Za maloprodaju 2024. rekordna - prihodi prešli 770 milijardi dinara

Na rafovima srpskih supermarketa odavno se ne vodi samo borba za najbolju akciju. Iza svake snižene cene proizvoda, promotivne nalepnice i nagradne igre, odvija se daleko ozbiljnija trka za tržišni udeo i profit u sektoru koji beleži stalni rast.

Kada je reč o poslovnim prihodima, oblast trgovine na malo, osim trgovinom motornim vozilima i motociklima, ne osvaja samo rafove, već i liste kompanija sa najvećim prihodima i neto dobiti.

Prema izveštaju "Sto naj… privrednih društava 2024" Agencije za privredne registre (APR) u 2024. godini, 14 društava iz oblasti maloprodaje ostvarilo je čak 770,9 milijardi dinara poslovnih prihoda, pretežno prodajom robe na domaćem tržištu. To je 13,8 odsto poslovnih prihoda društava sa liste. Među njima je 12 društava sa iskazanim neto dobitkom (kod šest je uvećan u posmatranom periodu), dok su dva društva zabeležila negativan neto rezultat.

Ove brojke pokazuju da trgovina na malo nije samo osnova potrošačke svakodnevice, već i dalje jedan od najotpornijih sektora domaće privrede. Međutim, iza zbirnih iznosa kriju se različite strategije i rezultati, od stabilnog rasta Lidla, preko opreza Delhaizea, do gubitaka Mercatora i manjih trgovinskih lanaca.

Delhaize i Lidl - trka velikih

Delhaize Serbia i Lidl Srbija i dalje su dominantni igrači. Delhaize je u 2024. ostvario 167,36 milijardi dinara prihoda, uz rast od 7,6 odsto. Ipak, rast rashoda od 8,8 odsto pritisnuo je profitabilnost, operativna dobit pala je za 6,1 odsto, a neto dobit za 4,1 odsto, na 7,42 milijarde dinara.

Ovaj rezultat obezbedio je Delhaizeu 10. mesto, na listi "Sto naj…privrednih društava" po visini dobiti u zemlji. Brojke ukazuju da je kompanija očuvala stabilan promet, ali uz tanje marže, što je signal o rastu troškova poslovanja, pre svega kroz finansijski lizing i druge neoperativne troškove. Posebno je indikativno da je kompanija iz plusa u finansijskim aktivnostima prešla u gubitak od 87 miliona dinara, što dodatno potvrđuje promene u troškovnoj strukturi.

Lidl je, s druge strane, uz manji rast prihoda (6,4 odsto) uspeo da poveća profitabilnost, i to značajno. Operativna dobit skočila je 42,9 odsto, dok su gubici iz finansiranja i ostalih aktivnosti smanjeni. Neto dobit je više nego udvostručena, na 4,69 milijardi dinara, time je Lidl sebi obezbedio 27 mesto po neto dobiti na listi 100. Ovaj rezultat sugeriše da je nemački diskonter očigledno uspeo da zadrži troškove pod kontrolom. Zanimljivo je i da je Lidl u istom periodu smanjio broj zaposlenih za 147, što može značiti optimizaciju radne snage i digitalizaciju procesa.

Mercator, primer tržišnog pritiska

Dok vodeći lanci uspešno balansiraju rast prihoda i rashoda, Mercator-S je primer kako rast cena i operativnih troškova može da proguta dobit. Iako su mu prihodi porasli 4,5 odsto na 106,59 milijardi dinara, rashodi su rasli brže,  5,5 odsto. Rezultat je pad operativne dobiti za 20 odsto i prelazak iz pozitivnog rezultata u neto gubitak od 378 miliona dinara.

Primer Mercatora pokazuje da visok promet ne znači nužno i stabilnu dobit, naročito u tržišnom okruženju u kojem potrošači sve pažljivije biraju gde i kako troše.

Trgovinski lanci, poput Univerexporta, Amana, Štampe sistema i Gomexa, nalaze se između rasta prihoda i borbe za profitabilnost.

Ove brojke govore o dva procesa koji se paralelno odvijaju na tržištu: mali i srednji lanci teško drže korak sa konkurencijom diskontera, a rast troškova očigledno dodatno pritiska njihovu profitabilnost.

Iako su prihodi maloprodajnih lanaca rasli, dobit nije rasla istim tempom, što ukazuje da je pritisak troškova i dalje jedan od ključnih izazova. Lanci poput Lidla pokazuju otpornost kroz optimizaciju poslovanja, dok domaći lanci osećaju posledice promene potrošačkih navika i očigledno sve skupljeg poslovanja. 

U praksi, to znači sve oštriju borbu za potrošača, ali i potencijalnu konsolidaciju tržišta, jer manji igrači teško mogu da pariraju velikim sistemima.

Gorivo ili zona tihe stabilnosti

Dok se u sektoru prehrambene maloprodaje vodi otvorena trka, trgovina gorivom beleži stabilne rezultate.  Rast cena naftnih derivata i relativno predvidljivo tržište omogućili su prodavcima goriva da zadrže marže i uvećaju dobit, što ih je učinilo jednim od retkih segmenata trgovine koji su 2024. godinu završili bez većih potresa.

Despositphotos

Najuspešniji među njima bio je Mol Serbia, koji se našao na 18. mestu liste "Sto naj..." kompanija u Srbiji. Kompanija je ostvarila poslovne prihode od 71,47 milijardi dinara, što je rast od 5,4 odsto, dok su rashodi uvećani nešto sporije - 4,9 odsto. Takav odnos omogućio je da poslovna dobit poraste za 24,3 odsto, na 2,15 milijardi dinara, dok je neto dobit uvećana 27,7 odsto, na 1,91 milijardu dinara.

Sličan trend beleži i Lukoil Srbija, koji je 2024. zaključio sa 55,61 milijardom dinara prihoda, što je 19,6 odsto više nego prethodne godine. Uz tek neznatno brži rast rashoda, poslovna dobit skočila je 39,3 odsto, a neto dobit 36 odsto, na 1,27 milijardi dinara. Ipak, za razliku od Mola, Lukoil je smanjio broj zaposlenih za deset, na 140, što može ukazivati na internu reorganizaciju i veću efikasnost poslovanja.

Tržište goriva zaokružuje Eko Serbia, koja je na 75. mestu po visini poslovnih prihoda. Kompanija je ostvarila 26,45 milijardi dinara prihoda, uz rast od 8,7 odsto, dok su rashodi porasli 8,4 odsto. Ipak, bolja kontrola troškova donela je snažan rast dobiti - poslovna dobit uvećana je 46,5 odsto, a neto dobit 55,5 odsto, na 278 miliona dinara.