Saznajemo: Tropic maloprodaja stiže u Srbiju - da li će novi igrači promešati karte?

Dva nova, velika, trgovinska lanca iz regiona trebalo bi uskoro da se pojave u Srbiji. Prema saznanjima Bloomberg Adrije, Tropic maloprodaja iz Banjaluke otvoriće nekoliko objekata u Beogradu i Novom Sadu. Sličan plan ima i jedan od vodećih maloprodajnih lanaca u Severnoj Makedoniji, Stokomak. Od novih igrača očekuje se da barem malo "promešaju karte" i ojačaju očigledno slabu konkurenciju na srpskom tržištu.

O lošem stanju u maloprodaji svedoči postupak protiv četiri maloprodajna lanca u Srbiji koji je u petak pokrenula Komisija za zaštitu konkurencije. Kako su naveli, postoji osnovana pretpostavka da su četiri lanca narušili konkurenciju zaključivanjem restriktivnog sporazuma. 

Ako se dokaže da su iste cene za 35 proizvoda deo dogovora između Delhaizea, Mercatora, Univerexporta i DIS-a, u nameri da spreče konkurenciju, platiće kaznu najviše 10 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda.

Komisija je u obrazloženju odluke o pokretanju postupka navela da je tržište maloprodaje u Srbiji ostvarilo vrednosni rast od 7,2 odsto od aprila 2023. do marta 2024. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je količinski tržište zabeležilo blagi pad od 1,9 odsto.

 

 

U istom periodu godišnja stopa inflacije iznosila je pet odsto, ali je porast cena u maloprodaji bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka, što ukazuje na značajno povećanje cena koje je iznad očekivanog nivoa, navedeno je u analizi Komisije za zaštitu konkurencije objavljene na sajtu te institucije.

 

 

Da bi dolazak novih trgovinskih lanaca onemogućio ovakve scenarije, smatra i ekonomista Aleksandar Stevanović. On kaže za Bloomberg Adriju da će jedino novi igrači "protresti "srpsko tržište.

"Ovakva reakcija Komisije za zaštitu konkurencije nastala je zbog pritiska javnosti. Vlast je morala da prodrma nadležne institucije. U drugim zemljama institucije bi radile posao bez te dve karike. Jedini način na koji država može da se bori protiv ovakvih dešavanja jeste da stvori uslove na tržištu za dolazak novih igrača."

On kaže da se već dugo najavljuje dolazak više trgovinskih lanaca u Srbiju, među kojima su francuski Carrefour, italijanski lanac Eurospin, kao i Zabka iz Poljske...

Ozbiljni planovi Tropic maloprodaje

Među njima je i Tropic maloprodaja. Oni su, uz Bingo i Konzum, jedan od tri najveća trgovinska lanca u Bosni i Hercegovini. Njihov koncept je sličan Lidlu kada je dolazio u Srbiju, jer planiraju da u isto vreme otvore više maloprodajnih objekata.

"Tropic već neko vreme traži adekvatan prostor. Zasada su pronašli četiri lokacije, i to u Beogradu i Novom Sadu, a njihov zahtev je da svaki prostor ima više od 1.000 kvadratnih metara. Ovaj trgovinski lanac kupcima nudi i prehrambene proizvode, ali i drugu robu, pa tako u prodavnicama imaju hleb i kafu, ali i kosilicu za travu", kaže sagovornik Bloomberg Adrije upoznat sa planovima Tropica.

Ovaj trgovinski lanac početak poslovanja u Srbiji planira za 2026, a najkasnije 2027. godinu. Tropic je u vlasništvu Mirka Risovića i njegove porodice, koji je prema pisanju lokalnih medija, jedan od najbogatijih ljudi u Republici Srpskoj.

Depositphotos

 

Zanimljivo je da je porodica Risović biznis započela još osamdesetih godina 20. veka i da je Tropic 2006. postao najveći maloprodajni lanac u Republici Srpskoj, navodi se na sajtu ove kompanije. Sledeće godine Tropic prelazi u vlasništvo Delta Holdinga, a kasnije Delhaizea. Ipak, prvobitni vlasnici Tropic kompanije preuzimaju 2014. godine 100 odsto vlasništva nad 39 prodajnih objekata Delhaizea u BiH.

