Dobra vest za potrošače - jedan od vodećih trgovinskih lanaca u Evropi, francuski Carrefour, namerava da uskoro dođe u Srbiju. Predstavnici Carrefoura su, na svoju inicijativu, razgovarali u ponedeljak sa ministarkom trgovine Jagodom Lazarević, kojoj su saopštili da su zainteresovani za ulazak na srpsko tržište.
Kako je saopštilo Ministarstvo trgovine, razgovarali su o njihovim konkretnim planovima.
"Namera im je da direktno uđu na naše tržište, bez posrednika, da Srbija bude centralni hab i da angažuju veliki broj srpskih kompanija kao dobavljače. Poslovni model koji razmatraju je i nalaženje lokalnih partnera za franšize", rekla je Lazarević.
Opširnije
Ministarka trgovine: Menjamo uredbu da bismo zaštitili dobavljače
Vlada Srbije treći put menja uredbu o ograničenju marži u trgovinama. Od nedelje stupaju na snagu novi aneksi kojima se dodatno regulišu odnosi između trgovaca i dobavljača.
24.10.2025
Delhaize tvrdi da posluje po zakonu, posle kazne od 24,5 miliona dinara
Nakon što je tržišna inspekcija izrekla kaznu Delhaizu od 24,5 miliona dinara zato što se navodno nisu uskladili sa uredbom Vlade Srbije o ograničavanju marži do najviše 20 odsto, trgovac tvrdi da je sve radio po zakonu i najavljuje da će se žaliti sudu
26.09.2025
Vlada Srbije ponovo menjala uredbu o ograničenju marži trgovaca
Iako je uredba već jednom promenjena, i to tri dana pred početak primene, Vlada Srbije ponovo je prošle nedelje unela izmene.
15.09.2025
Veropoulos prekršio uredbu, preti im kazna
Jagoda Lazarević, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine, rekla je da je u trgovinskom lancu Veropoulos inspekcija utvrdila da uredba nije potpuno sprovedena.
11.09.2025
Zašto novi, veliki trgovinski lanci ne dolaze u Srbiju
Maloprodajni lanci koji posluju u Srbiji, prema navodima analitičara Bloomberg Adrije, nastavili su da povećavaju bruto marže i u 2024. godini.
10.09.2025
Carrefour je jedan od vodećih trgovinskih lanaca u Evropi, prisutan u više od 30 zemalja, sa prihodima koji se mere desetinama milijardi evra. Poznat je po velikom izboru prehrambenih i neprehrambenih proizvoda, visokim standardima usluge, kao i po programima podrške lokalnim proizvođačima i održivoj proizvodnji, navedeno je u saopštenju.
Očekuje se da predstavnici top menadžmenta kompanije do kraja godine dođu u Srbiju, kada će se nastaviti razgovori.
"Dolazak trgovinskih lanaca poput Carrefoura svakako bi doprineo jačanju konkurencije, većem izboru za potrošače i dostupnosti kvalitetnih proizvoda po konkurentnim cenama. Naš cilj jeste da tržište bude dinamično, zdravo i stabilno - u korist građana", naglasila je ministarka.
Konkurencija i slobodno tržište spuštaju cene
Da bi dolazak velikih lanaca poput Carrefoura ili Spara mogao da unese dodatnu konkurenciju, spusti trgovačke marže i poveća pritisak na cene, smatraju i sagovornici Bloomberg Adrije.
Prema rečima Žakline Stojanović, dekana Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ulazak novih, velikih stranih lanaca na tržište Srbije povećao bi konkurenciju u sektoru trgovine.
"Međutim, krajnja cena koju plaćaju finalni potrošači zavisila bi i od uloge koju imaju svi prethodnici u lancu snabdevanja. Proizvođači u tom sistemu igraju važnu ulogu, tako da bi se kroz povećanje produktivnosti i efikasnosti njihovog poslovanja i uz postojanje odgovarajuće tržišne strukture situacija za potrošače u Srbiji mogla trajno poboljšati. Ovde je fokus na domaćim proizvođačima bez kojih nema dugoročno stabilnog sistema snabdevanja na određenoj teritoriji", rekla je Stojanović ranije za Bloomberg Adriju.
Kako je naglasila, u suštini, "cene mogu biti niže dugoročno samo uz porast konkurencije i delovanje slobodnog tržišta".
Sagovornici BBA upozorili su da bi se novi igrači na tržištu vrlo verovatno prilagodili lokalnim pravilima igre. Kako kažu, problem nije samo u veličini tržišta, već u specifičnim "pravilima igre" koja su se ustalila u domaćoj maloprodaji i koja očigledno obeshrabruju dolazak novih lanaca, ali i održavaju visoke marže.
Takođe, na dolazak novih igrača, navode poznavaoci prilika, utiču i sistemski parametri, poput zakonodavstva, koji su povezani sa uslovima poslovanja na određenoj teritoriji, a donošenje ad hok uredbi ne pruža im dobar signal.
Usvojili lokalna pravila
"Nije da ovde nema konkurencije, stanje je danas mnogo bolje nego pre 15 ili 20 godina, kada smo imali samo domaći Maxi. Međutim, postoji prećutni sporazum između lanaca da ne konkurišu jedni drugima na način na koji je to uobičajeno na razvijenim tržištima", rekao je ranije za Bloomberg Adriju Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu i urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
On je dodao da su i međunarodni lanci, iako posluju na Zapadu, u Srbiji usvojili lokalna pravila igre. "Lidl je, na primer, ušao sa maržama uporedivim sa zapadnim tržištima, ali se vrlo brzo uskladio sa našim."
