Inflacija u julu neočekivano dostigla novi rekord za ovu godinu

Inflaciju su i prethodnih meseci najviše gurale cene hrane - u junu, hrana je bila za 6,7 odsto skuplja nego pre godinu dana, a rast je predvodila cena voća. To je slučaj i u julu, pokazuje novi izveštaj RZS - voće ostaje kategorija koja beleži najveće godišnje poskupljenje, a u julu je ono iznosilo 35,9 odsto. Za godinu dana, značajno su poskupeli kafa, čaj i kakao, čija je cena u julu bila za 27 odsto veća nego pre 12 meseci.

Nove državne mere u maloprodaji

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novi set ekonomskih mera od 1. septembra, koji će doneti "niže cene najvažnijih proizvoda u trgovinskim lancima, kao i povoljnije kredite za građane". 

Depositphotos

"Verujem da će rezultat biti ukupno smanjenje cena, ali ne po pojedinom proizvodu, to će biti 1.000 proizvoda. Marža mora biti niža i očekujem da ukupno cene u Srbiji dovedemo da padnu više od 15 do 20 odsto. Pre svega govorim o ovom prehrambenom delu: žitaricama, hlebu, ulju, brašnu i svemu drugom što je neophodno za svakodnevni život, ali i o bezalkoholnim pićima, da sve to padne do 20 odsto i, verujte, uspećemo", rekao je Vučić u nedelju na TV Pink.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da administrativne mere ne mogu trajno rešiti problem visokih cena, jer, kako kaže, da su efikasne, ceo svet bi ih koristio.

"Legitimno je da vlast interveniše u kriznim okolnostima. Neekonomske mere ne mogu istovremeno obezbediti i snabdevenost i niske cene, jer to vodi ili smanjenju proizvodnje, sužavanju asortimana ili padu kvaliteta. Veštačko snižavanje cena može imati ozbiljne posledice – od bankrota pojedinih firmi do pada kvaliteta proizvoda", rekao je Savić za Bloomberg Adriju.

Uporna inflacija drži kamate nepromenjenim

Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je na poslednjem sastanku da referentnu kamatnu stopu ostavi na istom nivou od 5,75 odsto. Nepromenjene su ostale i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto), saopštila je NBS. Ključni razlog takve odluke su, kako se navodi, protekcionističke mere vodećih svetskih ekonomija i njihov uticaj na inflaciju i privredni rast.

Smanjenje kamatnih stopa odlaže verovatno upravo rast inflacije, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. Nakon prethodnog, julskog, sastanka, iz centralne banke su objasnili da su cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe), koje su nedavno dostigle rekord, uz efekte prošlogodišnje suše i smanjenu ponudu voća i povrća, "dovele do toga da cene hrane na domaćem tržištu prethodnih meseci ubrzaju međugodišnju dinamiku rasta".

Kako je Bloomberg Adria već pisala, trend sezonskih letnjih poskupljenja hrane traje već nekoliko godina i izaziva zabrinutost potrošača, pogotovo ako se ima u vidu to da je Srbija poljoprivredna zemlja, sa jednim od najvećih udela obradivog zemljišta po glavi stanovnika u Evropi. "Strateški promašaj srpske proizvodnje hrane je to što smo poslednjih godina u velikoj meri postali uvozno zavisni, tako da cene hrane više ne zavise isključivo od domaće proizvodnje i prehrambene industrije, već u velikoj meri od uvoza", rekao je agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Za naredne mesece ekonomisti prognoziraju postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti ciljanog okvira NBS. Novi izveštaj o inflaciji centralni bankari predstaviće kasnije ove nedelje.