Ko će snositi teret nižih trgovačkih marži

Obuzdavanje trgovačkih marži od 1. septembra postalo je jedan od prioriteta države, koja je nedavno predstavila širi set ekonomskih i socijalnih mera u cilju višeg kvaliteta života građana. Zajedničkog i jasnog odgovora trgovaca na odluku vlasti zasad nema, ali čini se da gotovo niko preterano i ne brine za poslovanje maloprodajnih lanaca u Srbiji. Drugim rečima, široko je usvojeno stanovište da ako trgovci privremeno neće moći da svoje troškove prebace na krajnje kupce, prebaciće ih na druge učesnike u lancu snabdevanja.

Od sledećeg meseca, 24 najveća trgovinska lanca po nižim cenama prodavaće proizvode za koje je trgovačka marža dosad bila viša od 20 odsto (procenjuje se da će ovim biti obuhvaćeno oko 3.000 proizvoda), kazala je ministarka trgovine Jagoda Lazarević u ponedeljak, dodajući da artikli kod kojih je marža već niža od propisane neće poskupeti.

Uredba o ograničavanju marži bi trebalo da bude doneta u četvrtak i da stupi na snagu 1. septembra, na rok od šest meseci. Ministarka je napomenula da država ima mogućnost da meru o ograničavanju marži produži za još šest meseci. "Podsetiću da je u Rumuniji takva mera na snazi više od dve godine", kazala je ona, prenela je Beta.

Kakve efekte može da ima ograničenje marži sa 45 odsto na 20 odsto Bojan Stanić, zamenik direktora Sektora za strateške analize PKS rekao je za Bloomberg Adria TV da kada su se pojavili prvi inflatorni pritisci u jesen 2021, koji su eskalirali tokom rata u Ukrajini, oni su ukazivali na vrlo kompleksan lanac kreiranja vrednosti, od primarne poljoprivredne proizvodnje i stočarstva do finalnih proizvoda koje kupujemo u maloprodaji. "Ne treba pokazivati prstom samo na jednu grupu privrednika, postoji vrlo kompleksan odnos, ali je činjenica da mi sada, pored potrebe države da podrži socijalnu stabilnost u zemlji, opet imamo rastući talas inflacije, ali to nije slučaj samo u Srbiji. Moramo reći da su donete mere ipak bile izbalansirane da ne dođe do prelivanja cena, ne samo na potrošače, već i na proizvođače. Očekujemo da efekat bude što manje negativan po samo tržište, iako će određenih posledica biti. To zavisi i od toga koliko će ove privremene mere trajati, da li samo šest meseci ili još šest, ali u kratkom roku očekujemo smanjenje cena koje bi trebalo da pomogne slojevima stanovništva sa ispodprosečnim primanjima", kazao je on. Kako je dodao, deo novca koji će oni uštedeti će na kraju ipak završiti u potrošnjii i samim tim neće doći do većih negativnih efekata po privredni sistem. Time se, ocenjuje Stanić, podržava domaća potrošnja koja, pored infrastrukturnih projekata, predstavlja glavni izvor rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije na srednji rok. Kada je reč o negativnim efektima, državni intervencionizam se definitivno odražava na tržište, naveo je. "Imaćemo situaciju da će trgovci biti više opterećeni rastućim troškovima na koje su se i prethodno žalili, porast troškova radne snage, zakupa, cene energenata, kao i nabavke proizvoda koje prodaju u svojim maloprodajnim objektima. Akcenat je na maloprodavcima, ne samo u Srbiji, već i u zemljama EU, i mere koje je vlada donela uzele su u obzir praksu koja je primenjena u Mađarskoj i Rumuniji. Stopa inflacije kod nas je 4,9 odsto, u Rumuniji je skoro osam odsto i svugde u regionu jugoistočne Evrope i ovog dela centralne Evrope, ako uključimo Mađarsku, Austriju, Češku i Slovačku, inflacija je značajno iznad proseka EU koji iznosi dva odsto." Ivan Nikolić, savetnik Ekonomskog instituta kaže da je cilj, pre svega, da se pomogne ugroženom stanovništvu sa ispodprosečnim primanjima, ali i generalno da se na neki način suzbije talas inflacije koji probio granicu koju je postavila NBS. "Kada govorimo o efektima, cenimo da će efekat u kratkom roku biti spuštanje cena. Videćemo koliko, da li će to biti dvocifreno ili nešto više ili manje, ali biće značajno i definitivno ćemo uočiti taj efekat. Koliko će to trajati, videćemo. Predsednik je prilikom predstavljanja ovog programa rekao da je jedan od četiri velika lanca ulazeći na naše tržište ušao sa maržama od 18 odsto, slično maržama sa kojima posluje u regionu, ali pre svega u zemljama zapadne Evrope, ali se vrlo brzo prilagodio našoj praksi i približio se lideru na tržištu, koji diktira maksimalne marže. Kada govorimo o nekim novim troškovima ili pritiscima na trgovinu, kompanije će morati da se prilagode novim okolnostima, ali to neće biti problematično u meri koja bi ugrozila njihovo poslovanje, investicije i poslovne perspektive", rekao je Nikolić. Prema njegovim rečima, veletrgovina, koja takođe ima visoke marže i koja je kreirala visoke maloprodajne cene, sada je prvi put obuhvaćena nekom merom vlade, što dosad nije bio slučaj i što je jako bitno. "Kumulativni efekat je limitiran na 20 odsto marže u veletrgovini i maloprodaji, što je dovoljan prostor da, sa visokim nivoom cena koji je nasleđen, i dalje obezbeđuje veliki profit u volumenu. Moraće da se prilagode i odreknu dela profita, ali to je dovoljno da i dalje ostvaruju veliki profit. Moramo imati u vidu činjenicu da, kada oslobodite jedan deo dohotka, pretpostavljamo da će potrošači sa raspoloživim dohotkom moći da kupe više robe." Ceo intervju poslušajte u videu na vrhu članka.