Dobre vesti za potrošače

Još jedan novi igrač iz regiona, ali iz Severne Makedonije, Stokomak, takođe stiže u Srbiju, prema saznanjima portala Retail Serbia. Stokomak je osnovan 1997. godine, a sa mrežom od 73 prodavnice postao je jedan od najvećih maloprodajnih grupa u Severnoj Makedoniji.

"Stokomak je uspostavio svoje sedište u južnom gradu Nišu u Srbiji i nedavno je registrovao internet domen za srpsko tržište, postavljajući temelje za svoje buduće operacije. Međutim, još uvek nije bilo zvanične objave o datumima otvaranja ili lokacijama prvih prodavnica u Srbiji", navodi se na portalu Retail Serbia.

Depositphotos

 

 Stevanović ističe da su to sve dobre vesti za Srbiju, a pre svega za potrošače. "Tako ćemo na tržištu imati devet ili deset trgovinskih lanaca, a to je mnogo više od sadašnjih četiri ili pet velikih igrača koji se lako dogovore. Onda će biti mnogo manja šansa da se to desi. Jedini lek je da se na tržište uvedu novi maloprodajni lanci koji nisu skloni dogovoru."

S tim se slaže i profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Stojković. "Novi konkurenti su dobra stvar, jer će pojačati tržišnu utakmicu. Oni koji najviše nude potrošačima opstaju. To jeste dobro, jer ako nema konkurencije ili ako je ona slaba, to jeste problem", kaže Stojković za Bloomberg Adriju.

On naglašava da se reakcija Komisije za zaštitu konkurencije očekivala, ali i da se nada da će ova institucija prikupiti adekvatne dokaze.

"Kako sam video navedeno je da su pratili cene preko sajta Cenoteka i da su onda utvrdili šta se desilo. To mi deluje neozbiljno. Nadam da su izašli na teren i proverili. Komisija mora da sakupi direktne dokaze da je bilo dogovora o usaglašavanju cena. Sve treba da se metodološki isprati kako treba. Da ne bude da su na sva zvona optužili trgovce, pa da na kraju ne bude ništa."

Zanimljiv tajming za reakciju

Stojković kaže i da je zanimljiv tajming u kom je Komisija odlučila da reaguje jer je bio veliki pritisak javnosti zbog cena i inflacije. "Takođe, prodavci su učestvovali u akciji države 'Najbolja cena', pa odmah nakon toga dolazi ovo."

Prema njegovim rečima, nisu samo trgovci odgovorni za visoke cene. "Ne treba zaboraviti da imamo i kod prerađivača hrane prilične distorzije na tržištu. Imate oligopolsku konkurenciju u nekim granama i tu samo nekoliko igrača koji mogu lako da se dogovaraju."

Stevanović smatra da bi Komisija za zaštitu konkurencije morala da ceo postupak provere rada trgovinskih lanaca dovede do kraja i oštro kazni aktere koji su dogovarali cene.

"Ako se ta procedura i ispitivanje ne izvedu do kraja i ako kazne nisu drastične, onda neće imati nekog smisla. Kazne od nekoliko miliona dinara ništa ne znače. Potrebno je da neko bude dovoljno stručan da utvrdi šta su uradili i kako su formiranjem cena oteli novac od potrošača. Dakle, treba dobro istražiti šta su tim dogovorom postigli, pa ako su napumpali dobit 20 odsto, treba ih adekvatno kazniti."

Kontinuiran rast stopa bruto marži

U kompaniji Delhaize potvrdili su za Bloomberg Adriju da je Komisija za zaštitu konkurencije 10. oktobra 2024. u okviru  svojih nadležnosti i ovlašćenja, sprovela nenajavljeni uviđaj u sedištu ove firme.

