NBS ne popušta - kamate iste već 20. mesec zaredom

Narodna banka Srbije (NBS) zadržala je ključne kamatne stope na dosadašnjim nivoima, čime su troškovi zaduživanja ostali isti 20. mesec zaredom, odražavajući oprezan stav centralne banke u periodu pojačanih svetskih neizvesnosti, ali i u svetlu isteka vladine odluke kojom su trgovačke marže tokom šest meseci bile ograničene.

Izvršni odbor NBS odlučio je na sednici u četvrtak da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).

"Prilikom donošenja navedene odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje", saopštili su centralni bankari.

Odluka centralne banke bila je u skladu s očekivanja ekonomista koje je anketirao Bloomberg, a koji prognoziraju da će referentna kamatna stopa zadržati trenutnu vrednost i u naredna dva meseca.

Ranije ove godine porasle su nade da će 2026. doneti spuštanje troškova zaduživanja, budući da je NBS pauzirala ciklus ublažavanja monetarne politike još krajem 2024. godine. Međutim, sa izbijanjem rata na Bliskom istoku, pojedini stručnjaci ukazali su na mogućnost da bi monetarna politika čak mogla da se zaoštri. Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić prošlog meseca je rekao da, ukoliko cene energenata ostanu duže na visokom nivou, nije isključeno povećanje referentne kamatne stope, s tim da to ne bi moglo da spreči uticaj svetskih cena energenata na inflaciju, ali utiče na suzbijanje rasta inflacionih očekivanja i može da ublaži sekundarne efekte, to jest prelivanja na druge proizvode. 

Inflacija u zemlji proteklih meseci držala se ispod centralne vrednosti ciljanog okvira NBS (3±1,5 odsto). Izveštaj za februar (ujedno i poslednji koji je došao u okolnostima ograničenih trgovinskih marži na deo proizvoda u Srbiji) očitao je inflaciju na nivou od 2,5 odsto. Vlada je, podsetimo, prošle godine donela uredbu kojom su marže u trgovini na veliko i malo ograničene na 20 odsto tokom šest meseci, počevši od 1. septembra. Dokument, koji je donet u nameri da građani kupuju po nižim cenama, a da tržište ostane stabilno i održivo, četiri puta je menjan, prvenstveno usled pritisaka trgovaca na proizvođače i dobavljače. Već u prvom mesecu primene vladinih mera, inflacija je značajno spuštena - sa avgustovskih 4,7 odsto na 2,9 koliko je iznosila u septembru.

Depositphotos

"U skladu s očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija je početkom ove godine nastavila da se kreće ispod centralne vrednosti cilja, i u februaru je iznosila 2,5 odsto. Pritom, cene hrane i bezalkoholnih pića su nastavile da beleže međugodišnji pad koji je u februaru iznosio 0,7 odsto, što je u velikoj meri rezultat primene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su u periodu od septembra prethodne do marta tekuće godine bile ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji", potvrdila je NBS u saopštenju od četvrtka.

Kako je dodala, pretpostavka februarske projekcije bila je da će donošenje sistemskih zakona koji imaju za cilj da spreče pojavu nepoštenih trgovačkih praksi doprineti da se trgovačke marže ne vrate na nivo pre donošenja pomenute uredbe, ali da će se zbog niske baze iz prošle godine po osnovu primene uredbe, inflacija od septembra ove godine kretati oko nivoa od četiri odsto. 

Mada zvanični podaci za mart još nisu objavljeni, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je saopštio da je stopa inflacije, prema preliminarnim podacima, u martu iznosila 2,8 odsto, što je blagi skok u odnosu na februar.

Spoljašnji rizici

NBS pretpostavlja da svetske cene nafte i drugih energenata, kao i drugih primarnih proizvoda neće beležiti veći rast. "Međutim, dodatno zaoštravanje geopolitičkih tenzija i izbijanje sukoba na Bliskom istoku znatno je povećalo svetsku cene nafte u prethodnih mesec i po dana, a odrazilo se i na cene ostalih energenata. Pritom, imajući u vidu da je Srbija neto uvoznik energenata, rast cena nafte se odražava i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu, ali će efekti na ukupnu inflaciju zavisiti od dužine i intenziteta trajanja sukoba."

Aktuelna svetska dešavanja i rast cene nafte mogu nepovoljno uticati i na cene kontejnerskog transporta, mineralnih đubriva, lance snabdevanja, investiciono i potrošačko poverenje, kao i tokove robe i kapitala, koji su i pre izbijanja najnovije krize bili pod određenim pritiskom zbog jačanja protekcionizma u najvećim svetskim ekonomijama, ističu centralni bankari. Prema njihovim rečima, kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, sukob na Bliskom istoku je povećao neizvesnost u vezi sa izgledima američke i evropske inflacije i ekonomske aktivnosti i otežao procenu budućih odluka monetarnih politika američkih Federalnih rezervi (Fed) i Evropske centralne banke (ECB).

Bloomberg

"U takvim okolnostima, kreatori ekonomske politike u Srbiji koordinirano sprovode mere u cilju očuvanja cenovne stabilnosti i ublažavanja negativnih efekata eksternih šokova. Država je već preduzela mere usmerene na ograničavanje rasta cena naftnih derivata na domaćem tržištu - zabranila je izvoz naftnih derivata i smanjila akcize na gorivo, što treba da ograniči i sekundarne efekte prelivanja na ostale cene, a time i da spreči da dođe do znatnijeg rasta inflatornih pritisaka", napominje centralna banka.

NBS stoga "nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa", a ukoliko proceni da rast svetske cene nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, reagovaće "svim raspoloživim instrumentima".

Pritom, rezultati martovskih anketa ukazuju da su kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i dalje oko centralne vrednosti cilja, a očekivanja privrede u granicama cilja.

Kada je reč o ekonomskoj aktivnosti, nakon izazova početkom godine, pre svega u sektorima proizvodnje naftnih derivata i hemijske industrije, u februaru je ostvareno poboljšanje, čemu je najviše doprineo uslužni sektor, kao i ponovno pokretanje rada rafinerije u Pančevu krajem januara. "Očekuje se da će pronalaženje dugoročno održivog rešenja za nesmetano poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS) dodatno podržati privredni rast u nastavku godine. Pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda očekuje se od potrošnje i investicija u osnovna sredstva, uz značajnu ulogu realizacije investicionih projekata u okviru programa Skok u budućnost - Srbija Expo 2027, dok se u 2027. godini očekuje i pozitivan doprinos neto izvoza usled održavanja specijalizovane izložbe Expo."

Tokom prethodne godine rast kreditne aktivnosti omogućen povoljnim uslovima kreditnog zaduženja je pružao značajnu podršku privrednom rastu, naglašava NBS, a slični trendovi se nastavljaju i u ovoj godini imajući u vidu da je rast kreditne aktivnosti u februaru ubrzao na 16,4 odsto međugodišnje posmatrano. "Ipak, privredna aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti izazvane geopolitičkim i trgovinskim tenzijama i rastom cena energenata, što može da se negativno odrazi na investiciono i potrošačko poverenje i tokove kapitala."

U značajno izmenjenim okolnostima u odnosu na prethodnu, februarsku projekciju inflacije i bruto domaćeg proizvoda, NBS trenutno ocenjuje održivost aktuelnih projekcija i izrađuje različita scenarija kako bi se što bolje sagledali potencijalni rizici i obezbedila blagovremena i adekvatna reakcija monetarne politike ukoliko se proceni da je potrebna da bi se održala cenovna stabilnost u srednjem roku.

(Ažurirano kroz tekst.)