U razgovoru za Bloomberg Adriju Milićević ističe da važeći zakon o trgovini kaže da je formiranje cene slobodno, osim u segmentu gde država ima pravo da interveniše na polju esencijalnih proizvoda. "Međutim, kada imate ovoliki broj proizvoda, jasno je da to nisu esencijalna dobra."

Prema rečima Lazarević, stvarni cilj mera nije direktna korekcija cena, već ograničavanje marži, koje su ubrzano porasle po izbijanju pandemije virusa korona. Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dan ranije izjavio je da se marže sada "kreću na oko 45,2 odsto", kao i da "četiri najveća lanca, Delhaize, Lidl, Mercator i Univerexport, generišu 51 odsto ukupne trgovine na malo".

Kako je Bloomberg Adria već pisala, srpski maloprodajni lanci nastavili su da povećavaju bruto marže u 2024. godini, uprkos tome što su ostvarili sporiji rast prihoda od prodaje u poređenju sa prethodnim periodima.

Milićević kaže da je sva prilika da će cenu novih mera mnogo više platiti distributeri i proizvođači, nego sami trgovci, koji će tu maržu preraspodeliti. "Tako makar zasad izgleda. Jedino ako se to ne precizira drugačije nekim naknadnim pisanim uputstvima, u šta ne verujem."

Iz Delhaizea, Lidla i Mercatora nisu odmah odgovorili na upite Bloomberg Adrije o tome kakve efekte od novih mera očekuju i kako će na njih odgovoriti. Iz Univerexporta kratko su naveli da je njihovo poslovanje oduvek bilo u skladu sa važećom zakonskom regulativom, kao i da odgovoran odnos prema zajednici, zaposlenima i društvu ostaje njihovg prioritet. "Još uvek smo u očekivanju zvanične verzije uredbe sa svim detaljima", dodali su.

Depositphotos

U međuvremenu, Milićević podseća da je domaće tržište prvo dato velikim lancima, a sada se pokušava na neekonomski način to oduzeti. "Ne branim nikoga, već želim da istaknem da se stvari ne mogu rešiti bez, pre svega, konkurencije, veće ponude i regulative u toj oblasti".

Upitan o potencijalnom efektu ograničavanja trgovačkih marži na kretanje inflacije u zemlji, on je kazao da se boji da će "mnogi drugi faktori uticati na inflaciju, pre svega kroz povećanje cena struje".