"U skladu sa politikom otvorenosti i odgovornosti u poslovanju, Delhaize Srbija je i pre pokretanja ovog postupka aktivno sarađivala sa Komisijom za zaštitu konkurencije. Delhaize je opredeljena da kao stranka u ovom postupku da svoj doprinos utvrđivanju činjenica i pravom sagledavanju okolnosti u kojima funkcioniše trgovina na malo u Srbiji i u tom smislu pružiće svu potrebnu podršku i informacije", istakli su u saopštenju iz kompanije. 

Kako dodaju, Delhaize u celosti posluje u skladu sa propisima Republike Srbije, redovno podnosi izveštaje nadležnim institucijama, te ostaje dosledna profesionalnim standardima i transparentnosti u poslovanju. 

Inače, Komisija se bavila tržišnim udelom četiri trgovinska lanca, pa je zaključila da Delhaize Serbia, Mercator-S, Univerexport i DIS čine preko 50 odsto tržišta maloprodaje na teritoriji Srbije, pa je dalja analiza uslova konkurencije na posmatranom tržištu obuhvatila samo stranke u postupku.

"Kod stranaka u postupku konstatovan je rast bruto marži u periodu od 2016. godine, kada je iznosila 35 milijardi dinara, do 2023. godine, kada dostiže iznos od 87,4 milijarde dinara. Komisija je konstatovala kontinuiran rast stopa bruto marži od nabavne vrednosti koja je 2016. godine kod stranaka u postupku u proseku iznosila 19 odsto, dok je 2023. godine bila 38 odsto", ukazala je Komisija za zaštitu konkurencije.

 

 

Analiza poslovne dobiti stranaka u postupku takođe pokazuje trend rasta od 2016. do 2023. godine, objavljeno je u obrazloženju Komisije.

"Zbirna poslovna dobit stranaka u postupku 2016. godine iznosila je 3,7 milijardi dinara, a 2023. godine je dostigla iznos od 18,6 milijardi dinara. Ovaj trend ukazuje na rast profitabilnosti trgovinskih lanaca", istakla je Komisija.

 

 

Uz napomenu da su rezultati analize prethodno iznetih finansijskih pokazatelja ukazali na potrebu daljeg i detaljnijeg praćenja tržišta maloprodaje, Komisija je u dužem vremenskom periodu posmatrala i analizirala cene pojedinačnih uporedivih proizvoda kako bi identifikovala trendove i moguća odstupanja u maloprodajnim cenama.

Tako je, na osnovu javno dostupnih podataka o cenama, kao i na osnovu podataka o cenama izloženim na rafovima pojedinih maloprodajnih lanaca, Komisija konstatovala da su kod stranaka u postupku za znatan broj proizvoda maloprodajne cene identične. 

Komisija pratila cene ove godine

Komisija je od kraja aprila do 19. septembra 2024. godine pratila kretanje cena za 35 izabranih proizvoda u maloprodajnim lancima Dis, Mercator, Delhaize i Univerexport.

"Zaključci izvedeni nakon analize prikupljenih podataka će, ilustracije radi, biti izneti za sledećih osam proizvoda koji su bitni elementi u prosečnoj potrošačkoj korpi i čije cene imaju direktan uticaj na kućni budžet potrošača: jogurt, mleko, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane. Redovne cene svih pobrojanih proizvoda kod svih posmatranih maloprodavaca su bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke. Isti zaključak se može izvesti i kada su u pitanju akcijske cene", navodi Komisija u obrazloženju odluke i dodaju da cenovna konkurencija potpuno izostaje u ovom slučaju.

 

 

Potom je pratila i "prosečnu potrošačku korpu tročlanog domaćinstva", na bazi koje je identifikovano 45 proizvoda koji će biti predmet posmatranja, a koji su potpuno uporedivi.

Presek cena je urađen od 23. do 30. avgusta 2024. godine, a poređene su cene koje su važile u tom periodu kod stranaka u postupku, uz dodatak još jednog maloprodavca – Cash&Carry plus.

U periodu u kojem je pravljen presek cena, od ukupno 45 proizvoda koji su analizirani, u Maxiju (Delhaize) na akciji je bilo šest proizvoda, u Idea (Mercator-S) deset proizvoda, dok je u Univerexportu devet proizvoda bilo ponuđeno po sniženoj akcijskoj ceni. Posebno se, kako su naveli iz Komisije, ističe DIS, gde je čak 15 proizvoda bilo na akciji. Suprotno tome, Cash&Carry Plus nije imao nijedan proizvod na akciji.

Depositphotos

 

"Kada je u pitanju vrednost potrošačke korpe kod stranaka u postupku, ona je bila neznatno različita i kretala se u rasponu od 35.161 do 38.830 dinara, s tim da je vrednost najniža kod maloprodajnog lanca koji je u tom momentu imao i najveći broj proizvoda na akciji. U slučaju da je vrednost potrošačke korpe računata na bazi redovnih cena, ova razlika bi bila još manja. Znatno niža cena potrošačke korpe (30.523 dinara) je u maloprodajnom objektu Cash&Carry PLUS, za koji je utvrđeno da, u odnosu na ostale analizirane maloprodavce, ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke posmatranih proizvoda", navela je Komisija.

Oni su zaključili da je "osnovano pretpostavila da su pokazatelji konstatovani na tržištu maloprodaje rezultat odsustva međusobnog konkurentskog pritiska posmatranih maloprodavaca, odnosno da su Delhaize Serbia, Mercator-S, Univerexport i DIS zaključili restriktivni sporazum iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, koji ima za cilj značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na tržištu".

Pet igrača drži do 80 odsto tržišta

Analitičari Blomberg Adrije istraživali su tržišta maloprodaje u regionu Adrije polovinom 2023. godine. Kako je pokazala analiza, maloprodajna tržišta u regionu su u velikoj meri koncentrisana, tako da pet najvećih igrača drži od 70 do 80 odsto tržišnog udela. Tržište je samo nešto fragmentiranije u Srbiji zahvaljujući nasleđu velikog broja malih, privatnih, kompanija. Pored toga, maloprodajna tržišta u Adriji su mešavina domaćih i zapadnoevropskih trgovaca.

 

 

"Diskontni maloprodajni trgovci su čvrsto uspostavljeni u Adria regionu. Iako nigde nisu na prvom mestu, diskontni trgovci drže tržišni udeo od 25 do 30 odsto, sa najvećim udelom u Sloveniji i Hrvatskoj, gde njihov poslovni model ima koristi od kombinacije slobodnog carinskog uvoza dobara, nabavljenih u velikim količinama iz centra centralne Evrope."

Analitičari Bloomberg Adrije navode da u Srbiji pet najvećih maloprodajnih lanaca drži mnogo manji udeo nego u bilo kojoj drugoj zemlji regiona.

"Manje od 40 odsto ukupnog tržišta dele tri najveća tržišna igrača, dok sledeća dva učesnika imaju po skromnih četiri odsto udelа, što ostavlja prostor za dalju konsolidaciju tržišta. Veliki maloprodajni lanci fokusirani su na prodaju u gradovima, tj. područjima sa višim ličnim primanjima, dok ruralna područja dominiraju velikim brojem manjih, nezavisnih prodavnica."

Prema analizi, Delhaize je lider na tržištu, a prate ga Mercator S i nemački Lidl, koji je uspeo da osvoji 10 odsto tržišnog udela za samo tri godine poslovanja u Srbiji, oslanjajući se na brzu strategiju širenja mreže i diskontne cene.

"Pored Lidla, ruski diskont Mere je ušao na tržište 2020. godine, nudeći kupcima relativno uski asortiman po ekstremno niskim cenama, i do 20 odsto jeftinije od konkurencije za istu kategoriju proizvoda. Ipak, još uvek ne vidimo da Mere značajno ugrožava tržišni udeo drugih učesnika, s obzirom na to da su ostvareni prihodi od samo 18 miliona evra u 2022. godini", naveli su analitičari.

- U pisanju pomogli Marijana Avakumović i Nemanja Đurđević, analitičar Bloomberg Adrije.