Kamatne stope u Americi ostaju nepromenjene, saopštili su zvaničnici Federalnih rezervi, ali su takođe istakli da je uočeno usporavanje američke privrede, što bi moglo da ih navede da u budućnosti snize troškove zaduživanja. "Iako promene u neto izvozu i dalje utiču na podatke, nedavni pokazatelji sugerišu da je rast ekonomske aktivnosti usporen u prvoj polovini godine", navodi se u saopštenju. Fed je prethodno opisivao privredni rast kao "snažan".
Federalni komitet za otvoreno tržište (FOMC) glasao je sa devet prema dva u sredu za zadržavanje referentne kamatne stope na federalne fondove u opsegu od 4,25 odsto do 4,5 odsto, kao i na svakom prethodnom sastanku ove godine. Za snižavanje kamatnih stopa od 0,25 odsto glasali su guverneri Christopher Waller i Michelle Bowman. Neprihvatanje odluke od strane Wallera i Bowman predstavlja prvi put od 1993. da su dva člana Odbora guvernera glasala protiv odluke komiteta. FOMC čine sedam guvernera i pet od dvanaest predsednika regionalnih banaka rezervi.
Prinosi na obveznice su opali nakon odluke, dok su S&P500 i dolar i dalje rasli. Većina čelnika u Fedu smatra da treba sačekati sa smanjenjem kamata kako bi se procenio uticaj carina na inflaciju. Nekoliko njih je takođe naglasilo da jako tržište rada dozvoljava da sačekaju još malo pre nego što snize kamatne stope.
Bloomberg
Američki predsednik Donald Trump je prethodno pritiskao Fed da smanji kamatne stope, a često ih kritikuje što, po njegovom mišljenju, ne reaguju dovoljno brzo. Zvaničnici američke centralne banke su ponovili stav da je tržište rada "jako", a inflacija "donekle povišena". Izostavljena je ranija tvrdnja da se ublažava povišena ekonomska neizvesnost, već su samo podsetili da je povišena. To je prvi put od 1993. godine da su dva člana Odbora guvernera glasala protiv odluke komiteta. FOMC čine sedam guvernera i pet od dvanaest predsednika regionalnih banaka rezervi.
Waller je u martu ove godine glasao protiv odluke da se uspori smanjenje bilansa stanja banke, dok je Bowman u septembru bila protiv smanjenja stope za pola procentnog poena, dok se sada zalaže za smanjenje od 0,25 odsto.
Uticaj carina
Mesecima unazad, zvaničnici Feda pripremaju se za rast nezaposlenosti i inflacije, što je očekivana posledica agresivnog niza carina koje je uvela Trumpova administracija.
Podaci objavljeni u sredu pokazali su da je bruto domaći proizvod porastao za tri odsto u drugom kvartalu, nakon što je u prethodnom periodu zabeležen pad od 0,5 odsto. Do ove promene došlo je pre svega zbog unapred uvezenih proizvoda u prvom kvartalu, kako bi se izbegli efekti carina. Potrošnja građana rasla je najsporije u uzastopnim kvartalima još od početka pandemije. Međutim, carine zasad nisu imale značajan uticaj na inflaciju i podatke o zaposlenosti.
Inflacija je bila ispod očekivanja peti mesec zaredom u junu, iako su skočile cene robe direktno pogođene carine, uključujući igračke, odeću i elektroniku. Nezaposlenost je pala na 4,1 odsto, pošto je smanjen broj imigranata doveo do opadanja ponude radne snage. Waller je upozorio da su privatni sektorski poslovi pokazali znake slabljenja, što je doprinelo njegovom protivljenju da kamatne stope ostanu nepromenjene.
U junu su projekcije pokazale da su dva donosioca odluka predvidela tri smanjenja ove godine, dok je još osam očekivalo po dva smanjenja. Investitori su očekivali da će kamatne stope ostati nepromenjene, ali postoji 60 odsto šanse za smanjenje u septembru.
Guvernerka Adriana Kugler nije prisustvovala sastanku iz privatnih razloga, saopštio je portparol Feda.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...