Indeks potrošačkih cena u Srbiji je neočekivano skočio u julu na 4,9 odsto. Rastu inflacije najviše je doprinelo voće, a prednjače trešnje, koje su poskupele za 205 odsto. Iz Narodne banke Srbije (NBS) nedavno su saopštili da bi inflacija mogla da se vrati u normalu tek krajem 2026. godine.

Šta je sa malim trgovcima

Komentarišući navode pojedinih predstavnika trgovinskih lanaca da će mere imati razoran uticaj na trgovce i podstaći sivu ekonomiju i nestašice pojedinih proizvoda, ministarka Lazarević je naglasila da se apokaliptični scenariji neće desiti.

 

"I te kako ćemo voditi računa. Uredba predviđa koje će količine robe morati da budu u lagerima da bismo obezbedili stabilnost snabdevanja. Kritikuju kako ćemo da sahranimo male trgovce - ne, mali trgovci i oni koji su najslabiji nisu uopšte obuhvaćeni ovom merom", kazala je ona u intervjuu za Tanjug.

Na ovaj izuzetak osvrnuo se i bivši državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu. "Mali trgovac ima manju maržu, to je tačno, ali ima manju maržu jer ima slabu pregovaračku moć, skuplje nabavlja robu, a njegove cene su vrlo često veće nego što su cene u velikim marketima", podsetio je i ocenio da će najavljena mera, bez dileme, negativno uticati na manje trgovačke firme.

"Ljudi neće više pazariti u prodavnici preko puta, nego će se spremiti da kupuju u velikim marketima jednom nedeljno ili jednom u 10 dana. Danas to već mnogi i rade. Pritom, da naglasim da kod nas 40 odsto trgovine čine pijace i mali trgovci, što je veliki procenat", rekao je Milićević.

Gde su u računici proizvođači

Mada se prethodnih par godina zbog visokih cena mahom upirao prst u trgovačke kompanije, u javnosti se istakla i druga struja mišljenja, koja je za poskupljenja krivila prerađivače hrane. Na to je svojevremeno ukazivala guverner NBS Jorgovanka Tabaković, a potom se do istog zaključka došlo i na osnovu prošlogodišnjeg istraživanja Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Tada su zvanični brojevi pokazali da proizvodnja prehrambenih proizvoda postiže 3,6 puta veću prosečnu stopu bruto marže nego trgovina na malo. Prema ovoj analizi RZS, najviša stopa bruto marže zabeležena je u proizvodnji pekarskih proizvoda i testenine od 98,8 odsto. 

Bloomberg

Milićević odbacuje tvrdnje da su prerađivači uzrok divljanja potrošačkih cena.

"Kada je reč o proizvođačima i isporučiocima, tu je stvar jasna: ne može jedan manji proizvođač da uslovljava jedan veliki sistem kad njegov proizvod mora da se nađe na rafu. Tako nešto možda može da radi samo kompanija ranga jednog Nelta, koji distribuira ključne brendove ili Atlantic Grupa koja drži 80 odsto tržišta kafe", rekao je ekonomista.

Štaviše, kao potencijalni deo epiloga priče oko ograničavanja marži, sagovornik navodi dalje uslovljavanje i gušenje proizvođača (pogotovo onih sa manjom pregovaračkom moći) od strane trgovaca. "Trgovci će žrtvovati profit kao poslednju meru, preduzeće sve da spasu svoje poslovanje koje zavisi od profita. U radikalnijem scenariju moglo bi da dođe i do smanjivanja troškova i otpuštanja radnika. Svi govorimo o marži kao da je to zarada trgovca, a to je njegov operativni dohodak, sa kojim on radi i plaća sve druge troškove".

Milićević zaključuje da, svakako, rukovodstva vodećih trgovinskih lanaca u zemlji imaju razrađene planove za ovakve situacije. "Zato se i ne oglašavaju otvoreno. To su ozbiljne kompanije koje su već napravile godišnje budžete i planove poslovanja i imaju načine da doskoče ovome", zaključio je ekonomista.

(Tekst je ažuriran izjavom Marka Čadeža, predsednika PKS-a.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar