Ko će snositi teret nižih trgovačkih marži

Obuzdavanje trgovačkih marži od 1. septembra postalo je jedan od prioriteta države, koja je nedavno predstavila širi set ekonomskih i socijalnih mera u cilju višeg kvaliteta života građana. Zajedničkog i jasnog odgovora trgovaca na odluku vlasti zasad nema, ali čini se da gotovo niko preterano i ne brine za poslovanje maloprodajnih lanaca u Srbiji. Drugim rečima, široko je usvojeno stanovište da ako trgovci privremeno neće moći da svoje troškove prebace na krajnje kupce, prebaciće ih na druge učesnike u lancu snabdevanja.

Od sledećeg meseca, 24 najveća trgovinska lanca po nižim cenama prodavaće proizvode za koje je trgovačka marža dosad bila viša od 20 odsto (procenjuje se da će ovim biti obuhvaćeno oko 3.000 proizvoda), kazala je ministarka trgovine Jagoda Lazarević u ponedeljak, dodajući da artikli kod kojih je marža već niža od propisane neće poskupeti.

Uredba o ograničavanju marži bi trebalo da bude doneta u četvrtak i da stupi na snagu 1. septembra, na rok od šest meseci. Ministarka je napomenula da država ima mogućnost da meru o ograničavanju marži produži za još šest meseci. "Podsetiću da je u Rumuniji takva mera na snazi više od dve godine", kazala je ona, prenela je Beta.

U razgovoru za Bloomberg Adriju Milićević ističe da važeći zakon o trgovini kaže da je formiranje cene slobodno, osim u segmentu gde država ima pravo da interveniše na polju esencijalnih proizvoda. "Međutim, kada imate ovoliki broj proizvoda, jasno je da to nisu esencijalna dobra."

Prema rečima Lazarević, stvarni cilj mera nije direktna korekcija cena, već ograničavanje marži, koje su ubrzano porasle po izbijanju pandemije virusa korona. Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dan ranije izjavio je da se marže sada "kreću na oko 45,2 odsto", kao i da "četiri najveća lanca, Delhaize, Lidl, Mercator i Univerexport, generišu 51 odsto ukupne trgovine na malo".

Kako je Bloomberg Adria već pisala, srpski maloprodajni lanci nastavili su da povećavaju bruto marže u 2024. godini, uprkos tome što su ostvarili sporiji rast prihoda od prodaje u poređenju sa prethodnim periodima.

Milićević kaže da je sva prilika da će cenu novih mera mnogo više platiti distributeri i proizvođači, nego sami trgovci, koji će tu maržu preraspodeliti. "Tako makar zasad izgleda. Jedino ako se to ne precizira drugačije nekim naknadnim pisanim uputstvima, u šta ne verujem."

Iz Delhaizea, Lidla i Mercatora nisu odmah odgovorili na upite Bloomberg Adrije o tome kakve efekte od novih mera očekuju i kako će na njih odgovoriti. Iz Univerexporta kratko su naveli da je njihovo poslovanje oduvek bilo u skladu sa važećom zakonskom regulativom, kao i da odgovoran odnos prema zajednici, zaposlenima i društvu ostaje njihovg prioritet. "Još uvek smo u očekivanju zvanične verzije uredbe sa svim detaljima", dodali su.

Depositphotos

U međuvremenu, Milićević podseća da je domaće tržište prvo dato velikim lancima, a sada se pokušava na neekonomski način to oduzeti. "Ne branim nikoga, već želim da istaknem da se stvari ne mogu rešiti bez, pre svega, konkurencije, veće ponude i regulative u toj oblasti".

Upitan o potencijalnom efektu ograničavanja trgovačkih marži na kretanje inflacije u zemlji, on je kazao da se boji da će "mnogi drugi faktori uticati na inflaciju, pre svega kroz povećanje cena struje".