Glavni argument trgovaca je da visoke marže proizlaze iz visokih operativnih troškova – plata, kirija, struje i logistike. Međutim, poređenja pokazuju suprotno.
Bloomberg
"Ako su troškovi rada i energije u Austriji, Nemačkoj ili Francuskoj višestruko viši, a njihove marže ipak niže, onda domaći troškovi nisu primarni uzrok", ocenio je Nikolić.
Prema njegovim rečima, visoke marže u Srbiji predstavljaju dokaz neuspeha tržišta, rezultat nedostatka konkurencije i potencijalnog kartelskog ponašanja. "Klasični tržišni mehanizmi ovde ne funkcionišu. Kada trgovci imaju toliku tržišnu moć, pad tražnje se ne preliva na pad cena, već pogađa potrošače sa nižim dohocima i dobavljače."
Država, prema njegovom mišljenju, mora da deluje aktivnije - od ograničavanja marži kao privremene mere zaštite potrošača, do jačanja kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije i donošenja novih zakona o trgovini i sprečavanju nezakonitih trgovačkih praksi.
Svi u lancu utiču na cenu
Žaklina Stojanović takođe ocenjuje da su neophodne dugoročne mere ekonomske politike koje su "usmerene na sistemsko rešavanje problema sa kojima se suočavaju svi učesnici u lancu snabdevanja".
"Ukoliko ne uslede dobro planirane sistemske, dugoročne mere ekonomske politike, mogu se očekivati svi negativni efekti prilagođavanja. Neki od tih efekata su vezani za kontrolu troškova u trgovinama kroz redukciju broja zaposlenih ili neke druge metode, postoji rizik smanjenja ponude, što se dešavalo u nekim ranijim slučajevima uvođenja administrativne kontrole cena, nakon kratkoročnog efekta vezanog za kontrolu inflacije uslediće prilagođavanje nakon završetka perioda na koji se odnosi uredba o smanjenju marži. Sve su to opasnosti koje treba uzeti u obzir."
Depositphotos
Ukoliko uzmemo primer cena hrane u Srbiji, dodaje ona, svi u lancu snabdevanja koji se nalaze pre maloprodaje imaju važnu ulogu, "počev od uvoznika i proizvođača inputa, preko primarnih poljoprivrednih proizvođača, do prehrambene industrije".
"Modernizacija svih procesa uz korišćenje najnovijih tehnoloških dostignuća uslov je svih uslova kako bi cene hrane primarnih poljoprivrednih proizvoda išle naniže uz istovremeni porast obima proizvodnje. Da bi ove cene bile niže, potrebno je da nova tehnologija i inovirani inputi budu dostupniji proizvođačima, ali se najveći deo ovih prozvoda uvozi, što je dodatni problem. Prehrambena industrija treba takođe da modernizuje proces proizvodnje i strateški upravlja procesima povećanja konkurentnosti kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Jednom rečju, potrebne su konstantne inovacije koje prave razliku na tržištu", zaključuje Stojanović.
Rast marži i u prošloj godini
Maloprodajni lanci koji posluju u Srbiji, prema navodima analitičara Bloomberg Adrije, nastavili su da povećavaju bruto marže u 2024. godini iako je rast prihoda od prodaje usporio u odnosu na ranije periode. Potrošači su, čini se, spremni da prihvate prenos viših troškova na maloprodajne cene, pa su trgovci uspeli da održe, pa čak i povećaju profitabilnost.
Tako je Delhaize Serbia, vlasnik lanaca Maxi i Shop&Go, zabeležio najveće prihode i najvišu EBITDA maržu od 10,5 odsto, dok je Univerexport ostvario najbrži relativni rast i skok bruto marži. Aman, s druge strane, i dalje posluje sa najnižom maržom na tržištu, gotovo upola manjom od Delhaizeove, dok su marže IDEA marketa i Lidla tek nešto niže.
Zanimljivo je da su srpski trgovci u proseku uspešniji i profitabilniji od evropske peer grupe - dok evropski lanci ostvaruju EBITDA maržu od oko sedam odsto, domaći igrači beleže znatno više vrednosti. Uprkos tome, potrošači u Srbiji plaćaju više jer su marže, procentualno gledano, višestruko veće nego u bogatijim zemljama sa znatno višim operativnim troškovima.
Tri puta promenjena uredba o ograničenju marži
Kako bi stala na put nekontrolisanom rastu marži, a tako i cena u maloprodaji, država ih je letos ograničila. Vlada Srbije je krajem avgusta donela Uredbu kojom se kratkoročno ograničavaju marže u trgovini. Za hiljade različitih proizvoda, razvrstanih u 23 robne grupe, od 1. septembra 2025. najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu, ne može biti veća od 20 odsto. Takvu maržu primenjuju sve nespecijalizovane trgovine na malo koje su lane zabeležile ukupan poslovni prihod veći od 4,5 milijardi dinara.
Ipak, od tada, Vlada Srbije je tri puta menjala postojeću uredbu - poslednji put krajem oktobra. Najnovija izmena usledila je zbog pritiska trgovaca na dobavljače.
.webp){kind=icon}
