto: NALED

Proteklih godina najavljivani su dolasci više novih lanaca u zemlju, uključujući Carrefour, Fix Price, Żabku i Sklavenitis, ali njihove radnje još nisu ugledale svetlost dana na srpskom tržištu.

Podsetimo, Vlada Srbije je u 2025. ograničila trgovinske marže posebnom uredbom, koja je četiri puta menjana, prvenstveno usled pritisaka trgovaca na proizvođače i dobavljače.

Prethodno su u 2024. maloprodajni lanci koji ovde posluju, prema navodima analitičara Bloomberg Adrije, nastavili da povećavaju bruto marže iako je rast prihoda od prodaje usporio u odnosu na ranije periode. Podaci su ukazali na to da su potrošači spremni da prihvate prenos viših troškova na maloprodajne cene, pa su trgovci uspeli da održe, pa čak i povećaju profitabilnost.

Prema podacima za tu godinu, Delhaize Serbia, vlasnik lanaca Maxi i Shop&Go, zabeležio je najveće prihode i najvišu EBITDA maržu od 10,5 odsto, dok je Univerexport ostvario najbrži relativni rast i skok bruto marži. Aman je, s druge strane, i dalje poslovao sa najnižom maržom na tržištu, gotovo upola manjom od Delhaizeove, dok su marže IDEA marketa i Lidla bile tek nešto niže.

Zanimljivo je da su se srpski trgovci u proseku pokazali uspešnijim i profitabilnijim od evropske uporedne grupe - dok su evropski lanci ostvarivali EBITDA maržu od oko sedam odsto, domaći igrači su zabeležili znatno više vrednosti. Uprkos tome, potrošači u Srbiji plaćali su više jer su marže, procentualno gledano, bile višestruko veće nego u bogatijim zemljama sa znatno višim operativnim troškovima.

Inače, u poslednjih desetak godina srpskoj maloprodajnoj pridružila se nekolicina lanaca, uključujući nemački Mix Markt, koji je prodavnice otvorio 2024. Među većim inostranim brendovima koji su se prethodno proširili na ovdašnje tržište bili su ruski sestrinski brendovi Mere i Svetofor, koji su prve prodajne objekte otvorili 2020, odnosno 2021. godine. Pre toga prilično zapažen bio je ulazak nemačkog Lidla na ovdašnje tržište 2018. godine.

(Dopunjeno od četvrtog pasusa nadalje.)