Zašto cene u marketima nisu jednostavna priča o maržama trgovaca

Građane Srbije u ponedeljak bi trebalo da dočekaju niže cene brojnih proizvoda u marketima, kao deo državne mere ograničavanja trgovačkih marži. Međutim, nasuprot ustaljenom mišljenju da su visoke cene u prodavnicama posledica pohlepnih trgovaca, pojedini stručnjaci ukazuju na to da je stvar ipak složenija i da ne treba izbaciti iz vida činjenicu da na konačnu cenu nekog proizvoda na rafu ne utiče samo apetit maloprodajnog lanca za zaradom.

Još prošle godine Republički zavod za statistiku (RZS) u svojoj analizi pokazao je da su inflaciju u zemlji podgrejali proizvođači i prerađivači hrane, na šta je svojevremeno ukazivala i guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković. Tada su, kako je Bloomberg Adria već pisala, zvanični brojevi pokazali da proizvodnja prehrambenih proizvoda postiže 3,6 puta veću prosečnu stopu bruto marže nego trgovina na malo. Prema zvaničnom izveštaju, najviša stopa bruto marže zabeležena je u proizvodnji pekarskih proizvoda i testenine, čak od 98,8 odsto.

Podaci koje je Bloomberg Adria prikupila iz finansijskih izveštaja nekih od vodećih proizvodnih kompanija na domaćem tržištu takođe su pokazali opštu tendenciju rasta bruto marži na duže staze.

"Ne treba pokazivati prstom samo na jednu grupu privrednika, postoji vrlo kompleksan odnos. Moramo reći da su donete mere ipak bile izbalansirane da ne dođe do prelivanja cena, ne samo na potrošače već i na proizvođače. Očekujemo da efekat bude što manje negativan po samo tržište. To zavisi i od toga koliko će ove privremene mere trajati, da li samo šest meseci ili još šest, ali u kratkom roku očekujemo smanjenje cena koje bi trebalo da pomogne slojevima stanovništva sa ispodprosečnim primanjima", kazao je zamenik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS) Bojan Stanić za TV Bloomberg Adria.

Ekonomista i bivši državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu Dragovan Milićević skrenuo je pažnju na to da "ne može jedan manji proizvođač da uslovljava jedan veliki sistem kad njegov proizvod mora da se nađe na rafu". "Tako nešto možda može da radi samo kompanija ranga jednog Nelta, koji distribuira ključne brendove, ili Atlantic Grupa, koja drži 80 odsto tržišta kafe", dodao je u ranijoj izjavi za Bloomberg Adriju.

 

Sem toga, iz šire slike formiranja konačnih cena ne treba izbaciti ni uticaj poskupljenja sirovina. Poslednji finansijski izveštaj pomenutog Atlantica upravo je to i pokazao, rastuće cene kafe i kakaoa nastavile su da pritiskaju marže hrvatskog prehrambenog giganta, a on je samo jedan od primera.

Kako se nova akcija države razlikuje od prethodne dve

Podsetimo, 24 najveća trgovinska lanca u zemlji prodavaće po nižim cenama proizvode za koje je trgovačka marža dosad bila viša od 20 odsto, a procenjeno je da će ovim od 1. septembra biti obuhvaćeno više hiljada artikala. Ministar finansija Siniša Mali u sredu je objavio da je obavio kupovinu u jednom maloprodajnom objektu i da će isti posetiti i po stupanju na snagu vladine uredbe, kako bi se sam uverio u promenu cena.

Ministar finansija kaže da je uredba o snižavanju trgovačkih marži rezultat razgovora sa predstavnicima trgovačkih lanaca.

"Nismo izašli sa ovim merama protiv trgovinskih lanaca već smo seli sa njima i postigli konačan odgovor. Ne radimo protiv bilo koga, nikome nije cilj da uništava svoju privredu. Od 1. septembra svi će moći da vide da li će ova mera dati rezultate. Tržišna inspelcija biće zadužena za kontrolu", rekao je on-

U Privrednoj komori Srbije je u četvrtak uoči donošenja uredbe o ograničavanju trgovačkih marži, održan drugi sastanak predstavnika 26 trgovinskih lanaca sa ministrom Malim i ministarkom trgovine Jagodom Lazarević, sa ciljem da se zajednički radi na rešenjima usmerenim ka zaštiti standarda građana i očuvanju sektora trgovine.

Obrad Popović, predsednik Grupacije trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo u okviru PKS, istakao je da su na sastanku izneti predlozi radi što efikasnije primene uredbe o ograničavanju marži, koju Vlada Srbije treba u četvrtak da usvoji. Prema njegovim rečima, Vlada je izašla u susret pojedinim konkretnim predlozima trgovaca, saopštila je PKS.

Ministarka Lazarević ocenila je da razgovor nije bio lak, ali da je ostvaren cilj da se zajednički učestvuje u donošenju mera. "Ideja je da saslušamo komentare trgovaca, neke kritike i predloge, istovremeno vodeći računa o cilju i svrsi naših ekonomskih mera koje treba da se, na prvom mestu, reflektuju na cene i samim tim povećaju budžete naših građana." Istakla je i da sa predstavnicima trgovinskih lanaca predstoji zajednički rad na izradi više zakona u oblasti trgovine.

Pre nekoliko dana, tačnije u nedelju, sa državnog vrha stigla je računica da se marže sada "kreću oko 45,2 odsto", kao i da četiri najveća lanca (Delhaize, Lidl, Mercator i Univerexport) generišu 51 odsto ukupne trgovine na malo.

