Nemački trgovinski lanac Lidl ostvario je u prošloj poslovnoj godini u Srbiji profit od 1,7 milijardi dinara (oko 14 miliona evra). Lidl je zahvaljujući ovoj dobiti zauzeo drugo mesto po vrednosti profita, odmah posle trgovinskog lanca Delhaize. Slede Merkator S, Aman, Univerexport, Gomex i Metro.
Ipak, za razliku od trgovinskih lanaca Delhaize, Mercator S, Aman i Gomex, koji beleže dvocifren rast profita u 2023. godini u poređenju sa 2022, Lidlova dobit prošle godine je niža za 276,3 miliona, što je za oko 13 odsto manje nego u 2022.
Posmatrano po prihodima od prodaje, Lidl kao i ostali trgovinski lanci beleži dvocifren rast prometa, i svoju prošlu poslovnu godinu (1. mart 2023 - 29. februar 2024) završio je sa 103 milijarde dinara. To je za 10 miliona dinara više nego u 2022, koju su završili sa prihodima od 93 milijarde.
Opširnije
Lidl Srbija počeo da uvodi samouslužne i ekspresne kase
Trgovinski lanci u Srbiji uvode samouslužne kase usled zamaha digitalizacije i pojačanog pritiska zbog manjka radne snage.
15.05.2024
Zarada trgovaca u Srbiji premašila 100 miliona evra, Delhaize šampion
Šest trgovinskih lanaca u Srbiji – Delhaize, Mercator S, Aman, Univerexport, Gomex i Metro u 2023. zaradilo je ukupno 101 milion evra.
21.05.2024
Lidl najavio dva povećanja plata, psihološku podršku i duži odmor
Kompanija Lidl, deo nemačke Schwarz Gruppe, najavila je da će uvesti dodatne benefite svojim zaposlenima.
18.01.2024
Ima li pravde za potrošače u Srbiji ili je sve mrtvo slovo na papiru
Srbija je krajem 2021. godine usvojila Zakon o zaštiti potrošača.
15.03.2023
Kada se pogledaju rezultati prihoda od prodaje, prvi je Delhaize sa 153 milijarde dinara, drugi je Lidl sa 103 milijarde, a zatim sledi Mercator S sa inkasiranih 100 milijardi dinara, Univerexport sa 37 milijarde dinara, Metro sa 35 milijarde dinara, Aman sa skoro 30 milijardi, a listu sedam najuspešnijih zaključuje Gomex sa približno 22 milijarde dinara prihoda od prodaje.
Najveći finansijski rashodi, prema finansijskom izveštaju dostavljenom Agenciji za privredne registre, tokom prošle godine za Lidl u Srbiji, bili su rashodi kamata. Od 1,22 milijarde rashoda, rashodi kamata su 1,04 milijarde dinara. U poređenju sa 2022. godinom, to je skoro tri puta više. Prošle godine, ovaj trgovinski lanac uzeo je dodatni kredit od Nemačke investicione banke. Ta sredstva najverovatnije biće usmerena za izgradnju Lidlovog trećeg distributivnog centra, čija je izgradnja planirana južno od petlje Bubanj potok, na auto-putu Beograd - Niš.
"Lidl je povećao svoju zaduženost prošle godine za gotovo 20 odsto godišnje. To je u kombinaciji sa rastom euribora dovelo do značajnog povećanja kamatnih troškova. Činjenica je da je euribor praktično polovinu 2022. godine bio negativan i u proseku iznosio oko 0,23 odsto, a prosek za 2023. godine iznosi oko 3,35 odsto. Iako Lidl u svojim izveštajima ne navodi detalje oko kamatnih stopa, odnosno jesu li one fiksne, varijabilne i na koji se benčmark vežu, snažan skok u troškovima kamata upućuje na to da se radi o izloženosti varijabilnim kamatnim stopama", objašnjava Matteo Mošnja, analitičar BBA.
Manje zaposlenih, ali najveće plate
Tokom prošle godine, Lidl je smanjio i broj zaposlenih. Poslovnu godinu završio je sa 3.415 radnika, što je za 147 manje nego u 2022. Prosečna bruto plata u Lidlu prošle godine iznosila je 160.488 dinara. S tim iznosom, Lidl zauzima prvo mesto među trgovinskim lancima po prosečnoj bruto zaradi.
Uložili u Srbiju više 550 miliona evra
Lidl, kao deo nemačkog Schwarz Gruppea, posluje u 32 zemlje širom sveta, sa oko 12.200 prodavnica. U Srbiji je svoje prve prodavnice otvorio u oktobru 2018. godine i trenutno ima više od 70 maloprodajnih objekata. Od dolaska na srpsko tržište, Lidl je u Srbiji investirao više od 550 miliona evra i izvezao srpske robe u vrednosti većoj od 30 miliona evra.
U Lapovu su investirali 70 miliona evra u izgradnju distributivnog centra od 60.000 kvadratnih metara, na zemljištu površine 40 hektara, koji je jedan od najvećih distributivnih centara na Balkanu. Pre toga, 2018. otvorili su logistički centar u Novoj Pazovi, koji se prostire na 45.000 kvadratnih metara i ima 30.000 paletnih mesta.