Kompanija Lidl Srbija veruje da bi ukidanje svih administrativno uvedenih mera za ograničenje cena osnovnih životnih namirnica bilo najbolji odgovor na trenutne izazove sa snabdevanjem, jer smatraju da se tržište najbolje reguliše samo. Takođe, ističu da bi odličan podsticaj srpskoj privredi bio izvoz finalnih proizvoda, što je praksa koju oni primenjuju sa svojim partnerima, koristeći snagu maloprodajne mreže Lidla u Evropi.
Govoreći za Bloomberg Adriju o situaciji na tržištu na kom poslednjih nedelja ima nestašica mleka, izvršni direktor nabavke Lidl Srbija Nikola Balaban kaže da u Lidlu mleka ima i trude se da ga nabave, iako zbog smenjenja trgovačke marže sa 12 na pet odsto beleže gubitke na prodaji tog artikla.
“Odnos ponude i tražnje uvek reši situaciju na tržištu i zato verujemo da bi se po ukidanju svih uredbi tržište dobro samoregulisalo. Mi ćemo podneti teret krize dok se to ne završi, ali je pitanje da li je to rešenje problema. Svaki posao ako nema profitabilnosti svih u lancu, nije održiv”, kazao je Balaban.
Opširnije
Lidl osvaja i ostatak Balkana: pet novih tržišta u planu
Zajam je deo ukupnog investicionog paketa vrednog 850 miliona evra za širenje na istok i jugoistok Evrope
21.06.2022
Prazni rafovi za mleko dokaz da regulacija cene nije rešenje
Problemi sa stočnom hranom, sušom i povećanim troškovima posrednika između proizvođača mleka i kupaca naterali su Vladu Srbije da uredbama ograniči cene te namirnice.
07.09.2022
Suša i 700.000 litara mleka manje doveli do nestašica
Zadnje dve-tri godine u Srbiji opada proizvodnja mleka za nekih 250 miliona litara godišnje, što je uzrokovao manji broj životinja koje proizvode mleko, rekao je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo u PKS.
06.09.2022
Na pitanje da li je poslednja ograničena cena mleka (128,99 dinara za UHT mleko sa 2,8 odsto mlečne masti) tržišna i dovoljna da tržište bude dobro snabdeveno, Balaban kaže da nas u narednom periodu sigurno očekuje još povećanja cena mleka jer ga nema dovoljno u situaciji gde potrošači trenutno kupuju više nego im je potrebno, podstaknuti strahom od nestašica. “Robe ima sasvim dovoljno za normalnu potrošnju.”
Ipak, brojni su faktori zbog kojih je stočarstvo kao grana u Srbiji ugroženo na duži rok zbog suše, nedovoljnog ulaganja, poskupljenja energenata, đubriva i proizvođači već izvesno vreme masovno odustaju od tog posla, ističu iz Lidla.
Bloomberg
Povodom rasta inflacije, koja je u avgustu dostigla 13,2 odsto, kaže da je nezahvalno licitirati kako će se potrošačke cene kretati u budućem periodu.
“Danas licitirati kolika će biti inflacija je nezahvalno jer se ne zna šta će biti sutra i rade se analize bukvalno na dnevnom nivou. Ali, sada je već izvesno da će biti artikala koji će ići ka deflaciji. Jedan kontejner iz Kine je sa 2.000 dolara poskupeo u jednom momentu na 20.000 dolara, ali je zbog pada tražnje trenutno na 5.500. Kao što sam naglasio, tražnja za robom, odnosno odnos ponude i tražnje će uticati da se cene regulišu”.
Kompanija Lidl Srbija izvezla je u prošloj godini robu srpskih proizvođača u vrednosti deset miliona evra kroz svoju mrežu trgovina, ali i drastično povećala udeo domaćih artikala u asortimanu svojih prodavnica u Srbiji. To je postignuto, kako navode iz kompanije, ulaganjem u povećanje konkurentnosti domaćih dobavljača kako bi dostigli evropske standarde kvaliteta i mogli da prošire proizvodne kapacitete, ali i partnerski odnos sa proizvođačima koji uz Lidl mogu da planiraju proizvodnju i plasman.
Balaban primećuje da je srpska hrana sve traženija van granica naše zemlje, ali samo pod uslovom ako je iznadprosečnog i konstantnog kvaliteta, od prve do poslednje palete.
Put do skoro 100 srpskih proizvođača koji su za četiri godine dostigli IFS sertifikat i kvalifikovali se da osim u Srbiji, mogu da kroz izvoz pod oznakom Lidl brendova prodaju svoju robu u celom lancu van naše zemlje, nije bio lak, ali je jedan dobar način da se poveća konkurentnost i vrednost BDP-a Srbije, smatraju u toj kompaniji.
“Sada imate neverovatno veliku potražnju za pšenicom i najlakše je tako izvesti, a najteže je izvesti finalni proizvod koji je tri ili četiri puta skuplji. Na taj način se doprinosi da se multipikuje naš BDP. Mi konkretno danas kao finalni proizvod izvozimo somun iz Srbije u Bugarsku, Rumuniju, Poljsku, kreće Nemačka, Italija, Španija. Od jednog srpskog proizvođača koji ima pogone u Subotici, Nišu i Novom Sadu. Mi izvezemo somuna za pet miliona evra, samo jednog artikla, zamislite šta je to za Srbiju, ako uzmete u obzir sve povezane delatnosti, koja prevazilazi čistu proizvodnju pšenice, već uključuje i pečenje, održavanje tih mašina, pakovanje, itd”, kaže Balaban.
Prema podacima Lidl Srbija, prošle godine je izvezeno i u trgovinama širom evropske mreže Lidla prodato srpske robe za 10 miliona evra.
.webp){kind=icon}