U javnim diskusijama akcenat je proteklih dana stavljen na maloprodajne marže, ali kako je savetnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić naglasio, sada je merom vlade prvi put obuhvaćena i veletrgovina, koja takođe ima visoke marže i koja je kreirala visoke maloprodajne cene. "Kumulativni efekat je limitiran na 20 odsto marže u veletrgovini i maloprodaji, što je dovoljan prostor da, sa visokim nivoom cena koji je nasleđen, i dalje obezbeđuje veliki profit u volumenu. Moraće da se prilagode i odreknu dela profita, ali to je dovoljno da i dalje ostvaruju veliki profit."

Nove mere države stižu posle dve donekle slične akcije, "Bolja cena" i "Najbolja cena", koje su takođe donele sniženja dela artikala u trgovinskim lancima. "Ovo je malo drugačiji set mera od pređašnjih, kada su sprovedene akcije za određeni broj proizvoda, preporuke itd., ali nije bila doneta ovakva uredba, na osnovu koje država može da kontroliše kako se primenjuju nova pravila", rekao je Milićević.

Bloomberg

Ekonomista i direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović ocenjuje da su, tehnički gledano, mere sniženja cena sada daleko bolje postavljene nego prethodna dva puta, "kada smo imali akcije koje su trgovci izigrali".

To će, bez sumnje, uticati na inflaciju, dodaje on, budući da kategorija hrane i bezalkoholnih pića drži veliko učešće u potrošačkoj korpi. Najnovije zvanično očitavanje pokazalo je da je indeks potrošačkih cena neočekivano ponovo iskočio iz ciljanog okvira NBS, dostižući 4,9 odsto. Rastu inflacije najviše je doprinelo voće, a prednjače trešnje, koje su poskupele za 205 odsto. Iz centralne banke nedavno su saopštili da bi inflacija mogla da se vrati u normalu tek krajem 2026. godine.

"A ako uđemo u inflatornu spiralu, to je samo problem za problemom", upozorava Jevtović.

Ipak, sagovornik Bloomberg Adrije skreće pažnju na to da su ovakve državne akcije snižavanja cena u marketima mere "čisto taktičkog nivoa", a ne nekog šireg strateškog.

"Strategiju očigledno nemamo i to je mnogo kompleksnije pitanje za državu. Ako, recimo, uzmemo za primer temu bezbednosti hrane i sigurnosti celog lanca prehrambenog sektora, možemo reći da je to nešto čime se niko u državi ne bavi sigurno već dve-tri decenije unazad, nego se svi bave konsekvencama", kaže Jevtović i dodaje: "Sada se potrefilo da su se konsekvence poklopile sa društveno-političkim kretanjima i onda su marže došle na agendu kao pitanje broj jedan."

Bez dugoročnog plana, teško se izlazi na kraj sa starim izazovima

Sagovornik Bloomberg Adrije napominje da je realno očekivati da će se stvari, po isteku šestomesečnih mera, vratiti na staro. Stoga dodaje da bi težište priče trebalo vratiti na to da će na domaćem tržištu, ovakvom kakvo je sada, uvek presuditi to kakva je elastičnost ponude i tražnje i da će se, u skladu s tim, trošak uvek preliti na nekoga.

 

"Ako ste neelastični, snaga je na vašoj strani. Ona neće biti na strani nekog elastičnog dobavljača koji kaže, na primer, 'dobro, dosad sam uzimao 43 dinara za hleb, ali prihvatiću i 35, samo da preživim', čime se troškovi prelivaju na njega", pojašnjava Jevtović, referišući se na nedavno javno izneti primer marže na ceni hleba.

Bloomberg

Prema njegovim rečima, snaga trenutno svakako stoji na strani najvećih trgovinskih lanaca u zemlji, jer im je dozvoljeno da postupaju po principima neoliberalnog modela bez čvršće institucionalne kontrole. U oktobru prošle godine Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri maloprodajna lanca zbog osnovane pretpostavke da su narušili konkurenciju zaključivanjem restriktivnog sporazuma, ali ostalo je nejasno dokle se u tom postupku stiglo.

"Država se proteklih godina generalno povukla iz maloprodajnog segmenta i fokusirala na privredni rast. U periodu od 2017. godine do izbijanja pandemije virusa korona, pa isključujući dve pandemijske godine i gledajući posle toga naovamo, Srbija je postizala relativno pristojne stope rasta. Tako je povećanje plata moglo da pokrije više cene i nije dolazilo do ozbiljnijeg socijalnog bunta", smatra Jevtović.

Upitan šta bi moglo biti pogodno strateško rešenje za izazove u oblasti trgovine na malo, stručnjak predlaže ulazak države u vlasništvo i partnerstvo sa trgovinskim lancima.

"Dakle, država nikako kao upravljač, već kao delimični vlasnik i samim tim član upravnih i nadzornih odbora. Reč je o modelu koji postoji u razvijenim tržišnim privredama i koji ja u principu vidim i kao naš opšti model rasta i razvoja u budućnosti. Naravno, on istovremeno podrazumeva i otvaranje nekih preduzeća koja su sada u vlasništvu države za upliv kapitala. Tome bi pozitivno doprinelo i listiranje firmi na Beogradskoj berzi, ali, kao što znamo, poljuljano poverenje investitora u domaće tržište kapitala sada je teško povratiti preko noći", zaključio je.

(Ažurirano navodima o usvojenoj uredbi u antrfileu.)