Indeks potrošačkih cena u Srbiji je neočekivano skočio u julu na 4,9 odsto. Rastu inflacije najviše je doprinelo voće, a prednjače trešnje, koje su poskupele za 205 odsto. Iz Narodne banke Srbije (NBS) nedavno su saopštili da bi inflacija mogla da se vrati u normalu tek krajem 2026. godine.

Šta je sa malim trgovcima

Komentarišući navode pojedinih predstavnika trgovinskih lanaca da će mere imati razoran uticaj na trgovce i podstaći sivu ekonomiju i nestašice pojedinih proizvoda, ministarka Lazarević je naglasila da se apokaliptični scenariji neće desiti.

 

"I te kako ćemo voditi računa. Uredba predviđa koje će količine robe morati da budu u lagerima da bismo obezbedili stabilnost snabdevanja. Kritikuju kako ćemo da sahranimo male trgovce - ne, mali trgovci i oni koji su najslabiji nisu uopšte obuhvaćeni ovom merom", kazala je ona u intervjuu za Tanjug.

Na ovaj izuzetak osvrnuo se i bivši državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu. "Mali trgovac ima manju maržu, to je tačno, ali ima manju maržu jer ima slabu pregovaračku moć, skuplje nabavlja robu, a njegove cene su vrlo često veće nego što su cene u velikim marketima", podsetio je i ocenio da će najavljena mera, bez dileme, negativno uticati na manje trgovačke firme.

"Ljudi neće više pazariti u prodavnici preko puta, nego će se spremiti da kupuju u velikim marketima jednom nedeljno ili jednom u 10 dana. Danas to već mnogi i rade. Pritom, da naglasim da kod nas 40 odsto trgovine čine pijace i mali trgovci, što je veliki procenat", rekao je Milićević.

Gde su u računici proizvođači

Mada se prethodnih par godina zbog visokih cena mahom upirao prst u trgovačke kompanije, u javnosti se istakla i druga struja mišljenja, koja je za poskupljenja krivila prerađivače hrane. Na to je svojevremeno ukazivala guverner NBS Jorgovanka Tabaković, a potom se do istog zaključka došlo i na osnovu prošlogodišnjeg istraživanja Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Tada su zvanični brojevi pokazali da proizvodnja prehrambenih proizvoda postiže 3,6 puta veću prosečnu stopu bruto marže nego trgovina na malo. Prema ovoj analizi RZS, najviša stopa bruto marže zabeležena je u proizvodnji pekarskih proizvoda i testenine od 98,8 odsto. 

Bloomberg

Milićević odbacuje tvrdnje da su prerađivači uzrok divljanja potrošačkih cena.

"Kada je reč o proizvođačima i isporučiocima, tu je stvar jasna: ne može jedan manji proizvođač da uslovljava jedan veliki sistem kad njegov proizvod mora da se nađe na rafu. Tako nešto možda može da radi samo kompanija ranga jednog Nelta, koji distribuira ključne brendove ili Atlantic Grupa koja drži 80 odsto tržišta kafe", rekao je ekonomista.

Štaviše, kao potencijalni deo epiloga priče oko ograničavanja marži, sagovornik navodi dalje uslovljavanje i gušenje proizvođača (pogotovo onih sa manjom pregovaračkom moći) od strane trgovaca. "Trgovci će žrtvovati profit kao poslednju meru, preduzeće sve da spasu svoje poslovanje koje zavisi od profita. U radikalnijem scenariju moglo bi da dođe i do smanjivanja troškova i otpuštanja radnika. Svi govorimo o marži kao da je to zarada trgovca, a to je njegov operativni dohodak, sa kojim on radi i plaća sve druge troškove".

Milićević zaključuje da, svakako, rukovodstva vodećih trgovinskih lanaca u zemlji imaju razrađene planove za ovakve situacije. "Zato se i ne oglašavaju otvoreno. To su ozbiljne kompanije koje su već napravile godišnje budžete i planove poslovanja i imaju načine da doskoče ovome", zaključio je ekonomista.

(Tekst je ažuriran izjavom Marka Čadeža, predsednika PKS-a.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar