Novi rast inflacije u Srbiji verovatno odlaže smanjenje kamatnih stopa

Narodna banka Srbije (NBS) zasad će verovatno ostaviti kamatne stope nepromenjenim, nastavljajući da vodi politiku opreznosti, nakon što su poslednji podaci pokazali da je inflacija u zemlji ponovo dobila na zamahu.

Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg očekuju da će izvršni odbor centralne banke u četvrtak zadržati referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto. Isti scenario predviđaju i za sastanak u septembru, a smanjenje troškova zaduživanja vide kao potencijalnu opciju za oktobar. Tada bi kamatna stopa mogla da padne za 25 baznih poena, što bi bio prvi rez kamata posle više od godinu dana, pokazala je anketa koja je sprovedena od 31. jula do 5. avgusta.

NBS je poslednji put relaksirala monetarnu politiku u septembru prošle godine kada je ključnu stopu spustila za četvrtinu procentnog poena. Na nepromenjenim nivoima već mesecima zadržava i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).

Nakon prethodnog, julskog sastanka, iz centralne banke su objasnili da su cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe), koje su nedavno dostigle rekord, uz efekte prošlogodišnje suše i smanjenu ponudu voća i povrća, "dovele do toga da cene hrane na domaćem tržištu prethodnih meseci ubrzaju međugodišnju dinamiku rasta". Nagovestili su da bi ovogodišnja poljoprivredna sezona u Srbiji mogla biti ispod proseka, ističući podatke Republičkog zavoda za statistiku (RZS) koji ukazuju na to da su ovogodišnji prinosi pojedinih ranih sorti voća bili niži od prošlogodišnjih.

Sem toga, izvršni odbor je istakao da i dalje postoji neizvesnost u pogledu protekcionističkih mera vodećih svetskih privreda i sukoba na Bliskom istoku.

Inače, o monetarnoj politici u Srbiji nedavno se oglasila i rejting agencija Fitch, kada je potvrdila pozitivne izglede za ulazak zemlje u investicioni rang. Njihovi analitičari tada su izneli prognozu da će NBS smanjiti ključnu kamatnu stopu za 25 baznih poena u 2025. i za 100 baznih poena u 2026. godini.

Inflacija skočila u junu, očekuje se postepeno hlađenje

Bloomberg

Izveštaj o kretanju inflacije u julu RZS će objaviti sledeće nedelje, a junski podaci pokazali su da je godišnja inflacija iskočila iz ciljanog okvira NBS od tri ± 1,5 odsto. Iznosila je 4,6 odsto, čime je prekinuta silazna putanja od početka godine.

Na ukupan rast potrošačkih cena najviše je uticao skok u kategoriji voća (koje je poskupelo za čak 31,6 odsto međugodišnje) i povrća, kao i usporavanje pada cena naftnih derivata. "U određenoj meri kretanju međugodišnje inflacije u junu doprinela je i niska prošlogodišnja baza", napomenuli su centralni bankari.

Na mesečnom nivou, rast potrošačkih cena na domaćem tržištu u junu je iznosio 0,9 odsto, uz takođe najveći doprinos cena voća, ali i usluga, mesa i naftnih derivata. "Nepovoljne vremenske prilike u junu, visoke temperature i izuzetno male količine padavina, odrazile su se na mesečni rast cena voća od 11,4 odsto, koji je bio veći u odnosu na višegodišnja prosečna ostvarenja, kao i na izostanak sezonski uobičajenog pada cena povrća."

Na međugodišnjem nivou, bazna inflacija je u junu neznatno ubrzala u odnosu na maj i iznosila je 4,7 odsto.

 

Kako je Bloomberg Adria već pisala, trend sezonskih letnjih poskupljenja hrane traje već nekoliko godina i izaziva zabrinutost potrošača, pogotovo ako se ima u vidu to da je Srbija poljoprivredna zemlja, sa jednim od najvećih udela obradivog zemljišta po glavi stanovnika u Evropi. "Strateški promašaj srpske proizvodnje hrane je to što smo poslednjih godina u velikoj meri postali uvozno zavisni, tako da cene hrane više ne zavise isključivo od domaće proizvodnje i prehrambene industrije, već u velikoj meri od uvoza", rekao je agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Za naredne mesece ekonomisti prognoziraju postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti ciljanog okvira NBS.

Prema Blombergovoj anketi, očekuje se da bi julsko očitavanje moglo da donese blago smanjenje, na 4,5 odsto. Za avgust se takođe predviđa skroman pad, na 4,4 odsto.

Podsetimo, posle dve državne akcije "Bolja cena" i "Najbolja cena", srpski državni vrh najavio je novi set ekonomskih mera od 1. septembra, kojim se, između ostalog, predviđaju niže cene najvažnijih proizvoda u trgovinskim lancima.

"Nećemo dozvoliti različitim lancima da nam nude dezodorans, koji inače ljudi malo kupuju, pa sad prodaju po nižim cenama. Ne, nego ćemo ići na najvažnije proizvode. Ne kažem da će baš svi da budu u tome, ali svi koji tu budu bili biće izuzetno važni proizvodi i deo potrošačke korpe. Dakle, to je ono čime hoćemo svakom čoveku u Srbiji da pomognemo", rekao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gostujući na RTS-u.

Mere, koje bi trebalo da dovedu do zaustavljanja rasta cena osnovnih životnih namirnica i snižavanja marži trgovaca, prema najavama ministarke unutrašnje i spoljne trgovine Jagode Lazarević, biće uskoro obelodanjene. Ona je 25. jula rekla da će biti kombinovano nekoliko mera koje će imati i srednjoročni i dugoročni efekat. "Ne planiramo neke blic akcije koje će imati kratko delovanje od, recimo, mesec dana i koje će obuhvatiti manji broj proizvoda i da se, kada to prođe, stvari vrate na prethodno stanje. Ne, ovo će biti nešto što će biti temeljnije i horizontalno i vertikalno", naglasila je ona za Tanjug.

Depositphotos

Navela je i da veruje da će mere biti efikasne i da će se, ukoliko to ne bude slučaj, menjati sve dok se ne nađe model koji će biti efikasniji.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je u razgovoru za Bloomberg Adriju da administrativne mere ne mogu trajno rešiti problem visokih cena, jer, kako je rekao, da su efikasne, ceo svet bi ih koristio. "Legitimno je da vlast interveniše u kriznim okolnostima. Neekonomske mere ne mogu istovremeno obezbediti i snabdevenost i niske cene, jer to vodi ili smanjenju proizvodnje, sužavanju asortimana ili padu kvaliteta. Veštačko snižavanje cena može imati ozbiljne posledice: od bankrota pojedinih firmi do pada kvaliteta proizvoda."

Prema njegovim rečima, da bi se pomoglo građanima, potrebna je odgovarajuća socijalna politika, ali i racionalno ponašanja svih aktera: države, proizvođača i potrošača.

"Na Zapadu čak i bogati ljudi gledaju akcije i traže kusur. I to nije pitanje novca, već ekonomske kulture", zaključio je.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar